Uobičajene greške davalaca franšiza

Četvrtak
18.10.2012
Davalac franšize je onaj koji postavlja temelje biznisa koji se širi franšizom, i bilo kakva greška koju učini može uticati na celokupno poslovanje sistema. Neke greške mogu da dovedu do različitih konflikata u franšiznoj mreži, a time i da dovedu do gubitka imidža brenda kao i do urušavanja poslovnog ugleda. A kao rezultat - poslovanje franšize ne ostvaruje željeni poslovni uspeh.
 

Najčešće greške u poslovanju davalaca franšize su: nedovoljno testiranje pilot jedinice – pilot prodajnog mesta, loše strukturiranje franšize, loš izbor primalaca franšize i pogrešan razvoj odnosa sa njima, nedovoljno kapitala za razvoj poslovanja i uspostavljanje premale naknade za ulazak u sistem, prebrzo širenje poslovanja, primena pogrešnog sistema upravljanja.

Jedan od uzroka koji mogu dovesti do neuspeha franšize je nedovoljno testiranje pilot jedinice franšize (pilot-jedinice). Jer zaista je teško proceniti optimalno vreme trajanje testiranja pilot-jedinice. Davalac franšize, najprostije rečeno, mora testirati sistem dok god se ne dokaže njegova tržišna održivost , i da pri tome obezbedi da testiranje bude kompletno i detaljno. Ono što je važno je da nije važno koja poslovna jedinica se testira kao pilot - već KAKO se ona testira.

Neadekvatno testiranje pilot-jedinice može da dovede i do pogrešnog strukturiranja franšize. Pogrešna struktura može da izazove operativne probleme u funkcionisanju ali i teškoće u kontroli mreže primalaca franšize.

Neki davaoci franšize streme „bržem jačanju“ time što propisuju veće iznose za ulaznu franšiznu naknadu, odnosno za naknadu za pristup sistem, i time favorizuju primaoce sa više kapitala. Sa druge strane, neki davaoci, pak, kako bi privukli više primalaca , uspostavljaju nisku ulaznu naknadu, ali time istovremeno i ne obezbeđuju za sebe dovoljnu kapitalnu akumulaciju za poslovanje i razvoj franšize.

I jedni i drugi moraju da imaju u vidu da nisu svi potencijalni kandidati, ma sa koliko kapitala raspolagali, pogodni da budu primaoci franšize. Davaoci franšize moraju da se uvere da kandidati – pored kapitala - poseduju veštine, osobine i sklonosti neophodne za rad u takvom franšiznom sistemu.

Veoma su važni odnosi koje davaoci franšize razvijaju sa svojim primaocima. Iako stručnjaci preporučuju da davaoci franšize moraju da imaju uravnotežen odnos sa primaocima, zasnovan na temelju međusobnog poverenja, često između njih – ili nekim od njih - mogu da nastanu tenzije koje mogu uticati na celu franšiznu mrežu. Franšiza nije dobra opcija za firme sa finansijskim poteškoćama. Davalac franšize posto mora imati dovoljno kapitala za pružanje neophodne podrške primaocima franšize. Ako oni ne dobijaju dovoljno podrške za rad unutar sistema, mogu i sami zapasti u finansijske teškoće, pa i dospeti do bankrota.

Želja za brzim širenjem poslovanja takođe može dovesti do neuspeha franšize.

Da bi razvili svoje poslovanje brzo, neki davaoci franšize pripajaju druge ili se spajaju sa drugim franšiznim sistemima koji nude komplementarni proizvod ili uslugu. Međutim, ovaj metod ipak predstavlja rizik gubitka karaktera i posebnosti svake od ovih pojedinačnih organizacija.

Neki davaoci franšize žure da prošire poslovanje van granica svog matičnog tržišta – prošire se međunarodno, bez realnog sagledavanja potrebnih napora i rizika za takav poduhvat. Ako ne poseduje potreban kapital i snažan lokalni biznis, davalac franšize može lako uništiti brend na međunarodnom planu.

Sve ove greške uglavnom su plod uticaja nepravilnog sistema upravljanja, koji ima posledice na aktivnosti u celoj mreži franšize.

(EZ)


Dušan Korunoski