24.05.2016

Iskustvo je dragulj franšize

Marko i Ivana Ognjenović nešto više od tri godine zajedno rade u svojoj franšiznoj prodavnici nakita „Dve šmizle“ u Inđiji.

Nakon završenih profesionalnih košarkaških karijera, bračni par Marko i Ivana Ognjenović ozbiljno su razmišljali šta bi mogli da rade. Imali su ušteđevinu, ali ne i iskustva u preduzetničkim vodama. To je bio i glavni razlog zašto su se odlučili za franšizu. Da „Dve šmizle“ razvijaju franšiznu mrežu, videli su na internetu, ali je na njihovu odluku uticala i prijateljica koja je radila u jednoj od radnji tog brenda.
Moj otac se bavio trgovinom i, u tom smislu, trgovina mi je bila bliska. Profesionalni sport, međutim, ne ostavlja mnogo vremena za druge aktivnosti tako da supruga i ja nismo imali vremena da stičemo iskustvo u biznisu. Kupovinom franšize mi smo, zapravo, kupili iskustvo, što nam je bilo najvažnije. Možda u početku košta malo više nego da sami pokrećete posao, ali greške koje biste napravili kao samostalni preduzetnik – sigurno bi bile dvostruko skuplje. Svi mogu da ponude neku robu i nju nije problem nabaviti, ali kada neko ima iskustvo od 15 i više godina i spreman je da ga sa vama podeli jeste nemerljivo. Uz to, „Dve šmizle“ su već izgrađen brend, imaju dobar marketing, nakit se reklamira i u raznim televizijskim emisijama – kaže Marko Ognjenović, preduzetnik iz Inđije, inače poreklom iz Dalmacije.

Ognjenović, primaoci franšize Dve šmizle Fot. M. Ognjenović

Kupovinom franšize mi smo, zapravo, kupili iskustvo, što nam je bilo najvažnije. Možda u početku košta malo više nego da sami pokrećete posao, ali greške koje biste napravili kao samostalni preduzetnik – sigurno bi bile dvostruko skuplje.

Odlučili su da franšiznu radnju otvore u samom centru Inđije, u tržnom centru TQ City. Privatnom poslu, kako kaže, moraju da budu posvećeni stalno i pomalo ga iritira kada mu ljudi kažu „ti si privatnik, tebi je lako“. – Rekao bih da je poslovno okruženje napeto do krajnjih granica. Situacija na tržištu nije fer. Mnogi rade na crno, a od legalnih privrednika se očekuje da sve bude „pod konac“. Ukoliko se malo kasni sa uplatama doprinosa ili poreza, računi su u blokadi. Takav odnos prema privrednicima nije u redu i, u krajnjem slučaju, dok se toleriše crno tržište, nije ni fer – kaže Ognjenović.

Da sa davaocima franšize nije razvio odnos za koji ima samo reči hvale, kaže da bi možda i odustao od privatnog posla. – Prezadovoljan sam uslugom, savetima, ljubaznošću. Dešava nam se da ponekad, na primer, ne možemo da prodamo određeni komad nakita i davaoci nam uvek izlaze u susret tako što možemo da ga vratim, budući da oni imaju i proizvodnju, veleprodaju i svoje radnje. Mislim da su i oni zadovoljni našim poslovanjem i vremenom smo izgradili odnos koji se zasniva na potpunom poverenju – kaže Marko Ognjenović.

Dve šmizle, Inđija

Foto: Dve šmizle, Inđija

Dok smo razgovorali, njegova supruga Ivana je bila u radnji. Njih dvoje rade sami, u dve smene. Iako muškarac, potpuno se pronašao u ovom poslu, mada u rodnom mestu u Dalmaciji ima i drugi biznis – zasad maslina od 600 stabala. – Ideja je bila da od ovog posla imamo jednu platu, što i uspevamo. Zarada zavisi od meseca do meseca. Mart je uvek, zbog Dana žena, natprosečno dobar. April ove godine je bio jako loš, a mislim da je na to uticao i dug post, kada uobičajeno nema slavlja, krštenja, venčanja. U maju opet ide prodaja zbog matura i počinje sezona slavlja. Zaista mnogo okolnosti utiče na ovaj posao. Međutim, kada prodajete nakit, prednost je što to nije kvarljiva roba, niti je sezonska, nema trendova, iako se dizajneri koji prave nakit „Dve šmizle“ trude da stalno inoviraju i smišljaju nove kolekcije, odnosno, sami stvore i nametnu trendove – objašnjava on.

Mušterije privlače i stalnim akcijama, nagradnim igrama i drugim povoljnostima. Ognjenović kaže da je u današnje vreme, posebno što nije reč o najjeftinijem nakitu, kupovina ovih proizvoda ipak luksuz. – Nakit nije preterana potreba. Naši potrošači su uglavnom žene koje imaju stalna primanja, pa čak i penzionerke. Mlađi dolaze, ali često samo gledaju, pa se vraćaju sa starijima koji im onda kupuju – kaže on.

Osnovna prednost ove franšize je što, kako kaže, ne zahteva velika ulaganja. Najveći deo novca odlazi na kupovinu nakita koji uvek, kako kaže, može da se proda, te je rizik minimalan. – Svaki čovek koji razmišlja da pokrene neki posao mora da zna da mu je, osim novca za investiciju, potrebno još sredstava kojima bi finansirao poslovanje u prvih nekoliko meseci. Kod „Dve šmizle“ početno ulaganje je većinom potrebno za kupovinu nakita. Taj nakit je u našoj radnji i, da odlučim sutra da je zatvorim, siguran sam da bismo ga uz određen popust i prodali. To bi ujedno bio povrat novca koji smo uložili na početku. Meni je najvažnije da je radnja puna nakita i da postoji obrt kapitala – ističe Ognjenović.

Vesna Lapčić

Novinar
Piši autoru

želite više?

newsletter Franchising.rs

If you see this, leave this form field blank