13.06.2016

Kad sistem funkcioniše

Kako je dobio priliku da samostalno vodi posao i zašto je prihvatio taj izazov, otkriva Loris Kaligaris, primalac Taxi Cammeo franšize.

Loris Kaligaris (Calligaris) je tri i po godine radio kao vozač taksija za Taxi Cammeo u Rijeci. Kada je ovaj hrvatski taksi-prevoznik odlučio da razvije franšiznu mrežu, i nekolicini starijih i iskusnijih vozača iz Rijeke ponuđeno je osamostaljenje kroz franšizu. Među njima se našao i Kaligaris. – Mi smo, takoreći, pionirski ušli u to. Pozvani smo na razgovor s poslodavcima Taxi Cammea, oni su nam objasnili šta znači poslovati u franšizi, pokazali kako bi sistem trebalo da fukcioniše i šta možemo očekivati – priseća se prvih koraka. Ponuda je, kako kaže, bila primamljiva – raditi i voziti taksi pod poznatim brendom, pod odličnim uslovima, u razrađenom sistemu, ali opet za sebe, bio je veliki izazov, koji bi se, kako mu je odmah bilo jasno, mogao dobro isplatiti. – Izgledalo je to puno bolje nego samo raditi za nekoga – kaže Kaligaris.

Loris Calligaris Fot. PROFIT system

Loris Kaligaris,
primalac Taxi Cammeo franšize

Od primalaca franšize očekivalo se da otvore firmu, dobiju dozvolu grada Rijeke, pribave potrebne licence i kvalifikacije, potpišu franšizni ugovor. Kaligaris dodaje, međutim, da im uopšte nije bilo teško pokrenuti poslovanje. – To možda jeste neobično, jer mi dolazimo iz sveta običnih vozača i zaista nismo imali nikakav kapital. Međutim, Cammeo je imao takav pristup sa primaocima franšize, da nam je u svemu pomogao, čak i finansijski. Pokrili su nam troškove osnivanja firme, dobili smo sve što je bilo potrebno za obavljanje posla automobile, uniforme, čak nam je i knjigovodstvena agencija bila preporučena. Velika je stvar izaći tako partnerima u susret. Mi smo im to onda, kroz naš rad, malo po malo vraćali – objašnjava Kaligaris.

Najveće bogatstvo, međutim, bio je sam dispečerski sistem – softversko rešenje Taxi Navigator i podrška kol-centra putem kog mušterije naručuju vožnje. – Sa ovakvim sistemom, nama je, u suštini, posao uvek ponuđen – mi ne moramo tražiti vožnje, sve vam iz centrale, kroz softverski sistem, stiže na telefon. Ako sistem prepozna da smo blizu naznačene adrese i ako smo slobodni, automatski nam šalje vožnju. Jednim klikom potvrdim vožnju, putnik dobije poruku da dolazim po njega, pozovem ga, on iziđe i vozim gde treba. A ako vi sve vreme slušate sistem, može vam se lako dogoditi da nemate vremena ni za predah, ni za ručak. S druge strane, dobro je što to znači da nemate ni „praznih kilometara“ – slikovito predočava koliko je sistem efikasan i da se za promet ne moraju brinuti. Voze gde god ih putnik pozove. Pokrivaju, najčešće, područje oko grada Rijeke, ali i mnogo šire, te neretko dobijaju vožnje za ostrvo Krk, katkada i za Trst. – Po meni, sistem takav kakav je, funkcioniše perfektno! Taxi Cammeo je, jednostavno, postao brend, nešto kao Coca-Cola, Cedevita ili McDonald’s. Ljudi nas prepoznaju, lako pamte broj našeg telefona, a znaju i šta mogu da dobiju povoljne cene i uvek isti nivo usluge – ističe Kaligaris.

Pod Taxi Cammeo brendom, ali kao samostalni taksi-prevoznik, radi već godinu i po dana. Za sada u svojoj floti ima dva automobila i zapošljava trojicu vozača. Iako radi za sebe, podrška kompanije i centrale i dalje je ista. – U ovom trenutku, mi samo plaćamo mesečnu franšiznu naknadu, a za to dobijamo maltene sve – rezervne delove, zamensko vozilo, gume, servis, osiguranje... U suštini, ja moram auto samo puniti gorivom i, normalno, imati normalne vozače koji mi neće uništiti auto i koji će raditi kako treba – napomnje Kaligaris, ne bez osmeha.

Na dobar imidž brenda, veruje, utiče i to što su svi vozači Taxi Cammea uniformisani. To je, zapravo, i jedan od zahteva franšiznog sistema. Bez obzira da li su zaposlenici ili primaoci franšize, vozači moraju biti u belim košuljama, s crnom kravatom, u crnim pantalonama. – Uz to, uredni i obrijani. Mogu reći da to ostavlja utisak kod putnika! Možda je kao vojska, ali tako teba – kaže on.

Centrala, kako potvrđuje, ponekad sprovodi sitne, nenajvljene kontrole, ali i sami primaoci franšize, među sobom, znaju jedan drugome reći šta nije u redu i šta bi trebalo popraviti. – To je u interesu svih. Tako se, u suštini, održavaju standardi i gradi dobar imidž – napominje.

Svako uvođenje novina, priča dalje Kaligaris, praćeno je i odgovarajućom edukacijom. – Odmah nas pozivaju iz centrale, upoznaju nas s novinama. I ne samo vezano za unapređenje sistema, već i kad su novi aranžmani u pitanju. Recimo, u Rijeci i Zagrebu će se ove godine od jula održati Europske studentske igre. Kompanija je potpisala ugovor kojim je postala njihov službeni prevoznik. Tako će svih 5.000 studenata koji budu došli u Rijeku na raspolaganju imati Taxi Cammeo kao službeno taksi-vozilo – objašnjava Kaligaris.

Za svoj groš

Kada se osvrne na prethodnih pet godina, kaže da sada, kao preduzetnik, može da računa na mnogo veću zaradu, ali i da uživa u fleksibilnosti koju mu je omogućila pozicija vlasnika firme. – Radim za sebe i normalno da ja sam sebi posložim dan. Normalno je i da želim zaraditi što više novca, a najbitnije je da ne zavisim od plate koja dolazi nekog određenog datuma u mesecu. Sistem je, opet, jako dobro posložen, on, jednostavno, odlično funkcioniše – ponovo naglašava Kaligaris.

Unutar svoje firme, uveo je, pak, par svojih pravila, koja za sada daju dobre rezultate. Ona, kako kaže, značajno utiču na efikasnost zaposlenih. – Mislim da su kod mene vozači jako zadovoljni. Pogotovo što imam sistem nagrađivanja. To znači da dobijaju određeni postotak do jedne cifre koju naprave, odnosno, drugi postotak ako pređu taj limit. Uglavnom, po meni, najbolje funkcioniše to što ih nagrađujem posle svake dobre smene. Tako se i više trude, jer znaju da će na kraju dobiti nagradu. U toj priči je najbitnije što vas tako i ne kradu! Moji vozači znaju da nagrada koju dobiju na kraju dana može biti i dva puta veća od onoga što bi „sakrili“. Matematika je u ovom slučaju vrlo prosta – priča Kaligaris, i ovog puta uz smeh.

S druge strane, zadovoljan je svojim vozačima. Uostalom, sam ih bira, a znači mu ako njegov izbor „odobre“ i stalne mušterije, do čijih mu je mišljenja naročito stalo. – Uglavnom, prilagođavamo se jedni drugima. Imam vozača koji, recimo, ne voli raditi po danu – ne voli gužvu, ne voli ići po bolnicama, on voli čist put i stoga radi po noći, i ima vrhunske promete. Svi zadovoljni. S druge strane, ja nemam problema vozačima dati akontaciju, platiti im odmah kaznu ako načine prekršaj, dati im dve nedelje odmora tokom sezone... Moji vozači vole svoj posao, a svi dobro funkcionišemo – ističe.

Izazova u poslu skoro da se nije mogao setiti. Čak ni konkurenciju ne vidi kao „otežavajuću okolnost“ – prema ceni i kvalitetu usluge, kaže, daleko su ispred drugih. – Neko će reći da je teško raditi s putnicima po noći, ali takvih je incidenata, u suštini, jako malo – primećuje i dodaje da to najviše zavisi od vozača. – Ako je vozač arogantan, prgav i ako mu takva mušterija uđe u taksi, onda može biti problema, ali ako je vozač tolerantan i sve baci na šalu, onda nema opasnosti. Za pet godina što radim ovde, samo mi je jednom putnik pobegao, nije hteo platiti – priseća se, ali bez gorčine. Ovaj posao mu je, s druge strane, doneo nebrojeno lepih trenutaka – upoznao je, kako kaže, mnogo dobrih i danas dragih ljudi. To je, sigurno, i jedan od razloga zašto ima jako puno putnika koji se vraćaju i sa kojima je razvio blizak odnos. – Znate sve o njima, oni znaju sve o vama. Kad uđu u auto, vi ne morati ni pitati kuda idu – kaže s puno ponosa.

U času kad se ovaj razgovor bližio kraju, pridružio nam se i Goran Pavlek, još jedan od primalaca Taxi Cammeo franšize iz Rijeke. – Ovo je čovek koji me je naučio poslu! – kaže Loris Kaligaris i nagalašava da bi Pavlek na sva prethodna pitanja, sigurno odgovorio isto. Pavlek to ubrzo i sam potvrđuje. – U franšizi radim od jula prošle godine. Najveća prednost ovog posla je što ne morate razbijati glavu, sve više-manje ide preko centrale. Čitav sistem je baš napravljen kako treba i vi, u suštini, radite jedan normalan, uhodan posao. Naravno, treba da dosta sebe uložite u to, ali ako radite korektno i pošteno, onda će vam nešto i ostati lepa, normalna plata – kaže Pavlek u najkraćem.

Lepo je i to što ovo nije kao posao u kancelariji. Istina, možda i ovde ima rutine, ali je dinamično – dodaje Kaligaris. – Uvek isto, a uvek različito – kažu obojica, gotovo u glas.

Nataša Bogojević

Novinar
Piši autoru

želite više?

newsletter Franchising.rs

If you see this, leave this form field blank