Pored toga što je zaista reč o posebnom, unikatnom, ručno rađenom i kvalitetnom nakitu, za „Dve šmizle“ me je opredelio upravo prepoznatljiv brend... A da iskustvo nije tako dobro, sigurno ne bih ovoliko dugo radila.
Suzana Daković (sedi), sa radnicom Draganom
Četvrtak
15.09.2016
Suzana Daković iz Banjaluke prvi je primalac franšize „Dve šmizle“. Sledeće godine, slavi deset godina poslovanja.
 

Suzana Daković, inače rođena Sarajlijka, danas nastanjena u Banjaluci, za nakit „Dve šmizle“ znala je mnogo pre nego što je postala primalac njihove franšize.
– „Dve šmizle“ su se dosta reklamirale u televizijskim emisijama, bile su sponzori raznih serijala. Susretala sam se sa njihovim reklamama u časopisima, a i mnogi ljudi koji su putovali u Beograd su kupovali u njihovim radnjama. Brend je bio prilično poznat u Banjaluci. Počela sam da razmišljam kako bi bilo lepo da započenem svoj posao i imam radnju sa njihovim nakitom – priča Daković.

Nije ni pomišljala da se sama upusti u privatni posao, ne zato što su joj preduzetničke vode bile nepoznate, već zato što se ljudi, kako kaže, lakše opredeljuju za poznate brendove. – Sećam se da sam na prvom sastanku sa Milicom Gavrilović, vlasnicom koncepta, rekla da bih, teoretski, mogla da nabavim ili uvezem neki nakit iz Italije ili Hrvatske i prodajem ga pod imenom koje bih sama smislila, ali da to sigurno ne bi postiglo isti uspeh. Pored toga što je zaista reč o posebnom, unikatnom, ručno rađenom i kvalitetnom nakitu, za „Dve šmizle“ me je opredelio upravo prepoznatljiv brend. Nije isto kada na radnji obuće ugledate Paciotti i neko ime za koje niko nije čuo – objašnjava Suzana.

Vitrine i ostalu opremu za radnju od oko 16 kvadrata, Suzana Daković je, po uputstvima i crtežima „Dve šmizle“, nabavila na lokalnom tržištu. Nakon završene obuke, poslovanje je te 2007. godine, kada je radnja otvorena u strogom centru Banjaluke, krenulo odlično. Zanimljivo je da je to bila ujedno i prva franšiza brenda „Dve šmizle“.

Mušterije su najčešće žene između 30 i 55 godina, a najviše se prodaje tzv. „dnevni nakit“ koji može da se nosi i u nekim drugim, specijalnim prilikama.

Jedan od razloga duge saradnje sa „Dve šmizle“ je i, kako kaže Suzana Daković, odlična komunikacija sa davaocem franšize, posebno sa vlasnicom Milicom Gavrilović. – Ona mi je mnogo pomogla na samom početku poslovanja i inače je osoba koja izlazi u susret, ima razumevanja i kad ide dobro i kad ide nešto lošije. Čak i kada imam posebne zahteve mušterija, poput boje nakita ili oblika, oni mi izlaze u susret i naprave mi takav nakit. Tu dolazi do izražaja prednost toga što „Dve šmizle“ imaju svoju proizvodnju, pa mogu i da u određenoj meri odgovore zahtevima potrošača. Da iskustvo nije tako dobro, sigurno ne bih ovoliko dugo radila – ističe Suzana Daković.

Naredne godine će proslaviti deset godina poslovanja, ali su poslednje tri godine, prema njenom svedočenju, zbog sveukupne ekonomske situacije, bile i najteže.
– Vremena nisu najsrećnija, besparica je velika i svi preduzetnici se bore. Nameti su izuzetno visoki, a nema baš nekih podsticaja za preduzetnike. Doduše, ja nikada paricu nisam od države dobila niti tražila. U takvim okolnostima mnogi su počeli i sami da prave nakit – naravno, kvalitet nije isti, ali ponuda je definitivno veća. Danas ništa nije kao te 2007. i poslednje tri godine sve se teže posluje, ne samo u ovom poslu, nego u bilo kojoj branši. Moja radnja, međutim, i dalje radi pozitivno i pored toga što sam u zakupu i imam dve radnice
– kaže Suzana Daković.


Vesna Lapčić
Novinar