Obični momci za ozbiljan brend

U Sjedinjenim Američkim Državama, skoro da ne postoji vlasnik restorana ili ugostitelj koji makar jednom, tokom svog radnog veka, nije razmišljao o franšizingu. Amerika je po tom pitanju bez premca – kao tržište sa najdužom tradicijom i najvećim brojem franšiznih sistema, sasvim je uobičajeno da oni koji imaju „uigran“ biznis, znanje i volju, požele da to iskustvo podele sa drugim preduzetnim ljudima – davanjem franšize.
U tom pogledu, ni Five Guys, lanac fast-casual restorana poznat po sočnim, gurmanskim burgerima – nije izuzetak. Za koncept koji postoji relativno dugo – od 1986. – u franšizing su ušli relativno kasno – 2002. To ih, međutim, nije sprečilo da mrežu, od postojećih pet restorana, prošire „nezapamćenim tempom“, brže od ostalih poznatih lanaca brze usluge. Za prvih 18 meseci posle zvanične objave da nude franšizu, Five Guys je uspeo da proda licence za više od 300 restorana u Americi.

Iako se po broju jedinica još uvek ne mogu takmičiti sa velikim imenima iz ove oblasti, takav raspored snaga možda neće trajati još dugo. Lanac, koji danas ima 1.400 restorana pod svojim brendom, najavio je snažnu ekspanziju, a fokus će, pored matičnog tržišta, biti i na Evropi, Bliskom istoku i Aziji. U narednih pet godina, Five Guys želi da učetvorostruči broj restorana, i da prisustvo, od sadašnjih osam, proširi na čak 28 zemalja.

U čemu je tajna?

Ova najava dolazi nakon neverovatnog uspeha koji je postigao restoran otvoren u Parizu u avgustu ove godine, i nedugo pošto je kompanija proglašena najpopularnijim lancem brze hrane u Velikoj Britaniji – i to samo tri godine po otvaranju prvog restorana na Ostrvu. – Oduvek smo znali da će internacionalizacija biti dobra prilika. Rezultati su, ipak, nadmašili čak i naše najoptimističnije projekcije – kaže Sem Čemberlen, operativni direktor kompanije.

Prvi restoran van Amerike otvoren je 2013. u Londonu. Danas, Five Guys ima više od 50 lokacija u Velikoj Britaniji, dok je prošle godini ušao na pet novih tržišta – Irsku, Ujedinjene Arapske Emirate, Saudijsku Arabiju, Kuvajt i Francusku.

Recept za uspeh je, kako kažu, vrlo jednostavan – Five Guys ima dobar proizvod i nastoji da tako bude u svim restoranima u svetu. Jelovnik ovog lanca je, takođe, vrlo jednostavan – nekoliko vrsti burgera i pomfrit čine srž inače vrlo ograničene ponude. Njihovi primaoci franšize čak ne kriju nezadovoljstvo što Five Guys, recimo, ne nudi kafu i što nema obroke s piletinom, iako su odahnuli kada su vlasnici koncepta pristali da uvedu hot-dogove i vegetarijanske sendviče.

Osnivač ovog lanca Džeri Merel, zapravo, smatra da je u odabranom meniju možda i jedna od „tajni“ uspeha. Ako je prvobitna ideja bila da se ponudi tzv. „bolji burger“, višeg kvaliteta i boljeg ukusa – onda su morali da se fokusiraju na ono što najbolje prave. Za sada su to burgeri i pomfrit, a istraživanja tržišta i reakcije potrošača ovo godinama unazad u potpunosti potvrđuju. Za gurmanski burger ovog lanca – koji se isključivo pravi ručno, od sveže mlevenog mesa prve klase – treba izdvojiti više novca nego u klasičnim restoranima brze hrane. Praksa, međutim, pokazuje da Five Guys nema problema sa prometom. Svesni da drugim, poznatijim američkim lancima ne mogu parirati cenom, vrlo su ponosni što potrošače privlače isključivo ukusnom hranom.

Five Guys je, inače, porodični biznis – i to u pravom smislu tih reči. Od samog početka pa do danas, u kompaniji rade Džeri Merel, njegova tri sina iz prvog braka, Merelova sadašnja supruga i njihova dva sina. Sa velikim ambicijama i mrežom restorana koja u Americi raste „po stopi“ od 100 jedinica godišnje, može se reći da su „petorica običnih momaka“ – postali ozbiljan brend.

N.B.