Dobar glas se daleko čuje

Pod jednim krovom „Kuće piva“ u Slavonskom Brodu, smeštena su četiri koncepta – „Pivska soba“, „Beer Food“, restoran „Antik“ i ketering. U prve dve godine poslovanja uspeli su da postanu najveći potrošači čuvenog „Žuje“ (Ožujsko pivo) Zagrebačke pivare – i to točenog. „Pivska soba“ im je, prema trvdnjama Željka Špalata, idejnog tvorca i vlasnika koncepta, postala mala, jer „Kuća piva“ nije samo mesto okupljanja Brođana, već i turista, a uskoro se očekuje i otvaranje dve franšize u Hrvatskoj. Koncept je, međutim, na raspolaganju i zainteresovanim preduzetnicima iz drugih zemalja regiona.

U širenju ove poslovne ideje je, prema rečima Špalata, najteže je pronaći dobru lokaciju, koja ne mora nužno da bude kuća, ali mora da bude prostorija sa više soba. – Mi proveramo da li je lokacija dobra, zatim primaocu obezbeđujemo dizajn lokala, kao i naše izvođače radova, dobavljače nameštaja, ali to može učiniti i sam, ukoliko mu je jeftinije. Mi mu nudimo pomoć, ali ga ne uslovljavamo, jer naš interes nije da nekoga opteretimo bilo čim. Važno je da prostor uredi po našim upustvima – kaže Špalat.

Ponuda u franšiznim „Kućama piva“ ne bi morala da bude u potpunosti ista. U „Pivskoj sobi“ u Slavonskom Brodu nude 200 vrsta piva, različitih cenovnih kategorija, dok bi franšizni objekti morali da ponude najmanje 100. – Za 30 godina rada u ugostiteljstvu naučio sam da je gostu najvažnije ponuditi izbor. Prošlo je vreme kada se otvarao lokal i nudilo 10 vrsta piva. Mi imamo piva od 15 do 80 kuna (od dva do 11 evra). I svako ima svog kupca. Na primer, piva koja koštaju oko pet evra ne možemo nakupovati koliko su tražena. Naši gosti su ljudi srednjeg sloja, intelektualci koji vole da dođu i probaju i neka nova piva. Asortiman bi se, kada je reč o franšizama, prilagođavao lokalnom tržištu. Ekskluzivitet prodaje piva se ugovara samo za točeno pivo, ne i za flaširana – objašnjava Špalat.

Što se tiče „Beer Food-a“ i restorana, sve recepture proizvoda, poput pivskih testa, davalac franšize bi preneo primaocu, a jelovnik bi se opet prilagođavao lokalnom tržištu. – Nema smisla uslovljavati primaoce u pogledu asortimana jer se ne prodaju isti proizvodi na svim tržištima jednako dobro. Poznato je da je trećina menija klasika, ostalo je mašta. I uvek mora da postoji „jelo koje zove gosta“ – dodaje Špalat.

Primaocima bi bili na raspolaganju svi dobavljači „Kuće piva“, naročito stranih piva sa kojima bi, kako kaže Špalat, uz naručivanje većih količina, mogli da ostvare i bolje cene. – Što se tiče hrane, namirnice se nabavljaju na lokalnom tržištu, isključivo od lokalnih, sertifikovanih proizvođača hrane i u formiranju mreže dobaljača pomažemo i mi kao davaoci franšize. Važno je da gost zna šta jede, odakle je hrana i da je ona ukusna. U Slavonskom Brodu imamo stalne dobavljače i budući da se i oni na taj način reklamiraju i sami se trude da njihova hrana bude kvalitetna – paradajz ukusan, gljiva sveža – objašnjava on kako funkcioniše lanac nabavke i dodaje: – Uz partnera smo sve vreme, zajedno pronalazimo dobavljače, obučavamo ga mesec dana kako da radi, obučavamo radnike, jer ne želimo da bude nikakvog straha pre otvaranja.

Od trenutka kada se nađe lokacija do otvaranja, uz dobru organizaciju, dovoljno je svega dva meseca. Ulaganja u ovu franšizu, prema rečima Špalata, iznose od 800 do 900 evra po kvadratu, a franšizne naknade su stvar dogovora. – Sa rezultatima poslovanja koje smo mi ostvarili, siguran sam da bi svaka pivara ušla u sufinansiranje te bi taj iznos na kraju iznosio oko 600 evra po kvadratu. Zašto sam tako siguran? U Slavonskom Brodu uspevamo da rastočimo 50 do 70 bačvi nedeljno. Kada imate takve rezultate, pivara sa kojom sklapate ugovor da prodajete samo njena točena piva, spremna je da sufinansira projekat – objašnjava Špalat.

On je potpuno siguran da bi pivare i van Hrvatske bile zainteresovane za ovakvu saradnju. Naime, stub „Pivske sobe“ jeste saradnja sa jednom pivarom kada je reč o točenom pivu. U slučaju „Kuće piva“ u Slavonskom Brodu, to je Zagrebačka pivara i akcenat je na Ožujskom pivu. Ideja je da se na lokalnom tržištu sklapaju ugovori za ekskluzivu na točenom pivu sa onim pivarama čije se pivo i najviše traži, objašnjava Špalat. – Lomili smo led, sada zaista imamo dobru priču. Svaka pivara će prihvatiti takvu saradnju. Dakle, pivarama nije problem prodati flaširano pivo jer ga mogu prodavati u trgovinama, hotelima i ugostiteljskim objektima, ali točeno se prodaje samo u ugostiteljskim objektima. Kada ste u situaciji da možete rastakati hektolitre točenog piva, svaka pivara hoće da uđe u sufinansiranje – dodaje on.

Budući da je dugo godina u ovoj branši, kaže da je nepisano pravilo ugostiteljstva da ukoliko „štedite“ svaki dinar, zarada može da ide do 25 odsto prihoda, optimalno je da bude 20 odsto, a normalno je da bude 15 odsto. – Sa našim prometima, koji je prošle godine iznosio osam miliona kuna, dobit je zaista velika – kaže on.