09.06.2017

Od ravnopravnosti do lojalnosti

Evropska franšizna federacija (EFF) je posle 13 godina revidirala Etički kodeks za franšizno poslovanje. O kakvim se promenama radi?

Iako Kodeks nema zakonsku moć, ovo je ključni dokument Evropske franšizne federacije koji postavlja standarde za fer, etički odnos između aktera franšizinga, predstavlja zbir najbolje prakse i daje suštinske smernice nacionalnim sudovima kada se procesuiraju različiti sporovi vezani za franšizing.
Kodeks je do sada dva puta revidiran – poslednja, ažurna verzija objavljena je u decembru 2016. godine. Može se reći da je, suštinski, malo toga promenjeno, ali je jasno da su određene odredbe značajno proširene i precizirane, dok je nekoliko odredbi i dodato, najviše zahvaljujući promenama koje je donela „digitalna era“. Kodeks, ipak, revidira nekoliko ključnih elemenata, među kojima su najznačajnije one o pravima i obavezama davalaca i primalaca franšize.

Ilustracija

Kako većina evropskih zemalja nema harmonizovanu zakonsku regulativu koja uređuje franšizing, 1972. u Briselu je osnovana Evropska franšizna federacija, međunarodna neprofitna organizacija koja je okupila nacionalna franšizna udruženja. Kao samoregulatorno telo, EFF od tada radi na promociji i unapređenju franšizinga širom Evrope.

Etički kodeks sada izričito nastoji da umanji neravnotežu u pozicijama moći između ključnih aktera, pa se navodi da davalac treba da „prihvati svoje primaoce franšize kao nezavisne preduzetnike i neće ih ni na koji način, ni direktno ni indirektno, tretirati kao uposlenike ili podređene”. S druge strane, primalac franšize ima obavezu da „lojalno sarađuje s davaocem i da lojalno postupa u odnosu na sve ostale primaoce franšize u mreži“. U slučaju spora, naglasak se stavlja na načelo dobre vere, pa se od obe strane zahteva da svoje razmirice rešavaju „sporazumno, pregovorima u duhu dobre vere, međusobnog razumevanja i tolerancije“, što uključuje i zahtev da potraže alternativne oblike rešavanja spora, ako direktna komunikacija „zakaže“.

Od davaoca se, zatim, traži ne samo da prenese know-how svojim primaocima franšize, već da predano radi na njegovom razvoju i zaštiti od zloupotreba, kao što se očekuje da investira u promociju brenda, istraživanja i inovacije. Jedna od novih i važnih odredbi odnosi se na onlajn poslovanje – davalac ima obavezu da informiše primaoce o poslovanju na internetu, pri čemu će nastojati da očuva interese čitave mreže.

Potencijalni primalac franšize preuzima odgovornost da pažljivo analizira podatke i zatraži savet stručnjaka pre nego što potpiše franšizni ugovor, kao što se očekuje da bude potpuno iskren i otvoren u davanju podataka o sebi i svojim sposobnostima u pregovorima s davaocem franšize.

Kodeks, pored toga, redefiniše i nekoliko „tehnikalija“. Know-how dobija šire značenje – umesto da sadrži „nezamenjive informacije“, prema novoj odredbi, know-how čine „značajne i korisne“ informacije, što u većoj meri odgovara praksi većine franšiznih sistema. Period tokom kojeg davalac franšize treba da dokaže održivost i profitabilnost koncepta definiše se na „najmanje godinu dana“, umesto dosadašnjeg, prilično nepreciznog „razumnog roka“. Među osnovne odredbe ugovora o franšizingu, pak, ulaze i uslovi pod kojima primalac franšize može da proda ili prenese franšizni biznis.

Ažurnu verziju Evropskog etičkog kodeksa za franšizno poslovanje možete pronaći ovde.

želite više?

newsletter Franchising.rs

If you see this, leave this form field blank