23.10.2017

Bez želje, nema uspeha

Šta je potrebno da biste postali primalac Subway franšize, otkriva Vladimir Hanula, vlasnik Subway restorana u Zagrebu, zadužen i za razvoj ovog lanca u Hrvatskoj

Subway u zagrebačkom Arena Centru radi već pet meseci. Kako teče poslovanje, jeste li zadovoljni postignutim?

Sva naša očekivanja su ispunjena. Određeni početni operativni problemi su prevaziđeni i mogu reći da sada sve funkcioniše, i po pitanju logistike i po pitanju usluge. Iako smo tokom leta zabeležili manji pad prodaje, bilo je to sasvim očekivano, zbog odmora i tipičnog „odliva“ ljudi iz grada. Prava sezona za nas tek počinje i očekujemo rast prodaje do kraja godine.

Subway Fot. Subway Hrvatska

Vladimir Hanula je već dugo deo Subway porodice – najpre je radio u Subway-u u Slovačkoj, imao priliku da sagleda sistem „iznutra“ i nauči sve što je potrebno za vođenje Subway restorana. Danas je primalac Subway franšize, vodi restoran u Arena Centru u Zagrebu, ali je ujedno i Subway developer agent, zadužen za pronalaženje novih franšiznih partnera u Hrvatskoj.

Iako je glavna vest bila da Subway ponovo radi, u početku su vas često pitali zašto se lanac pre osam godina povukao iz Hrvatske. Da li se u međuvremenu to promenilo?

Da, sada nam više ne postavljaju to pitanje, već nas isključivo pitaju kada ćemo otvoriti novi restoran!

Ima li, dakle, novosti po tom pitanju? Možemo li uskoro očekivati nova otvaranja?

Lično, već sutra bih mogao da otvorim dva restorana, ali je glavni problem – nedostatak lokacija. Naći odgovarajuću lokaciju za restoran u samom gradu je komplikovano i za sada nam to najviše usporava razvoj.

Kada je već reč o lokacijama, postoje li neki specifični zahtevi?

Po pitanju infrastrukture, naše potrebe, zapravo, nisu velike – tražimo prostor od 40 do 100m2, s priključkom za vodu, struju, običnim otpadom... Subway ima i vrlo fleksibilna arhitektonska rešenja tako da bismo se vrlo lako mogli prilagoditi svakom prostoru.

Trenutno smo zainteresovani za lokacije u centru Zagreba, ali su nam interesantne lokacije i u drugim gradovima Hrvatske – uglavnom u centralnim zonama ili šoping centrima u Rijeci, Splitu, Puli, Zadru, Šibeniku, Varaždinu, Slavonskom Brodu, Karlovcu, Osijeku, Dubrovniku. Napominjem da lokacije za Subway mogu da budu i netradicionalne – u obzir dolaze i benzinske pumpe, hoteli, železničke stanice, nacionalni parkovi, trajekti, lokacije uz autoput, granični prelazi... Za sve je, ipak, najbitnije da nudimo dugoročni najam, od osam do deset godina, s napomenom da dovodimo svetski brend koji će sigurno podići vrednost nekretnini.

Za širenje mreže potrebni su vam i – novi franšizni partneri. Kako se razvija ta saradnja, ima li zainteresovanih za Subway franšizu i ko su ljudi koji se najčešće javljaju?

Mnogo nam se ljudi do sada javilo, međutim, našli smo tek par kandidata koji odgovaraju našim standardima. Uglavnom, radi se o ljudima koji dolaze iz različitih branši i s različitim poslovnim iskustvom, ali su to najčešće poslodavci ili srednji menadžment – znači, zaposleni ljudi koji žele da pokrenu i sopstveni biznis. Javljaju nam se i studenti i, generalno, mladi ljudi koji imaju i motivaciju i jaku želju, ali – nemaju kapital.

Foto: Subway Hrvatska

Šta je, onda, potrebno da bi zainteresovani stekli status „idealnog kandidata“?

Najvažnije je da budu proaktivni. Nije dobro ako ih posle inicijalnog kontakta i sastanka moramo „vući za rukav“, zvati i pitati šta misle i šta su odlučili. Ako žele da postanu deo Subway porodice, mi moramo da vidimo da oni imaju volju, imaju želju da rade ovaj posao. Dešava nam se da se ljudi jave, kažu da su zainteresovani, ali odustanu čim dođe do toga da moraju popuniti jednostavan obrazac s opštim podacima. Za šta su, onda, bili zainteresovani?

Primetili smo, takođe, da ljudi generalno ne shvataju što znači raditi u sistemu franšizinga. Primera radi, sproveli smo nedavno jednu malu kampanju na Facebooku s reklamom „Postanite Subway franšizer“ – i dobili smo 100 upita! Međutim, 20 ljudi je mislilo da tražimo menadžera za restoran, 20 ljudi je shvatilo da franšizu dobijaju besplatno... Nisu bili svesni da kupovina franšize podrazumeva da razvijaš sopstveni posao, da radiš za svoj račun, ali po standardima i pod okriljem velikog i razvijenog sistema. Po tom pitanju još uvek nedostaje edukacije.

Jesu li i finansije problem?

U principu, finansije su možda i najmanji problem. Kandidati ne treba da imaju 100% kapitala, dovoljno je da obezbede 40-50% kapitala, jer na osnovu toga mogu da dobiju kredit od banke. Takođe, ako već imaju razvijen biznis, i to može biti garancija za bankarski kredit. Za žene preduzetnice, na primer, u Hrvatskoj je sada dostupan niz programa iz fondova Evropske unije iz kojih mogu da dobiju sredstva s vrlo niskom kamatom, što može da posluži kao početni kapital. Međutim, najbitnija je motivacija! Ako imaju želje, doći će i do finansija. Ako od početka ne uđu ozbiljno u ovaj posao, ako ne počnu marljivo da rade na biznis planovima, onda će sve ostalo biti prepreka.

Foto: Subway

Šta su prednosti za onoga ko uđe u Subway „franšiznu porodicu“?

Osim što dobija priliku da radi pod svetski poznatim brendom, koji posluje više od 60 godina i koji se dokazao u više od 110 zemalja, primalac franšize dobija sve potrebne poslovne strategije, razrađen i siguran lanac nabavke, razvoj novih proizvoda, novih ukusa. Uz to, i marketinšku podršku, sve operativne priručnike, knjigu standarda. Primalac ne mora da izmišlja dizajn, kontaktira arhitekte, unajmljuje radnike. Subway već ima gotova rešenja. U najkraćem, primalac dobija sve „na tanjiru“, tako da on samo treba da brine o svojim radnicima i poslovanju svog restorana.

S druge strane, da bi postao primalac Subway franšize, nikakvo iskustvo iz ugostiteljstva mu nije potrebno – samo mora biti proaktivan. Partner će svakako proći obuku, jer je to obavezan korak u ovom procesu. Obuka se organizuje u tačno određenim restoranima u Velikoj Britaniji, SAD ili Nemačkoj, a primalac bira zemlju u zavisnosti na kom jeziku želi da sluša obuku. Ali, čak i pre i posle toga, primalac može, ako želi, da radi u Subway-u kod nas! Svakako je bolje da vidi kako se i šta radi, šta se očekuje, šta mora da postigne. Uostalom, dobro je i da vidi da li je ovo biznis za njega. A mi ćemo uvek biti podrška – kad god nije siguran, uvek može da nas pozove i pita za pomoć.

Radili ste za Subway u Slovačkoj, sada ste u Hrvatskoj. Možete li da uporedite iskustva s ova dva tržišta?

U principu, nema neke velike razlike. Kombinacije sendviča koji se prodaju su više-manje iste, ali ono što sam primetio je da su kupci u Hrvatskoj mnogo brže došli do toga da žele probati nestandardne ukuse. U Hrvatskoj, rekao bih, više vole da eksperimentišu. U početku smo očekivali da će želeti samo oprobane, klasične ukuse – šunka, salama – međutim, vrlo brzo su hteli da probaju naše top proizvode i nešto egzotičnije ukuse – terijaki, barbekju, rebarca... Svakako nešto što ne prave kod kuće ili ne mogu jesti svaki dan. Zanimljiv podatak je i to da 30% od svih sendviča koje prodamo jesu terijaki sendviči, a 50% su veliki sendviči – footlong.

želite više?

newsletter Franchising.rs

If you see this, leave this form field blank