Ženska moć u franšizingu

Zašto se žene odlučuju za kupovinu franšize?
Zašto se žene odlučuju za kupovinu franšize? / Iz istih razloga kao i muškarci. Iza te odluke stoji sasvim razumna želja da se pristupi sistemu koji ima dokazan poslovni koncept i odlične rezultate.
Ponedeljak
16.04.2018
Rezultati istraživanja u SAD, najvećem i najrazvijenijem tržištu franšiza na svetu, ukazuju na neobičan trend – procenat žena koje se odlučuju za kupovinu franšize konstantno raste. Šta je posredi?
 

Za šest godina, od 2011. do 2017, tokom kojih je kompanija za posredovanje u franšizingu FranNet pratila tržište franšiza, procenat žena koje su postale primaoci franšize porastao je za neverovatnih 83%, dok je procenat kod muškaraca porastao tek za 13%. Slične podatke objavila je i Međunarodna franšizna asocijacija (The International Franchise Association) – prema podacima iz 2017, 27% svih franšiznih poslovnica u SAD držale su žene, što je za 6,5% više u odnosu na stanje od pre deset godina.

Odakle porast interesovanja žena za poslovanje u sistemu franšizinga? Odgovor, naravno, nije jednostavan, jer, kako to potrvđuje i istraživanje magazina Entrepreneur, razloga ima mnogo.

Najčešće, žene se odlučuju za kupovinu franšize iz istih razloga kao i muškarci. Iza te odluke stoji sasvim razumna želja da se pristupi sistemu/kompaniji koja ima dokazan poslovni koncept i odlične rezultate. Kao primaoci franšize, i muškarci i žene dobijaju mogućnost da koriste znanje i iskustvo svojih davalaca franšize – od proverenih i uhodanih procedura poslovanja, preko obuke i saveta kako da zaposle prave ljude, sigurnih kanala nabavke i proverenih dobavljača, do marketinga i sijaseta drugih praktičnih znanja bez kojih posao teško može da opstane. Sigurnost, smatraju stručnjaci, možda je i ključna reč koja privlači žene u franšizing. Stoga, reklo bi se da je tačno uvreženo mišljenje da žene u biznisu mnogo češće od muškaraca izbegavaju preuzimanje rizika. Istina je, pak, da žene rizikuju isto koliko i muškarci, samo što one drukčije raspoređuju prioritete. Žene će, zapravo, rizikovati samo ako su veliki i važni ulozi u pitanju, pre nego što će to uraditi u svakom, odnosno, manje bitnom segmentu poslovanja.

Drugi razlog se nalazi u činjenici da pokretanje privatnog, odnosno, franšiznog biznisa podrazumeva mnogo fleksibilnije radno vreme, što ženama ostavlja neuporedivo više „prostora“ za brigu o porodici. I što je najvažnije, one zbog toga neće izgubiti mogućnost da napreduju niti će biti skrajnute, kako se to često dešava zaposlenim ženama koje su, zbog potreba porodice, primorane da uzimaju odsusutvo s posla. 
Nezadovoljstvo tretmanom zaposlenih je, u suštini, i jedan od najčešćih razloga za ulazak u preduzetništvo, a jedan od najintrigantnijih jeste seksizam koji su žene doživele kao obični potrošači ili korisnice određenih usluga – pogotovo u oblastima koje se tradicionalno smatraju „muškim“, kao što su, recimo, servisi za popravku i održavanje automobila ili vulkanizeri. Zanimljivi su primeri žena koje su upravo kupile franšize iz ovih branši samo zato što su same bile izložene omalovažavanju kao klijentkinje, a birale su isključivo franšize koje se razvijaju kao „female-friendly“ koncepti sa svim pogodnostima i komforom za žene i majke (auto-servisi sa kutkom za decu, toaletom sa stolovima za menjanje pelena, posluženjem, fino uređenom čekaonicom...).

Najzad, razlog za kupovinu franšize ponekad je vrlo jednostavan i svodi se na – moć brenda. Određene žene se, zapravo, zaljube u brend ili koncept, posle čega ne odustaju od želje da se i same bave istim poslom – radeći pod istim, voljenim brendom.

Ravnopravnost po svim pitanjima

Međutim, kad se odluče za kupovinu franšize, žene se uglavnom suočavaju sa istom preprekom – ako nemaju dovoljno sopstvenog novca za pokretanje posla, teško da će moći da se oslone na banke. Kako navodi magazin Entrepreneur, doslovno sve sagovornice su upućivale na ovaj problem. Banke, kako kažu, i dalje nisu spremne da ženama odobre veće kredite za pokretanje velikog biznisa, kao što to rade za muške klijente. Čak i kada dobiju kredit, iznosi za preduzetnice su neuporedivo manji od onih koji se odobravaju muškarcima. Stručnjaci, međutim, napominju da bi ova situacija mogla biti i rezultat prakse iz prošlosti koja pokazuje da žene uglavnom pokreću biznise za koje nije potrebno tako mnogo kapitala kao za biznise koje pokreću muškarci. Ipak, s današnje tačke gledišta, ova situacija više podseća na poznatu nedoumicu „Šta je starije – koka ili jaje?“. Da li, zapravo, manji krediti navode žene da kupuju jeftinije franšize, jer nemaju drugog izbora, ili se žene odlučuju za jeftinije franšize jer znaju da će lakše dobiti kredit?

Ovaj se problem, istina, u Americi polako rešava – jer se broj žena koje postaju primaoci franšiza neprekidno povećava. Uočeno je da su se prosečni iznosi kredita odobrenih preduzetnicama od 2013. do 2017. povećali za oko 22,5% (od 463.944 do 568.475 dolara). Za muške primaoce franšize, ti iznosi su za isti period povećani za 5,76% (od 689.387 do 729.093 dolara), što pokazuje da se razlika, bar u ovom segmentu, smanjila.

Takođe, opšti rast broja američkih žena koje ulaze u preduzetništvo – koje pokreću svoje, odnosno, franšizne biznise – svakako je mali, ali vidljiv rezultat širih društvenih promena koje podrazumevaju uvođenje rodne ravnopravnosti i opštu promenu stava da su za određene poslove „predodređene“ žene, a za određene muškarci. Ipak, i pored očiglednog napretka, u ovom segmentu je izjednačavanje još uvek daleko – kako je naglašeno i na početku, tek nešto više od jedne četvrtine svih franšiznih poslovnica u Americi danas drže žene.

Franšiza je, zaista, ženskog roda

Bez obzira na razloge zbog kojih žene ulaze u franšizing, postavlja se pitanje kako će sama industrija reagovati na ovaj trend. Da li će to promeniti i način na koji davaoci franšiza pristupaju potencijalnim kandidatima i partnerima? Neki od iskusnih davalaca franšize tvrde da se razlika već vidi. Njihovo iskustvo pokazuje da su žene, kao primaoci franšiza, lakše za saradnju, da su otvorenije i spremnije da razmenjuju mišljenja od muških kandidata. Takođe su, kako naglašavaju, i ljubopitljivije, tako da davalac franšize treba da ima spremne odgovore na sva pitanja još na prvom sastanku – pored toga što, kako primećuju, žene nemaju strah ili stid da kasnije, kad pokrenu posao, pozovu i pitaju kako se šta radi. Većina potencijalnih problema, zapravo, može da bude predupređena upravo zbog toga što žene – postavljaju mnogo pitanja, tvrde oni.

Primećena je još jedna prednost – otkrivaju intervjuisani davaoci franšiza. Žene sagledavaju biznis iz mnogo uglova, i vrlo je mali broj onih koje će u posao ući samo zbog – profita. Za davaoca franšize, to je od neprocenjive važnosti – zapravo, to je jedna od garancija da će primalac, uz sve što radi, brinuti i o brendu, dobrom imidžu kompanije, da neće kršiti pravila i po svaku cenu pokušavati da „uradi bolje, jer zna bolje“ – ponekad i na štetu čitavog sistema.


Profil kobiety
N.B.