Nijedan biznis nije sigurna opklada

Da, prednosti franšizinga su već poznate – ovaj model poslovanja omogućava preduzetnim ljudima da pokrenu sopstveni biznis tako što će kupiti franšizu i izbeći da sami grade posao „od nule“. Međutim, to što dobijaju priliku da rade pod poznatim brendom i vode posao po zacrtanim i proverenim procedurama, ne znači da će sve teći „kao po loju“ – kupovina franšize olakšava, ali ne znači da potpuno ukida znanje, trud i zalaganje. Primalac franšize će svakako morati da radi i vodi poslovanje kao i bilo koji drugi preduzetnik i vlasnik privatnog biznisa. Da li je stopostotni uspeh zagarantovan kupovinom franšize? Najkraće rečeno, ne.

Čak i u velikim, dobro uhodanim sistemima, kao što su lanci brze usluge koji imaju i po više hiljada franšiznih partnera širom sveta, postoje primaoci koji posluju za primer i oni koji rade na ivici isplativosti. Štošta, zapravo, može da pođe po zlu u periodu od kupovine franšize do održivog poslovanja. Zato je, reći ćemo, prva i osnovna lekcija koju primalac franšize treba da nauči – nijedan biznis nije sigurna opklada.

Ozbiljan pristup

Onaj ko razmišlja o pokretanju posla trebalo bi da zna sledeće – biznis se ne razvija oslanjanjem na instinkt ili intuiciju, a najmanje uz stav „lako ćemo“ i „videćemo“. Mnogi preduzetnici i primaoci franšize, posebno u periodu početnog entuzijazma, olako pomišljaju da će sve naučiti i rešavati u hodu, a istina je da će napraviti mnogo nepotrebnih grešaka, koje su mogli izbeći samo da su se pre toga dobro informisali, istražili tržište, raspitali o franšiznom sistemu, uslovima saradnje, pripremili za vođenje posla. Suština, i jedna od prednosti franšiznog modela saradnje, jeste i to što davalac franšize ima obavezu da obuči svog budućeg partnera, ali, s druge strane, ne treba zaboraviti da, na kraju dana, primalac franšize ostaje da vodi posao i odgovoran je za svaki njegov segment. Bez angažovanosti, truda i znanja primaoca, ni sva kasnija podrška davaoca franšize neće dati mnogo rezultata.  

Ništa bez kapitala

Nijedan posao, iskustvo pokazuje, ne treba pokretati bez – viška kapitala. U franšiznoj praksi to znači da je kupovina licence (franšize) tek početna investicija, a da za pokretanje i uhodavanje posla i te kako treba imati dodatnog raspoloživog kapitala. Osim iznajmljivanja poslovnog prostora, renoviranja, uređenja i opremanja lokala, kupovine robe, treba uračunati i troškove tipične za franšizu (redovna i marketinška naknada), ali i one nezaobilazne tekuće troškove poslovanja (renta, režije, plate i doprinosi). Istina, iskustvo pokazuje da što je investicija za kupovinu franšize veća, veće su i šanse za dobru zaradu. Jedini „trik“ je u tome što tu zaradu – treba dočekati. Zato, pre nego što počnete da zarađujete, stavite sve na paprir, uračunajte svaki mogući trošak – jedino tako ćete znati koliko dugo možete da „podržavate“ razvoj biznisa.

Važno je i gde si

Ako je za uspeh posla, pak, ključna dobra lokacija, iskusni preduzetnici će reći da nikad ne započinjite posao na – lošoj lokaciji. Od mnoštva obaveza i pritisaka, što nesumnjivo prati svaki početak, suviše često se dešava da preduzetnici potcene ili prenebregnu značaj lokacije, nesvesni da su tom odlukom možda i presudno odredili sudbinu svog biznisa. Većina franšiznih sistema, pak, zahteva dobru lokaciju i to će biti jedan od osnovnih uslova za otvaranje franšizne poslovnice. Proces pronalaženja i odabira, međutim, može da potraje, ali se strpljenje, pokazuje praksa, na kraju ipak isplati. Budućim primaocima franšiza se, recimo, preporučuje da pomno istraže lokaciju pre nego što polože kaparu za lokal. Trebalo bi da je obiđu različitim danima (tokom radnih dana i vikenda), u različitim delovima dana, jer će tek na taj način steći predstavu o protoku ljudi i vidljivosti lokala. Činjenica je da uspeh većine trgovačkih, ali i uslužnih biznisa, zavisi od izloženosti potencijalnim mušterijama – zato se i traže lokacije sa velikim protokom ljudi, u što prometnijim delovima grada, čak i po cenu visokih renti.

Svi za jednog, jedan za sve

Najzad, za uspeh franšiznog biznisa važno je i da primalac franšize svakog trenutka bude svestan da je deo jednog većeg sistema, jedne franšizne „porodice“. Iako radi za sebe i svoj groš, najveća greška koju može da napravi je da ignoriše ili odbaci dokazane procedure rada koje je ustanovio, testirao i, na kraju, propisao davalac franšize. Što više odstupi od propisanih strategija poslovanja, marketinga, obuke zaposlenih i odnosa sa klijentima, veće su šanse za raskid saradnje i gašenje posla – davalac franšize će, jednostavno, sve uraditi da zaštiti svoj brend i reputaciju.

„Crno na belo“

Međutim, pre nego što se upusti u franšizing, svakom se budućem primaocu franšize preporučuje da pažljivo pročita dokumenta koja mu se daju na uvid – sporazum o poverljivosti informacija i ugovor o franšizi. A zatim, da ih pročita još jednom. U ozbiljnim i iskusnim franšiznim sistemima, sve je već izvesno i jasno – zna se šta su prava, a šta obeveze primaoca franšize i sa takvim sistemima nije teško sarađivati. Ipak, iskustvo takođe pokazuje da su najmudriji oni primaoci koji, pre potpisivanja ugovora, potraže i savet advokata ili konsultanta za franšizing. Iako je većina franšiznih uslova nepromenljiva, s pravom argumentacijom i individualnim pristupom, nije isključeno da će davalac pristati na određene korekcije u korist svog budućeg partnera.