15.07.2014

Franšiza na zrnu kafe

Greenet je u Srbiji prepoznatljivo ime za kafeteriju. U svojoj mreži imaju šest franšiza, a želja im je da dobiju i nove partnere.

Pre nego što su postali najpoznatiji domaći lanac kafeterija u Srbiji, Greenet se bavio proizvodnjom i trgovinom sirove i pržene kafe. Zahvaljujući suosnivaču Uweu Rulfu iz Hamburga i prijateljima iz Franck kafe, kompanija je dobila osnove iz tehnologije mešanja i prženja kafe. U to vreme, početkom devedesetih, kako kaže Mina Krsmanović, kreativna direktorka Greeneta, isporučivali su najbolju tursku kafu i najbolju kafu za espresso u bivšoj Jugoslaviji.

Greennet, Nušićeva Fot. Greenet - Kafeterija u Nušićevoj u Beogradu

Franšize su sjajan način da širite posao bez mnogo sopstvenih ulaganja, a da i dalje sve držite pod kontrolom. Kada primaoci naše franšize okače ono prepoznatljivo Greenet „jaje“ ispred lokala, od prvog dana imaju sigurne pazare. Za mušterije je to samo pitanje lokacije, a za nas i primaoce franšize – veliki rad i predanost poslu.
Mina Krsmanović

– Kao logična posledica razvoja, došli smo i do sopstvenih receptura. Tako smo počeli da osvajamo tržište trgovine kafom. U to vreme bilo je prilično teško jer je poslovanje pratio pravi „bum“ pržioničara. U Jugoslaviji je radilo na stotine malih pržioničara koji su imali dobru volju da savladaju tehnologiju prženja sirove kafe, ali i novac za investiciju. Mi smo prvo počeli njih da snabdevamo sirovom kafom, a vremenom se razvio i koncept prodaje više vrsta prženih kafa. U tome smo videli šansu i priliku da otvorimo prve lokale – sopstvene pržionice. Počeli smo da radimo na stvaranju brenda i prepoznatljivosti kvaliteta naše pržene kafe, dobrih receptura koje su odgovarale ovom podneblju – i to se pročulo! – objašnjava Krsmanović razvojni put kompanije koji je doveo do stvaranja lanca kafeterija, ali i do otvaranja prvih franšiza.

Prva franšiza je otvorena u Paraćinu, a zatim i u Aranđelovcu, Zagrebu, Ćupriji, Bijelom Polju. Bili su to tek „nukleusi“ današljih Greenet kafeterija – male prodavnice kafe koje su služile i točenu kafu. – Franšize su, naravno, sjajan način da širite posao bez mnogo sopstvenih ulaganja, a da i dalje sve držite pod kontrolom. To smo znali i prepoznali kao mogućnost – prvo da otvorimo franšize, razvijemo koncept i organizaciju van Beograda, pa tek onda, kada savladamo sve prepreke i naučimo što više o ugostiteljskoj strani posla, otvorimo lokal  u Beogradu. Ogromna je razlika između pržionica i kafeterija, a mi smo oduvek znali da želimo lanac kafeterija. Dakle, konstantan kvalitet u prženoj kafi omogućio nam je da pokrenemo posao čiji je cilj bio – lanac kafeterija. Franšize su nam to i omogućile – objašnjava Krsmanović neobičnu poslovnu strategiju. Danas, pak, imaju 11 kafeterija, od toga – šest franšiznih – jedna se nalazi u Novom Sadu, ostale su u Beogradu.

Greennet

Foto: Greenet

Greenet je bio pionir ne samo po konceptu prodaje prženih kafa, već i točenih kafa u Jugoslaviji. Navike potrošača u unutrašnjosti se, međutim, nisu menjale brzinom kojom su očekivali. Šoljica espressa još uvek nije bila omiljena stavka, tako da je „vrhunac“ ponude i dalje bila turska kafa ili cappuccino. – To vreme smo iskoristili da postavimo sve neophodne parametre za buduću proizvodnju točene šoljice kafe, da utvrdimo koncept i standardizujemo enterijer. Zatim, 1992, kao kruna tog procesa došlo je otvaranje prvog lokala u Beogradu – Greeneta u Nušićevoj ulici. Beograđani su zaista prihvatili potpuno nov koncept kafeterije i nove ukuse kafa! Za nas je to bila prilika da u prvi plan istaknemo espresso i filter kafu, dok su mešavine pržene kafe za tursku mogle da se kupe u lokalu, ali ne i da se popiju. Rizik, ali isplatio se – kaže Mina Krsmanović.

Danas, oni koji razmišljaju da postanu primaoci Greenet franšize, prvo treba da imaju obezbeđen lokal – najbolje bi bilo u sopstvenom vlasništvu, ali u obzir dolaze i lokali u zakupu – pod prihvatljivom rentom. Objekat treba da bude na prometnoj lokaciji, da zadovoljava osnovne standarde Greenet lokala i, zavisno od veličine lokala, mora da ima letnju baštu. Takođe, svojom lokacijom ne bi smeo da remeti rad bilo kog drugog Greenet lokala.

– Veoma je važno razumeti da franšiza podrazumeva da imate početni kapital za ulaganje, to jest – da franšiza košta! Za poslednji franšizni lokal koji je bio u „sivoj fazi“ kada je opremanje započeto, ulaganja su iznosila 35.000 evra. Važno je znati da mi ugovorom ne tražimo ono što bi se narodski moglo nazvati „ulaznica za franšizu“, a to je inicijalna naknada za pravo na korišćenje brenda – iako je to prva stavka svakog franšiznog ugovora. Dovoljno je da mogu da opreme lokal po našim standardima. Takođe, traži se disciplina u sprovođenju poslovne politike i otvorenost za saradnju, tako da mogu da nas prate u promenama i novinama – objašnjava Krsmanović.

Za primaoce franšize su poželjniji oni koji bi tek da započnu posao. Oni su, prema njenim rečima, spremniji da sarađuju i otvoreniji su za promene. – U slučajevima kada potencijalni partner već ima lokal, to onda znači da ima i uređen enterijer – a danas je teško ponovo investirati u renoviranje lokala. Da ne pomninjem da, kada je neko već uložio novac, sigurno je napravio nešto što mu se dopada. A ako poželi da pristupi našem sistemu, tada bi sve to trebalo da menja... To je problem, i mi to razumemo. Takođe, nije lako prihvatiti ni novu poslovnu politiku, nova pravila igre, rad pod našim brendom i logom koji podrazumeva održavanje kvaliteta i standarda, što je nama i najvažnije – objašnjava Krsmanović.

Greennet

Foto: Greenet

Kvalitetne kafe i prepoznatljivost brenda su nešto što preporučuje Greenet. – Kada primaoci naše franšize okače ono prepoznatljivo Greenet „jaje“, kao reklamu ispred lokala, od prvog dana imaju sigurne pazare. Ljudi vide logo i po navici ulaze i poručuju kafu koju bi inače pili i u „izvornom“ Greenetu. Za mušterije je to samo pitanje lokacije jer, za njih, oni sede u Greenetu, a za nas i primaoce franšize – to je veliki rad i predanost poslu da bi sve izgledalo tako jedinstveno i nonšalantno. Ali isplati se, jer smo na tržištu 24 godine i dalje se širimo. Znači da radimo nešto dobro – dodaje ona.

Kao davaoci franšize, kaže Krsmanović, obavezuju se da će preneti kompletan know-how, tehnologiju pravljenja napitaka i proizvoda iz ugostiteljskog programa, po jedinstvenoj specifikaciji i recepturi. Obezbeđuju obuku zaposlenih za rad u franšiznim kafeterijama, kao i kasniju kontrolu proizvoda. Reklamiranje u elektronskim medijima, kao i štampanje reklamnog i propagandnog materijala, obezbeđeno je na nivou mreže. Davalac, takođe, može da obezbedi i usluge arhitekte, pravnika, dizajnera, ali o trošku primaoca franšize. Pomaže mu, međutim, oko nabavke opreme, kao i oko dopreme i špedicije.

– Svakog dana dobijamo nove upite za franšizu, iz cele Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske... Ali ovo je ozbiljan posao i franšize koštaju. Međutim, uloženo se i vraća. Moramo da pravimo oštru selekciju jer nama ne vredi da naš logo stavi svako ko ima kafić i espresso aparat. Franšize mogu da vam podignu ugled, ali i da ga poljuljaju. Stoga je jako važno sve dobro ispitati pre nego što se upustite u taj posao – kaže Krsmanović. 

Vesna Lapčić

Novinar
Piši autoru

želite više?

newsletter Franchising.rs

If you see this, leave this form field blank