22.12.2014

Posao nije teret, već izazov

Ivana Lazić je dve godine radila u franšiznom lancu Trafika, da bi nedavno postala i primalac franšize tog brenda.

Kada joj je data mogućnost da postane primalac franšize lanca Trafika, Ivana Lazić je priliku prihvatila bez razmišljanja. – Najpre, za mene je to bila velika privilegija i priznanje da je moj trud prepoznat. Pored toga, ne postoji drugo mesto u trgovini na koje bih mogla da odem i zaradim onoliko koliko sada zarađujem. Odlučila sam da „zagrizem“ iako o samom franšiznigu nisam mnogo znala – objašnjava Lazić šta ju je sve motivisalo na ovaj korak.

Ivana Lazić, Trafika, primalac Fot. I. Lazić

Neko smatra vođenje firmom teretom, ja izazovom. Neko će reći da ne želi veću odgovornost za 100 ili 200 evra više, meni svaki dodatno zarađeni novac znači. I to što sam postala primalac franšize moja je lična satisfakcija, dokaz da sam sama uspela da se izborim i postignem nešto. Mogla bih da kažem da se osećam kao da sam uspela da uzmem „igračku“ koju sam želela, a želim još više.
Ivana Lazić

Velika prednost je, prema njenim rečima, i to što nije morala da obezbeđuje početni kapital, već je za to bio zadužen davalac franšize. – Partnerstvo sa davaocem počiva na apsolutnom poverenju, praktično na „datu reč“. Zbog toga mi je još više drago što su izabrali mene, a posle i ja njih – kaže Lazić.

Nije je uplašilo to što će morati više da radi. Rođena Kuršumlijka, odrasla je bez roditelja, a počela da radi sa 17 godina. Danas joj je tek 27. – Radila sam i ranije prekovremeno, bila sam deo popisnih komisija, uvek sam posvećena poslu, ne odbijam radne zadatke. Dešavalo se da radim i od šest ujutru do 23 uveče. Kada sam u drugom trgovinskom lancu bila zamenik menadžera, imala sam istu materijalnu, moralnu i finansijsku odgovornost kao što imam sada – ali za daleko manju platu – kaže ona.

Sada joj je, kako sama kaže, još lakše, jer veruje da, kada čovek radi za sebe, radi još više. Vođenje firme joj nije komplikovano, već satisfakcija. – Neko to smatra teretom, ja izazovom. Neko će reći da ne želi veću odgovornost za 100 ili 200 evra više, meni svaki dodatno zarađeni novac znači. I to što sam postala primalac franšize moja je lična satisfakcija, dokaz da sam sama uspela da se izborim i postignem nešto. Mogla bih da kažem da se osećam kao da sam uspela da uzmem „igračku“ koju sam želela, a želim još više – ističe ova mlada preduzetnica.  

Jedna od najvećih prednosti je to što kao primalac franšize može da donosi poslovne odluke. – Sada sam uvek u pravu čak i kada pogrešim, jer je greška moja. Dolazila sam u situaciju da dam određene sugestije, na primer, da je potrebno više pića, a koleginica koja je duže u radnji, to ne uvaži. Ispostavi se da sam u pravu, ali kad već bude kasno, kad mušterija traži nešto, mi to nemamo. Mnogo sam zadovoljnija nego kad sam bila samo radnik. Manje je i pritiska, tenzije, mnogo je više pohvala nego kritika – objašnjava Ivana Lazić.

Pored toga, kao veliku prednost navodi i to što je u franšiznom sistemu fluktuacija radnika manja. Ranije su se prodavci, prema njenim rečima, često menjali, što nije dobro za radnju jer se u tom slučaju malo ko iskreno posvećuje poslu.

U davaocu franšize imaju dobrog „slušaoca“. Kako sama kaže, cilj prelaska Trafike na franšizni model poslovanja je bilo povećanje prometa. Zbog toga je neophodno i da se asortiman prilagođava potrebama potrošača. – Bez obzira na to što smo deo istog sistema, negde se odlično prodaju cigarete, negde bombonice, a negde čokolade. U tom smislu, primalac franšize može mnogo da doprinese svojim sugestijama, jer ne može moja komšinica bolje od mene da zna šta je potrebno u mojoj kući. Napredak se kod Trafike zaista oseća – objašnjava slikovito Lazić.

U njenoj radnji u Ulici Dimitrija Tucovića u Beogradu, rade ona i još jedna stalno zaposlena radnica, dok vikendom angažuju dve studentkinje koje već imaju iskustva sa radom u ovom franšiznom sistemu.

Iako statistika u pogledu potrošnje na malo nije najsjajnija, mlada preduzetnica se ne obazire na brojke. Kriza je, kako kaže, prisutna već više od 20 godina. – Mi nismo štedljiv narod. U ovoj zemlji se živi do polovine meseca, do poslednjeg dinara. Oseti se pad prometa nekoliko dana, a onda se opet stvari vraćaju u normalu i to je neoborivi dokaz da ljudi žive od plate do plate – daje ona sliku potrošačkog mentaliteta u Srbiji.

S druge strane, ključ trgovine je, istiže Lazić, u ljubaznosti. Posao mora da se, kako kaže, radi iz srca, a problemi iz kuće ne smeju da se donose na radno mesto – u suprotnom, neće biti zadovoljni ni radnik, ni mušterija ni poslodavac. – Ne vredi ni puna radnja ni asortiman robe ako trgovac nije dobar. Jutros sam ušla u jedan veliki lanac da kupim farbu za kosu, na njihovim policama je mnogo lepih proizvoda, a trgovci se kriju po ćoškovima, na kasi nema kasira. „Razbolela“ sam se muke – kaže ona i dodaje da je istina da ne može da zaradi milione, ali da se uz dobar pristup može prodati i ono po šta potrošač možda nije ni došao.

Vesna Lapčić

Novinar
Piši autoru

želite više?

newsletter Franchising.rs

If you see this, leave this form field blank