Franšiza podstiče eko-turizam

Kreveti, stolovi, klupe i sofe napravljeni od euro paleta namenjenih za ogrev, posteljine od čistog pamuka, kupatilo građeno od prirodnih materijala prikupljenih u lokalnoj sredini, kao i reparirani nameštaj nekadašnje vojske Jugoslavije, koji je trebalo da bude spaljen i istopljen – čine jedinstveni enterijer eko-hostela Republik iz Užica. Na krovu ovog objekta nalaze se solarne ploče koje služe za zagrevanje vode, a ispred, kontejneri različitih boja u kojima se selektuje otpad. Ideja o eko-hostelu nastala je 2012, ali je realizovana godinu dana kasnije. Direktor hostela Marko Ristovski nekadašnji je student hotelijerstva, a kako sam kaže, zahvaljujući znanju stečenom na fakultetu, znao je da u moru hostela koji posluju u svetu, užički mora po nečemu da se razlikuje. Ekološku priču povezao je sa istorijskom, pa je hostel tematikom i dizajnom „oživeo“ motive Užičke republike, ali ne samo zato što je smešten u gradu koji je bio jedina nezavisna i slobodna teritorija u porobljenoj Evropi 1941, već i zbog toga što je Ristovski želeo da hostel postane (energetski) nezavisan, kao nekadašnja „patizanska država“. Istina, na tome se još uvek radi jer su neophodne velike investicije.

Hostel može da ugosti 30 turista. Nešto manje od polovine gostiju (oko 40%) čine stranci i to u letnjem periodu. Statistika pokazuje da je najviše ljudi iz Rusije, Nemačke i Japana.

– Ljudima se zaista sviđa naš koncept. Sve je više ekološki osvešćenih ljudi i oni zaista traže mesta poput ovog u kojem se vodi računa o ekologiji. Posedujemo sisteme uštede energije, vodimo računa o primarnoj selekciji otpada koji se odvozi na deponiju ili prodaje za reciklažu, edukujemo ljude da koriste ekološki transport ,i uopšte, o uticaju čoveka na životnu sredinu – objašnjava Ristovski.

Upravo zahvaljujući svojim gostima počeo je da razmišlja o franšizingu kao modelu širenja. – Budući da smo standardizovali poslovanje, da imamo jedinstven poslovni koncept i da su nam mnogi gosti govorili kako bi voleli da u svom gradu imaju sličan hostel, zaključili smo da je franšizing idealan za širenje ove ideje. Prvobitna namera nam je da utičemo na razvoj eko-turizma i smanjimo negativan uticaj ugostiteljskih objekata na životnu sredinu. Zarada nije osnovni motiv – objašnjava Ristovski.

Foto: Eko-hostel Republik, Užice

Pošto je na samom početku poslovanja reč o, kako sam kaže, niskoprofitabilnom poslu, ne bi postajale nikakve franšizne naknade u prve dve godine. Nakon toga bi se, u slučaju profitabilnog poslovanja, definisala godišnja franšizna naknada. – Primalac franšize bi dobio pravo na korišćenje brenda, kao i kompletan know-how oko opremanja i uređenja objekta, kao i poslovanja. Siguran sam da bi potencijalni primaoci franšize imali 30 do 40 odsto niže troškove pokretanja hostela nego da pokušaju sami, budući da smo mi kroz sve to već prošli i da imamo uhodan i uigran tim, dobre majstore i povoljne ugovore sa dobavljačima. Pošto ne uzimamo nikakvu franšiznu naknadu, svi troškovi oko pokretanja poslovanja su na primaocu franšize – objašnjava svoju ideju Ristovski i dodaje da već postoje zainteresovani i da jedan kandidat iz Srbije već traži lokaciju za hostel.

On veruje da je ideja o širenju putem franšize u sve veće gradove Evrope dobra i moguća u narednom periodu. – Osnovno u konceptu je briga o životnoj sredini i tu postoje standardi. Ono gde primaoci mogu da se prilagode jeste sama tema hostela koju svako može da izabere u zavisnosti od toga gde bi se hostel nalazio – objašnjava Ristovski.