03.03.2015

Od dobre ideje nisu bežali

Renata i Goran Matošina prvi put su iskusili igru „bekstva iz sobe“ na jednom od svojih putovanja. Ubrzo posle toga odlučili su da uzmu Roomescape franšizu i otvore centar u Zagrebu.

Centar igara Roomescape otvoren je krajem septembra 2014. i u Zagrebu i to je jedna od prvih franšiza ovog koncepta u inostranstvu. Naime, mladi bračni par Matošina iz Zagreba dugo je želeo da poseti Vojvodinu. Tragajući za preporukama šta obići, od svoje prijateljice Vojvođanke koja je studirala u Zagrebu, saznali su da u Novom Sadu postoji nova zanimljiva igra – Roomescape. – Istina, nije nam znala najbolje objasniti šta tačno podrazumeva ta igra. Suprug je mislio da je reč o kafiću u koji pobegneš od svih problema, drugarica je mislila da je u pitanju nekakav lavirint, dok ja nisam imala nikakvu ideju. Kada su počeli da nas uvode u igru, samo smo se nasmejali zbog svojih pogrešnih pretpostavki – započinje priču Renata Matošina, mlada preduzetnica iz Zagreba.

Roomescape Fot. Roomescape

Renata i Goran Matošina (u sredini) otvorili su krajem septembra 2014. franšizu Roomescape centra u Zagrebu.
Na slici: u toku igre u Roomescape centru u Novom Sadu

Igre koje se zanivaju na „bekstvu iz sobe“ – escape the room – sve su popularnije u svetu. Mali timovi postaju „pljačkaši banke“, „spasioci sveta od nuklearne katastrofe“, „tajni agenti“ i pokušavaju da reše zagonetke na osnovu šifara koje dobijaju. – U centru u Novom Sadu borili smo se kao tim od četvoro ljudi – naša kuma, jedan prijatelj, suprug i ja. Zaista smo se uživeli u igru. Trebalo je da spasimo svet od nuklearne katastrofe, nosili smo šlemove, gas-maske – govori sa ushićenjem Renata o svom prvom susretu sa igrom „escape the room“.

Već na putu za Hrvatsku Renata je postavila više retoričko pitanje – Zašto neko ne otvori Roomescape u Zagrebu? Suprug ju je na to pitao, nikako retorički: – Zašto TI ne otvoriš Roomescape? Moglo bi se reći da joj je „bacio udicu“. Po povratku u Zagreb, neprestano je, kako sama kaže, razmišljala o igri i „žalila“ što nisu imali vremena da „odigraju“ i drugu sobu – bekstvo iz zatvora.

Međutim, prvi slobodni dan, budući da je u to vreme imala redovan posao, iskoristila je da pretraži internet i informiše se više o konceptu. Supruga, koji je bio na poslu, dočekala je kod kuće – u pidžami. Kad ju je upitao zašto je u kasno posle podne još uvek u pidžami, samo mu je rekla: – Da, ja moram da otvorim Roomescape u Zagrebu.

Prvi korak je bio da pozove Bobana Melkusa, vlasnika i tvorca koncepta koji vodi centar u Novom Sadu i zadužen je za razvoj franšize. – Moram priznati da me je strast sa kojom je Boban pričao o Roomescape još više privukla da uzmem franšizu. S druge strane, budući da sam diplomirala geografiju na Prirodno-matematičkom fakultetu, nisam naročito bila sklona preduzetništvu. Zato je franšiza bila idealno rešenje. Dobila sam dosta jako dobrih saveta oko samog pokretanja firme, a podrška je još neophodnija kada se postavlja čitav koncept. Ukoliko postoji dobro izgrađen koncept, kao što Roomescape definitivno ima, onda je besmisleno da sami kreirate sobe i igru. Postoji mnogo ovakvih centara, ali vlasnici nekada u želji da što brže ostvare profit, naprave loš proizvod – objašnjava Renata Matošina zašto se nije dvoumila oko uzimanja Roomescape franšize.

Roomescape

„Pljačkaši banke“ u akciji, Roomescape Zagreb

Ona i suprug su uzeli mali kredit da bi pokrenuli posao, kupili franšizu za dve sobe – bunker (spašavanje od nuklearne katastrofe) i banku (pljačka banke). Računica je pokazivala da je bilo potrebno da imaju 40 igara (timova) mesečno da bi poslovali „na nuli“. Prvi mesec su imali 27 igara, a naredni su već prešli 40. Iz meseca u mesec beleže rast. – Istina je da su kod nas ljudi puni predsrasuda. Boban Melkus, koji drži i centar u Stokholmu kaže da je, na primer, u zapadnim zemljama mentalitet potpuno drugačiji. U Stokholmu su često posetioci ljudi stariji od 40 godina koji između ostalog sebi mogu priuštiti takvu zabavu. Kod nas najviše dolaze studenti i mladi zaposleni. S druge strane, imali smo slučaj da je gospođa zakazala termin svom suprugu starijem od 40 godina bez njegovog znanja. Kada je došao, nije bio naročito srećan što ga je poslala, no, odigrao je igru. Nakon toga smo od njegove supruge dobili mejl zahvalnosti, a ona nam je rekla da joj je suprug, kada se vratio kući, bio „srećan kao malo dete“ – priča Renata.

Za sada su najčešći posetioci Zagrepčani, ali nije retkost ni da dođu turisti, s tim što oni još uvek nisu dovoljno informisani o postojanju ove atrakcije u glavnom gradu Hrvatske.

Renata i Goran bi uskoro trebalo da započnu pregovore i o kupovini franšize za treću sobu. Zadovoljni su podrškom koju su dobijali od davaoca franšize, ali napominju da je zbog velike ekspanzije Roomescape-a, nekada nemoguće dobiti odgovor brzo, te da već više nedelja čekaju na postavljanje internetske stranice. Veruju, međutim, da će i njihov zahtev uskoro doći na red.

U ovom trenutku, sa poslom koji se dobro razvija i brojem ljudi koji s puno elana i nezaboravnih utisaka svakog meseca prođu kroz centar, nije čudo što Renata Matošina može samo da kaže: – Jako volim ovaj posao i uživam u njemu.

Vesna Lapčić

Novinar
Piši autoru

želite više?

newsletter Franchising.rs

If you see this, leave this form field blank