Deo velike zajednice

Kao jedan od najrazvijenijih i najpopularnijih fitnes sistema, američki FitCurves se od drugih koncepata izdvaja po tome što treninzi traju svega 30 minuta i što su klijenti – isključivo žene. Prvi FitCurves u Srbiji otvoren je u maju 2011. u beogradskoj opštini Vračar. Danas, centar imaju i na Banovom brdu, nedavno je otvoren klub u Novom Sadu, a uskoro se očekuje otvaranje i na Zvezdari. Nevena Petrović, primalac single-unit franšize i menadžer prodaje franšize FitCurves za Srbiju, kaže da očekuju da se u narednih dve godine u Srbiji otvori deset centara, a planiran je i ulazak na tržišta Slovenije i Hrvatske.

Pitali smo je šta je neophodno da bi se postao primalac franšize, kakvi su potencijali tržišta i mogućnost zarade u ovom poslu, te koje je dalje ciljeve FitCurves postavio u Srbiji.

Koje uslove treba da ispune oni koji žele da postanu primaoci franšize FitCurves?

Za početak, važno je da postoji želja da se radi ovaj posao, ali i finansijska mogućnost za kupovinu franšize. Nije neophodan poseban obrazovni profil, budući da je primalac obavezan da prođe kroz obuku pred otvaranje koja se organizuje u našem regionalnom centru u Mađarskoj. Deo obuke je posvećen samom vođenju posla, privlačenju potencijalnih klijenata, marketingu, drugi deo se odnosi na vođenje treninga.

Što se tiče samog kluba, FitCurves traži da lokal bude prostran, osvetljen, provetren, da ima najmanje 120 kvadrata – od toga, 80 kvadrata čini prostor za vežbanje, ostalo „odlazi“ na svlačionice i tuševe. Lokal, takođe, ne bi trebalo da bude u suterenu ili na spratu, a važno je da bude okružen poslovnim prostorom, kancelarijama, tako da klijentkinje mogu da dođu na trening i za vreme pauze na poslu.

Davalac franšize, inače, vodi računa o najsitnijim detaljima – recimo, bojama prostora. Budući da su žene svih starosnih dobi naša ciljna grupa, izabrane su kombinacije boja koje su prijemčive za svačije oko. I zato, iz sopstvenog iskustva mogu da kažem, da smo samostalno otvorili centar, verovatno bismo negde pogrešili, a ni sami ne bismo znali gde. Upravo u tome se ogleda prednost franšizinga.

Kao primalac single-unit franšize i suvlasnik centra na Banovom Brdu vi ste prošli kroz celokupnu proceduru. Možete li nam objasniti sam postupak uzimanja franšize? I koliko je neophodno vremena za otvaranje jednog centra?

Počelo je tako što sam tražila posao u struci, budući da sam profesor sporta. Naišla sam na oglas da FitCurves klub na Vračaru traži instruktora. I sama sam priželjkivala da započnem privatni posao, na šta je verovatno uticalo i to što potičem iz porodice preduzetnika, koji nikada nisu radili u državnim institucijama. Nakon mesec dana rada na Vračaru, poželela sam da otvorim sopstveni FitCurves klub. Od ideje do realizacije prošlo je pola godine – bilo mi je potrebno da zatvorim finansijsku konstrukciju. Poklopilo se da sredinom te 2013. pronađem i poslovnog partnera kome se FitCurves koncept veoma svideo, tako da smo odlučili da uđemo u projekat i pokrenemo „točak“.

Centrala primaoca master franšize za tržište istočne Evrope, pa i zemlje bivše Jugoslavije, nalazi se – u Majamiju. Poslala sam prijavu u centralu, a oni su me uputili na regionalnog menadžera iz Mađarske. Od njega sam dobila materijale koji, praktično, odgovaraju na sva pitanja koja bi mogla da zanimaju potencijalnog primaoca, što uključuje i prezentaciju o spravama koje se koriste tokom treniga, kao i važne brojke o FitCurves franšizi.

Prvi korak me je veoma ohrabrio, te sam sigurna da bi svako ko ima „gen“ za privatno preduzetništvo, verovatno poželeo da bude deo nečega što gotovo sigurno ne može da se upropasti.

Za početnike koji ulaze u posao ohrabrujuće je biti deo franšiznog sistema jer od same prijave do otvaranja centra uz vas stoji mentor sa „dirigentskom palicom“ – daje vam detaljna uputstva o tome šta je potrebno učiniti svake nedelje pre otvaranja kluba, kako bi samo otvaranje i dalje poslovanje bilo uspešno. Takođe, sa nama je u prvoj nedelji po otvaranju bila mentorka iz Bugarske koja nas je vodila i učila „u hodu“, što je bila neprocenjiva podrška. Kako nam je predočeno, prva nedelja je ključna za dalji život kluba, i u praksi se to pokazalo kao istinito. Davalac nam je, stoga, dao sav marketinški alat koji nam je omogućio da već u prvoj nedelji obezbedimo dovoljan broj članarina za poslovanje „u plusu“ u naredna tri meseca.

Treba da pomenem, da u ovom trenutku, za one koji bi bili zainteresovani za FitCurves franšizu, komunikacija sa regionalnim menadžerom i centralom dodatno je olakšana, jer bi prvo mogli da se obrate nama za informacije i pomoć.

Foto: Nevena Petrović, FitCurves, Banovo brdo

Ko bi bio idealan primalac FitCurves franšize?

Kao što sam pomenula, obrazovni profil nije bitan. U praksi se pokazalo da su primaoci uglavnom žene koje su i same vežbale u FitCurves-u i poželele da imaju sopstveni biznis, baš kao što je bio i moj slučaj. Jedino što mogu da kažem je da to treba da budu vredne i preduzetne osobe, koje će biti spremne i da „izađu na teren“ ako treba, kojima neće biti teško da pričaju sa prolaznicima, dele brošure – učine sve što je u njihovoj moći da promovišu koncept i privuku klijente.

Može se reći da FitCurves spada u kategoriju „cenovno pristupačnih“ franšiza. Koliko investicija je neophodno i koje se franšizne naknade plaćaju?

U poređenju sa onim koliko mogu da koštaju, i šta ljudi očekuju, franšiza zaista nije skupa. Pri tom, cena je prilagođena našem tržištu i zbog planirane ekspanzije, tako da iznosi 28.000 američkih dolara. Za taj novac se dobije osam sprava koje se uvoze iz SAD i osam stanica za vežbanje, a u cenu je uključena i obuka. Za centar je, međutim, neophodno obezbediti dodatnu opremu – ormariće za stvari, klupe, pult – što može koštati još oko 2.500 američkih dolara. Nakon otvaranja se plaća fiksna mesečna franšizna naknada koja iznosi 395 dolara, i plaća se narednih pet godina, koliko traje ugovor, a nakon isteka, ugovor se može produžiti pod istim uslovima bez ikakve naknade. Procena je da se uloženi novac može povratiti od dve do četiri godine.

Poslujete godinu i po dana. Kakvo je tržište s obzirom na loše ekonomsko okruženje?

Možemo da se pohvalimo da od prvog dana nismo išli ispod breakeven-a, što znači da sve vreme poslujemo održivo. Borimo se da dovedemo još više članica. Mogla bih reći da još uvek učimo i sada želimo da animiramo žene da treniraju na duže staze. Naknadno smo omogućili da se godišnje članarine plaćaju trajnim nalogom preko računa na koji se prima plata. Statistika u drugim zemljama pokazuje da se žene, kada imaju takvu mogućnost, odlučuju na godinu dana članarine, što klubu omogućava da bezbrižno posluje.

FitCurves daje nešto ekskluzivno po pristupačnoj ceni i verujem da svaka žena sa prosečnom platom može da priušti sebi treniranje u ovakvom centru. Pogotovo ko uzima godišnju članarinu. Tržište sigurno postoji. Mislim da bi ovakav fitnes klub dobro poslovao u svakoj beogradskoj opštini i svakom malo većem gradu. Nadamo se da će u naredne dve godine u Srbiji biti makar 10 klubova. Planiran je ulazak i u Hrvatsku i Sloveniju, ali bi ulazak morao da bude „eksplozivan“, odnosno, da se najmanje tri kluba otvore u isto vreme.

Koliku podršku imate od davaoca franšize?

I dalje imamo svog mentora kojem se obraćamo za pomoć, svakodnevno je tu za on-line podršku, obaveštava nas o dešavanjima koja mogu značiti i nama u poslovanju. Što se mene lično tiče – vodi me preduzetnički duh i oslanjam se kako na sebe tako i na saradnike, poslovnog partnera i celokupni tim zaposlenih koji su spremni da zajedničkim snagama našu uslugu dovedemo do perfekcije. Nisam svoju ulogu primaoca franšize doživela tako da moram da se „poštapam“ o nekoga. Doduše, nisu nam se ni dešavale bezizlazne situacije u kojima bi nam bila potrebna velika pomoć. Smatrala sam da je to što smo dobili početni zamajac, bilo dovoljno da sve ostalo krene kako treba.

Naravno, monitoring postoji i dalje, posebno se obraća pažnja na finansijske projekcije, da bi davalac unapred znao postoje li problemi u poslovanju. Moram istaći da poslovanje često zavisi od ličnih sposobnosti primaoca. Međutim, postoje preporuke šta bi klubovi mogli da rade po sezonama, kako da se animiraju potencijalni klijenti. Na primer, proteklog meseca smo, po preporuci iz centrale, imali mesec zumbe. Od davaoca dobijamo i kompletan dizajn za marketinške materijale i fotografije.

Koje su komparativne prednosti FitCurvesa u odnosu na ostale centre za treniranje?

Naša ciljna grupa su žene od 18 do 78 godina, zapravo gornja starosna granica i ne postoji. Bilo koja organizacija sportskog tipa ne nudi ovako kompletnu uslugu ženama koja je namenjena svim starosnim dobima i kondicionim nivoima. Naš program može da bude prilagođen i ženama sa zdravstvenim problemima. Ključ je u hidrauličnim spravama koje pružaju onoliko otpora koliko se vi trudite ili koliko brzo radite. Trening može da bude prilično neopterećujući, ali i vrlo intenzivan. Kombinuju se kardio vežbe i vežbe snage, pri čemu trening traje svega 30 minuta, što je idealno za većinu žena koje ne vole da treniraju.

Naš centar zaista brine o članicama – želja nam je da postignu svoj cilj, i zajedno revidiramo učinak nakon određenog vremena. Naime, prilikom učlanjenja popunjavamo uputnik kako bismo videli koji su im ciljevi, uradimo njihovu fitnes analizu, trudimo se da saznamo sve o njihovim prehrambenim i fizičkim navikama,  kako bismo im pomogli da postignu željene rezultate. Neretko se dešava da, ako neko ne dolazi, pozovemo i pitamo šta se dogodilo i iznova pokušavamo da ih motivišemo da urade nešto dobro za sebe. Pored toga, trudimo se da atmosfera bude pozitivna, a žene inače vole da se druže među sobom, pričaju, i primetili smo da mnoge naše članice dolaze i jer se osećaju kao deo zajednice. Budući da klub ne radi nedeljom, tog dana nudimo druženje u prirodi. Dakle, trudimo se da izgradimo zajedništvo. Zaista mislim da nudimo nešto drugačije. S jedne strane, ovo jeste biznis, ali je i plemenit posao jer je mesto gde se propagiraju zdrav život i zdrave navike.