27.02.2017

Zašto je važan sporazum o poverljivosti podataka?

Da bi se došlo do dobrog primaoca franšize, jedan od osnovnih uslova jeste uređen proces pregovaranja. Jedan od važnih elemenata tog proseca je i sporazum o poverljivosti.

Candy Universe, mala firma za prodaju gumenih bombona i dražeja, ušla je u franšizing sa puno entuzijazma. I baš u vreme kada su počeli da razgovaraju sa desetinama zainteresovanih, kako iz Srbije, tako i iz regiona, u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini se pojavio sličan poslovni koncept. – Ne mogu da tvrdim da nas je iskopirao neko od onih koji su se interesovali za franšizu, ali je koincidencija bila prevelika. Iz Crne Gore smo imali bar 30 poziva i telefonskih razgovora i bez obzira na to što nismo davali kompletne informacije, sličan biznis se pojavio u toj zemlji i u Bosni i Hercegovini – priča o svom iskustvu vlasnik Boris Pezelj.

Ilustracija Fot. PROFIT system

Sporazum o poverljivosti omogućava otvoren razgovor između davaoca i primaoca franšize i sprečava zloupotrebu informacija. On je i garancija da davalac franšize može otići na sud ukoliko dođe do zloupotrebe ili ako saradnja krene naopako.

On kaže da se za širenje poslovanja kroz franšizu dobro pripremio te da je imao i predugovor koji je obuhvatao i stavku o poverljivosti informacija, ali da ni sa kim nije stigao do potpisivanja. – Insistirali smo da svako od zainteresovanih dođe kod nas, da im pokažemo i objasnimo biznis, ali niko nije bio spreman da načini taj drugi korak. Čak i kad se jedan od zainteresovanih pojavio, na pomen potpisivanja sporazuma o poverljivosti informacija počeo je da insistira da za tim nema potrebe. Kada smo pregovarali sa inostranim fondovima, pitanje potpisivanja ugovora o poverljivosti informacija se uopšte nije postavljalo, već se podrazumevalo, ali to je razlika u poslovnoj kulturi razvijenih zemalja i tržišta regiona – kaže Pezelj i ističe da „kopiranje“ poslovnog koncepta u franšizingu jeste jedan od najvećih problema u Srbiji.

Ljudi koji nas zovu hteli bi kroz telefonski razgovor da dobiju sve informacije od koga kupujemo bombone, gde pravimo posude, sve ono što zapravo jeste suština našeg poslovanja – kaže on.

Igor Bogojević

Davalac tokom pregovora često predočava podatke koji su poslovna tajna, govori o specifičnostima posla i otkriva delove svog „know-how“-a, znanja koje niko nema pravo da zloupotrebi. Sporazum o poverljivosti je, međutim, samo jedan element procesa pregovaranja i postoji da bi sprečio potencijalnu zloupotrebu podataka – destimuliše kandidata da „prisvoji“ znanje do kojeg je neko drugi došao nakon godina rada i dosta potrošenih para.

Igor Bogojević, Profit franchise services

Igor Bogojević, generalni direktor kompanije Profit franchise services, koja je deo poslovnog sistema Profit system, konsultantske kuće specijalizovane za franšizing, kaže da višegodišnje iskustvo ukazuje na to da deo ljudi jeste sklon zloupotrebi podataka, odnosno, kopiranju ideja. On ističe da je, između ostalog i zbog toga, izuzetno važno urediti ceo proces pregovaranja sa kandidatima, čiji je integralni deo i sporazum o poverljivosti podataka. – Mi insistiramo da naši klijenti davaoci franšizepre svega imaju osmišljen proces pregovaranja sa kandidatima. Zajedno definišemo sve faze kroz koje se prolazi do samog potpisivanja franšiznog ugovora – kako se ostvaruje prvi kontakt, kako se na njega reaguje, postoji li aplikacija tj. formular koju zainteresovani treba da popune, na koja pitanja moraju da odgovore, i kada, uopšte, dolaze do tačke u kojoj će sesti da razgovaraju uživo sa kandidatima... Profit system pridaje izuzetnu pažnju procesu rekrutinga. Najzad, i ovaj portal – Franchising.rs, kao i ostali Franchising portali koji pripadaju Profit system-u – imaju ulogu ne samo da edukuju, već i da vrše tzv. „predselekciju kandidata“. Polazimo od pretpostavke da su kandidati koji se jave nakon što su pročitali neku od informacija na našim portalima, a poželjno je što više toga, sasvim sigurno informisaniji o franšizingu i željenom konceptu, no oni koji nas ne prate. To, naravno, ne znači da oni garantovano poznaju franšizing, ali je sigurno da je i takva selekcija važna. Zatim, sa klijentima određujemo u kojoj tački pregovara ćemo izaći „otvoreno na teren“, odnosno, kada će i koje poslovne podatke prezentovati kandidatu. I upravo je to tačka u kojoj dolazimo do poverljivosti, koju je poželjno urediti sporazumom. Sve te faze, dakle, čine jedan proces pregovaranja čiji je jedan od važnih segmenata i sporazum o poverljivosti informacija – objašnjava Bogojević.

Tokom pregovora sa kandidatima davalac mora da predstavi detaljno svoje finansije i poslovanje. Istina je da su finansijski izveštaji javni, ali u njima se može videti samo deo informacija koje obično davalac i zainteresovani razmenjuju.

Davalac tokom pregovora često predočava podatke koji su poslovna tajna, govori o specifičnostima posla i otkriva delove svog „know-how“-a, znanja koje niko nema pravo da zloupotrebi. Recimo, ne prave svi hamburgere na isti način niti na istoj temperaturi, niti je sistem privlačenja klijenata svugde isti... To su samo pojedini primeri specifičnog znanja koje se otkriva tokom razgovora. Sporazum o poverljivosti je, ponavljam, samo jedan element procesa pregovaranja, a postoji da bi sprečio potencijalnu zloupotrebu podataka – destimuliše kandidata da „prisvoji“ znanje do kojeg je neko drugi došao nakon godina rada i dosta potrošenih para. Sa druge strane, omogućava davaocu da otvoreno govori o svom poslovanju, a samim tim i primaocu da otvoreno sagleda potencijale određenog poslovnog koncepta. Sporazum je garancija da davalac može otići na sud ukoliko kandidat zloupotrebi informacije ili ako nešto krene naopako. Ne treba zanemariti ni činjenicu da su mnogi poslovni i drugi „zidovi“ i ovde odavno srušeni i da industrijska špijunaža kao pretnja poslovanju nije retkost – objašnjava Bogojević.

(Ne)poverenje u sudove

Pojedini davaoci franšize zanemaruju sporazum o poverljivosti informacija jer ne veruju u efikasnost domaćih sudova. Bogojević, međutim, ističe da je takva dilema ipak suvišna, posebno ukoliko uzmemo u obzir da se potpisivanje sporazuma o poverljivosti informacija u civilizovanom poslovnom svetu – čiji deo želimo da budemo – podrazumeva. – Na našem portalu smo već objavili autorski članak jedne advokatske kuće u kojem je advokat pisao o trenutno aktuelnoj temi naplati potraživanja, i savetovao preduzetnike da idu na sud da bi naplatili potraživanja, jer je velika verovatnoća da će uspeti u tome. To je ujedno i moja poruka kada govorimo o sporazumu o poverljivosti – sudovi se već bave zaštitom intelektualne svojine, o tome se već može štošta pročitati i u štampi, tako da će sigurno rešavati sve više, efikasnije i češće i ovakve sporove – kaže on.

Postoje li „odbranjivi“ biznisi?

Igor Bogojević se slaže da postoje poslovi koji su po prirodi „zaštićeni“, ali misli da većina poslova ipak traži sporazum o poverljivosti jer se u svakom toku pregovora otkrivaju podaci o poslovanju koji mogu da budu zloupotrebljeni.

U arhitekturi odnosa koji mi gradimo sa klijentima, definisanje poverljivosti je jedan od temeljnih stubova. Mi smo u tome, za sve godine poslovanja, ostali konzervativni i to želimo da vidimo kao deo procesa. Pored svega rečenog, postojanje takve tačke u pregovorima je znak ozbiljnosti i kompatibilnosti i jedne i druge pregovaračke strane. Mogućnost da se oko toga razumeju i dogovore, znatno uvećava mogućnost i dogovora o saradnji! – kaže Bogojević.

Vesna Lapčić

Novinar
Piši autoru

želite više?

newsletter Franchising.rs

If you see this, leave this form field blank