Važno je ne odustati

Koncept koji stoji iza imena Mixit, vrlo je jednostavan – oni koji obožavaju musli imaju priliku da preko veb-sajta kompanije izaberu i naruče svoju omiljenu mešavinu žitarica, sušenog voća i koštunjavih plodova, što će im u roku od dva do četiri dana stići na kućnu adresu. 
Kada su Martin Volner i Tomaš Huber 2009. godine počeli da razmišljaju o pokretanju ovog posla, još uvek su bili na studijama ekonomije. Verovali su da je ideja o prodaji muslija „po želji“ vredna rizika i da se na njoj može izgraditi solidan biznis.
Da bi, pak, privukli i obezbedili verne mušterije, Martin i Tomaš su znali i insistirali da sastojci njihovih mešavina, prvo, moraju biti kvalitetni, a zatim, da proporcija svih sastojaka mora biti – poštena. Stoga, ako se radi o musliju sa šumskim voćem, mešavina bi – kažu kroz smeh – morala da sadrži mnogo, mnogo više od tri bobice voća (aludirajući na ne tako redak sastav i udeo sastojaka u jeftinijim mešavinama).

Martin i Tomaš ne kriju da je početak bio težak. Priča je, srećom, danas sasvim drugačija. Ne samo da su osvojili i pokrili tržište Češke, već svoje proizvode dostavljaju i ljubiteljima muslija u Slovačkoj i Poljskoj. Priči ni tu nije kraj – nedavno su pronašli partnera s kojim će posao razvijati i u Kanadi. A kako je sve počelo...  

Šta je navelo dvojicu studenata da zajednički pokrenu posao?

Tomaš Huber: Osnovna motivacija je proizišla iz naše želje za samoispunjenjem. Kada smo pokrenuli projekat Mixit, bili smo pri kraju studija. Znali smo da posle diplomiranja ne želimo da tražimo posao, već da napravimo nešto sami. To što smo započeli biznis dok smo još uvek bili na fakultetu, imalo je i svojih prednosti – nismo imali nikakve obaveze prema porodici, nikakve hipoteke, kredite i slično. Smatrali smo da je to savršeno vreme za nas.

Kako je izgledao sam početak?

Martin Volner: Odluku o pokretanju projekta Mixit doneli smo oko godinu dana pre nego što smo počeli da radimo. Tu čitavu godinu smo pripremali sve što nam je bilo potrebno za poslovanje – tražili dobavljače, organizovali proizvodnju i logistiku, pravili i dizajnirali veb-sajt. Nakon godinu dana priprema, pokrenuli smo on-line prodaju, međutim, u tom trenutku, uopšte nismo znali da li će dobro raditi. Ključno pitanje je bilo koliko će se naš proizvod, sa novim načinom kupovine i naručivanja, dopasti ljudima. Na češkom tržištu nije postojao sličan koncept. Bila je to potpuna novina, kao što se i internet tržište razlikovalo od današnjeg. U sve ovo smo uskočili strmoglavce, i iskreno govoreći, šest meseci nismo bili sigurni da li će koncept proći ili ne.

Tomaš: Ljudi su počeli da naručuju od prvog dana. Međutim, koncept je u potpunosti zaživeo tek posle godinu i po dana.

Kako ste došli na ideju da prodajete musli?

Martin: Istina, inspiraciju smo pronašli u inostranstvu, gde je već postojao sličan portal, preko koga su kupci mogli da naruče gotove mešavine muslija ili naprave kombinacije po sopstvenoj želji. Mi smo odmah poželeli da napravimo i ponudimo sličan koncept na tržištu u Češkoj.

Tomaš: Veoma nam se dopalo to što se radi o proizvodu koji nije kvarljiv. To je suva roba, ne obrađuje se, ne kvari na toploti, ne zahteva rigorozne uslove skladištenja.

Kao što ste pomenuli, uveli ste nešto novo na tržište. Kako su reagovali poslovni partneri kojima ste se obraćali za saradnju?

Martin: Na samom početku, dobavljači – a sve su to bile kompanije sa višemilionskim obrtima – gledali su u nas s čudnim osmehom na licu.

Nisu verovali da će koncept zaživeti?

Martin: Da, u početku su nam se podsmevali. A onda su govorili: „Pa, dobro, ako je to ono što želite da radite...“ Bili su vrlo znatiželjni. Smešno je bilo i to što su drugi dolazili kamionima po robu, a mi – samo jednim kolima. Ubacili bismo par džakova u gepek i odlazili. Iako su nam se neki od dobavljača tada smejali, mnogi od njih su nas i održali. I dan-danas sarađujemo s njima. Vrlo često, međutim, sećaju se i pominju kako je to bilo kada smo se pojavili prvi put.

Izvor: Franchising.cz