Franšizing je jedini izbor

Za Snežanu Rađenović franšizing je bio jedini izbor kada je odlučila da pored svoje osnovne profesije – knjigovodstva – započne još neku delatnost. Na pitanje „Zašto franšizing?“ odgovor je, kaže, vrlo jednostavan i logičan. Želela je uhodan koncept, jasno definisana pravila i podršku iskusnog poslovnog partnera.

– Ideja da se pored knjigovodstva bavim još nekim poslom dolazila je u obzir samo ukoliko taj drugi biznis može da bude „dodatni“. Zato nisam ni razmišljala da sama nešto smišljam, kreiram, već mi je franšiza bila idealno rešenje. Meni je zapravo kod franšize najznačajniji „know-how“, odnosno, znanje koje kao primalac dobijam. Franšizing je vrlo komforna opcija za one koji imaju više poslova i nisu stručni u određenoj oblasti – objašnjava sada već iskusna preduzetnica iz Vršca.

Upravo je ona bila prvi primalac mađarske franšize Fornetti koja je do pre nekoliko godina poslovala u Srbiji. – Fornetti sam videla sasvim slučajno jer sam putovala u Mađarsku i Rumuniju gde su već poslovali. Odlučila sam da pišem vlasniku, dobila sam odgovor da još uvek ne posluju u Srbiji, ali da će me zvati ukoliko se odluče na taj potez. Nakon samo mesec dana su me pozvali i 2002. otvorila sam prvu franšizu tog brenda u Srbiji– objašnjava Rađenović.

Kada se 2012. primalac master franšize Fornettija u Srbiji osamostalio, te promenio ime kompanije i brenda u Mini Pani, Snežana je nastavila da radi kao primalac Mini Pani franšize. Danas, poseduje tri Mini Pani objekta u Vršcu. Ona kaže da je od samog početka želela sama da pokrije tržište tog grada koje broji oko 40.000 stanovnika. Širenje je išlo postepeno, a danas, prema njenim rečima, u Vršcu ima dovoljno Mini Pani pekara.

– Nedostatak finansija se oseća, ljudima je sve postalo skupo. Konkurencija je velika, ali postoje lojalni potrošači koji vole Mini Pani peciva i koji ih stalno kupuju. Naši objekti se nalaze na prometnim lokacijama, u blizini škola, sportiskih centara, da bi promet bio dobar – objašnjava ona.

„Nemiran“ preduzetnički duh ju je motivisao da se ne zaustavi samo na toj franšizi. Nedavno je potpisala ugovor sa kafe-pekarom Kralj Coffee. Opredelila se, iz poslovnih razloga, za format koji ne podrazumeva preuzimanje brenda, ali omogućava kompletan prenos znanja i sigurnu dostavu kafe i smrznutih peciva, što je Snežani Rađenović i najvažnije.

Pronašla je lokal u istoj ulici u kojoj se nalazi i jedna od pekara Mini Pani, a u konceptu Kralj Coffee najviše ju je privukao jedinstven spoj kafe, pekarskih proizvoda i zdrave hrane u vidu raznih salata. – Slična ponuda ne postoji u Vršcu, što je takođe jedan od razloga zašto mi je ovaj koncept, o kojem sam čitala na vašem portalu, bio primamljiv – kaže ona.

Kao preduzetnicu je najviše opterećuje neuređeno tržište i visoki nameti sa kojima mali privrednici ne mogu da se nose. – Najviše me povredi kada nam stignu računi za uslugu koju praktično sami obavljamo. Tako nam, na primer, redovno naplaćuju uslugu iznošenja smeća, a smeće sama iznosim svako veče. Troškovi poslovanja su visoki, a mi ipak zapošljavamo određeni broj radnika koji su uredno prijavljeni – objašnjava ona.

Bez obzira na navedene poteškoće, sa kojima se suočava veliki broj malih i srednjih preduzeća (istraživanje Mreže za poslovnu podršku pokazuje da je 224 preduzeća ocenilo da su uslovi poslovanja u ovoj godini lošiji nego u prethodnoj), Rađenović nastavlja dalje svoj preduzetnički put u želji da „udomi“ još neku franšizu u Vršcu. – Želja mi je da u Vršac dovedem kinesku hranu i opet bih želela da uzmem franšizu – kaže ona.