Lizing

Lizing je poseban oblik finansiranja koji se zasniva na ideji da je objekat lizinga bolje koristiti nego kupiti. Lizing omogućuje korisniku da neku opremu ili nekretninu dobije na korišćenje za vreme koliko mu je potrebna, umesto da ju kupi.

Razlikuju se dva osnovna tipa lizinga - finansijski i operativni. Razlikuju su po sticanju vlasništva nad predmetom lizinga, uslovima odobravanja i načinu obračuna troškova najma te poreskom tretmanu.

Kod operativnog lizinga predmet najma ostaje u vlasništvu davaoca zakupa (lizing kompanije) za celo vreme njegovog trajanja ali se po njegovu isteku može prodati trećim licima. Vrednost predmeta lizinga obračunva se u neto iznosu bez PDV-a koji se plaća u jednakim mesečnim ratama za celo vreme trajanja najma. Troškovi operativnog lizinga priznaju se kao troškovi poslovanja i umanjuju osnovicu za plaćanje poreza na dobit. Knjigovodstveno se vrednost operativnog lizinga ne iskazuje u bilansu zaduženosti čime se ne smanjuje vrednost kompanije. Prilikom ugovoranja obavezna je uplata kaucije davaocu najma koja se iskazuje u procentu inicijalne vrednosti predmeta lizinga. Po isteku lizing ugovora predmetna oprema ili nekretnina može se zameniti drugom - novom i modernijom.

Kod finansijskog lizinga predmet najma prelazi u potpuno vlasništvo korisnika sa zadnjom otplaćen ratom lizinga. Za celo vreme najma vodi se u poslovnim knjigama korisnika kao investicija i iskazuje se u sklopu njegove bilansa zaduženosti kao obaveza. Vrednost predmeta lizinga obračunava se u bruto iznosu sa PDV-om koji se plaća ili u jednakim ratama tokom najma ili kao jednokratni iznos po njegovu završetku.