Upornošću do uspeha

Prva škola mentalne aritmetike „Malac genijalac“ počela je s radom pre nepune četiri godine. Uz pomoć franšiznog modela poslovanja, škole su u međuvremenu otvorene čak na deset tržišta – što ovaj koncept svrstava u jedan od najuspešnijih domaćih franšiznih sistema. – Kada pričamo o uspehu, mislim da je za to najzaslužnija posvećenost poslu i permanentna želja za učenjem – kaže Vladimir Novicki, vlasnik i idejni tvorac sistema „Malac genijalac“.

Inače, pored mentalne aritmetike, u okviru programa škole nudi se i „Malac računarac“ – škola programiranja koja je namenjena deci i koju primaoci franšize takođe mogu da uvrste u svoju ponudu, ukoliko žele.

U razgovoru s Vladimirom Novickim otkrili smo i šta je ključno za širenje mreže van granica Srbije, kako kontrolišu sada već veliku franšiznu mrežu, šta je najslabija karika u franšiznom sistemu te na koji način se štite od plagiranja.

Mnogi prezaju da od svog uspešnog biznisa naprave franšizu, strahujući od toga da neće moći da kontrolišu mrežu, kvalitet prozivoda ili usluge. Kako ste vi rešili taj problem?

Do pre dve godine ni mi nismo bili spremni za intenzivnije širenje u inostranstvu, jer za tako nešto, zaista morate da imate ne samo uspešan poslovni model, već i neophodno iskustvo realizovano kroz dobro upakovan franšizni paket, ali i jasne i detaljno propisane procedure. Naravno, potrebno je pratiti tehnološke novine i odgovarati na izazove koje donosi savremeno doba. Rukovodeći se tim principom, uočili smo neminovnost razvoja interaktivne platforme koja predstavlja nezaobilaznu alatku namenjenu kako menadžmentu i vođenju poslovanja, tako i učiteljima kao podrška nastavi. Takođe, platforma je namenjena i samim polaznicima programa, te oni mogu rešavati zadatke, vežbati gradivo ili se takmičiti sa drugim polaznicima širom sveta. Pomoću nje, praktično je moguće kontrolisati celokupan sistem, od administrativnih podataka kao što je naplata ili broj upisane dece, do nastavnog procesa i rada učitelja. Platforma je višejezična i vrlo lako je prilagođavamo svakom novom tržištu. To nam je i omogućilo neophodnu dinamičnost i mogućnost da se jednostavnije i brže širimo u inostranstvu. Iako je razvoj ovakve jedne aplikacije podrazumevao značajna ulaganja, mi smo veoma zadovoljni rezultatima, te nameravamo da je i dalje inoviramo i proširujemo njene funkcije. Jedna od ideja je da omogućimo direktnu komunikaciju između roditelja kao naših klijenata, ma gde se oni nalazili, i glavnog centra, čime bi se omogućilo direktno obraćanje, postavljanje pitanja i sugestija. 

Dakle, da zaključimo, dobar poslovni model i kvalitetan franšizni paket, uz korišćenje mogućnosti koje pruža digitalizacija, jesu ključ za širenje mreže i njenu uspešnu kontrolu.

Imate četiri godine iskustva u širenju mreže. Šta se ispostavlja kao najslabija karika u funkcionisanju franšiznog sistema?

Izbor kvalitetnih saradnika i poslovnih partnera predstavlja ključ uspeha svakog posla. To nije lak posao, naročito ako imamo na umu da su ljudi najvažniji resurs u koji se mora neprestano ulagati kako bi se stvorio skladan i uspešan tim. Ozbiljne analize koje se bave preduzetništvom pokazuju da je svega pet do deset posto ljudi sposobno da se bavi privatnim biznisom, dok velika većina populacije radije bira da bude zaposlena kod drugog ili da na jednom radnom mestu dočeka penziju. Ako bih sada pravio analizu po pitanju izbora koje smo pravili, mogao bih reći da je to bio veoma dobar izbor u preko devedeset posto slučajeva, što bi trebalo da predstavlja odličan rezultat, uzimajući u obzir navedenu statistiku.

U našem slučaju, izbor kvalitetnih partnera je utoliko značajniji jer se bavimo edukacijom i radom sa decom, a to nas dodatno obavezuje. Ako decu niste dobro naučili, napravili ste veliki propust koji se teško može ispraviti. Zato uvek napominjemo da ovakav posao mora da se voli i da se u njega veruje, jer se mi zapravo bavimo najuzvišenijim zadatkom – prosvećenjem najmlađe populacije.

Takođe, kada je u pitanju franšiza ovakvog tipa, moja preporuka je – model samozapošljavanja. Njime se smanjuju troškovi i efikasno vodi i kontroliše sopstveni posao. Naravno, dešava se da pojedini partneri žele da kupe franšizu u mestima van svog stanovanja, što je moguće, ali treba imati u vidu da to istovremeno povlači angažovanje dodatnog kadra, a time i povećanje troškova poslovanja.

Na kraju, mogu zaključiti da je problem naplate nešto što predstavlja realan izazov koji nije svojstven samo domaćem tržištu, već je prisutan i u drugim zemljama.

Koliko razgovora, u proseku, obavite sa nekim sa kim sklopite ugovor?

Trudimo se da imamo detaljnu komunikaciju sa svima koji su zainteresovani za franšizu. Zvanična komunikacija započinje imejl prepiskom, u kojoj je neophodno da nam se zainteresovani detaljno predstave i iznesu svoj biznis plan. Nakon toga im dajemo zvaničnu ponudu i informacije o franšizi, što na kraju završava sastankom u sedištu škole u Beogradu. Tek na osnovu neposrednog uvida moguće je doneti konačnu odluku o započinjanju saradnje. Sve ove faze imaju za cilj da se izvrši valjan izbor i proceni ozbiljnost samog kandidata.

A kako i gde sprovodite obuku?

Obuka se obično organizuje u Beogradu, ali po potrebi i u inostranstvu. U zavisnosti od obima materije i veličine grupe, obuka može trajati i više nedelja. Izbor učitelja predstavlja veoma osetljiv zadatak, s obzirom da samo sertifikovan i stručan učitelj može raditi sa decom. Izbor učitelja je nešto čemu posvećujemo naročitu pažnju. Takođe, jedanput godišnje radimo testiranje kako bismo proverili znanje učitelja. Učitelji su naš najvredniji resurs, jer je rad sa decom dinamičan posao, koji traži neprestano usavršavanje i nesebično davanje.

Kako se štitite od plagiranja, budući da se i to dešava na tržištu?

Naravno da se dešava. Ono što možemo da uradimo jeste da zaštitimo svoja intelektualna prava i obezbedimo eventualnu sudsku zaštitu. Tu, pre svega, mislim na registraciju žiga i autorskih prava, koju sprovodimo u svakoj zemlji u kojoj poslujemo. Međutim, postoje ljudi, čak i bivši saradnici, koji su spremni da sličnim nazivima škola obmanjuju javnost ili pokušavaju da nas kopiraju. Ne opterećujemo se previše time, jer je to kratkog daha. Roditelji obično veoma brzo uvide razliku i shvate o čemu se radi, pa nas često kontaktiraju kako bi nas obavestili o tome. To najbolje govori kakav status ima brend među ljudima koji su za nas najvažniji. Mislim da se oko plagiranja ne treba previše uzbuđivati. Primera radi, čak i Microsoft donekle toleriše pirateriju svojih prozvoda održavajući tu meru na „prihvatljivom nivou“,  jer je to, pre svega, pokazatelj kvaliteta i poželjnosti njegovih proizvoda.

Kad se osvrnete na sve postignuto, šta mislite da je bilo ključno na ovom putu stvaranja jedne od najuspešnijih domaćih franšiza?

Hvala vam na ovom priznanju, imponuje kada vas struka ubroji u „najuspešnije domaće franšize“. Kad već pričamo o uspehu, mislim da je za to definitivno najzaslužnija  posvećenost poslu i permanentna želja za učenjem. Samo onaj koji priznaje da ne zna dovoljno, spreman je da uči, a time i da ima šansu za uspeh. Mi smo na početku poslovanja znali samo mali deo onoga što danas znamo, ali nam se tada činilo da je to puno. Međutim, brzo smo shvatili da moramo neprestano da se prilagođavamo. Uvek sam verovao da, pre svega, mi treba da diktiramo tempo i uspostavljamo nove standarde na tržištu, što bi nas jasno odvojilo od svake konkurencije.

Da sumiram, uvek smo se trudilida budemo bolji u svakom pogledu – da unapređujemo modele marketinškog nastupa,  metode rada, da budemo još bolji u programu koji sprovodimo, ali i u odabiru saradnika, pa čak i u odabiru i opremanju prostora koje koristimo. Mi ne možemo promeniti svet ako ne promenimo sebe, a moto „Malca genijalca“ je „Za decu koja menjaju svet“. Učeći decu da budu bolja, menjamo i sami sebe. Zato je samo proces neprestanog učenja put ka stvarnom uspehu. Taj put nije lak, ali samo on donosi mnogo zadovoljstva i daje smisao svemu. Šta god čovek da radi, ne treba da se plaši, već treba da bude spreman da usvaja nova znanja.