Inovacije održavaju poslovanje

Na jednom dečijem rođendanu na kojem je bila sa svojom ćerkom, Nataša Tomašević je susrela i oduševila se dečakom koji je vrlo brzo „iz glave“ izračunavao sve matematičke operacije. Pomislila je, kako kaže, da je reč o rođenom geniju, ali ju je njegova majka razuverila. – Rekla mi je da njeno dete ide na časove mentalne aritmetike u školi „Malac genijalac“. Čuvši to, usledilo je još jedno oduševljenje – ime mi se mnogo dopalo – kaže ona.

Kada je saznala da škola daje franšizu, nije se dvoumila i u decembru 2016. postala je primalac franšize „Malac genijalac“ u Čačku. Nataša Tomašević, inače, sa svojim bratom ima i firmu koja se bavi špedicijom, ali joj to nije mnogo pomoglo u drugom poslu, u smislu preduzetničkog iskustva. – Nisam se nikada bavila edukacijom, osim što sam pratila školovanje svoje dece. U tom smislu je franšiza za mene bila jedini mogući izbor, naročito što ne bih nikada eksperimentisala sa obrazovanjem dece u ranom uzrastu, jer je to veoma osetljivo područje i ima dugoročne posledice. Posebno sam srećna što sam izabrala franšizu koja je besprekorno organizovana i u kojoj davaoci zaista pružaju podršku u svakom segmentu poslovanja – kaže Nataša.

Poslovanje je počela, kako kaže, veoma uspešno i zato ne čudi što je nakon svega godinu dana uzela franšizu i za Gornji Milanovac. Danas u njenoj školi „Malac genijalac“ u Čačku radi pet nastavnica, u Gornjem Milanovcu je radila jedna, a uskoro počinje da radi i druga nastavnica.

Prednost ove franšize, prema njenim rečima, jesto to što davalac konstantno uvodi inovativne, jedinstvene i najkvalitetnije programe. Naime, pored škole mentalne aritmetike, „Malac genijalac“ odnedavno se nudi i program „Pobedničko učenje“, koji je nastao u saradnji sa edukativnim centrom Finesa iz Beograda.

Prethodno je uveden program „Numicon“, numerički didaktički sistem kojim se razvijaju matematičke sposobnosti kod dece od četiri godine pa naviše. Nataša Tomašević kaže da taj program kod nje u školi prolazi odlično i da deca koja završe časove „Numicona“ po pravilu upisuju i „Malac genijalac“. Novi program „Pobedničko učenje“ planira da uvede od naredne godine.

I Živojin Stanković je zahvaljujući svom detetu postao deo franšizne porodice „Malac genijalac“. Naime, njegova tada devetogodišnja ćerka mu je rekla da u odeljenju ima drugara koji računa veoma brzo, koristeći „samo prste“. Pomislio je da je u pitanju dečija šala. Ćerka je, međutim, bila uporna i govorila mu kako i ona želi da savlada tu veštinu te da postoji škola u kojoj se takvo računanje uči. Pretražujući internet, saznao je za mentalnu aritmetiku. – Ćerku tada nismo upisali, ali je ona sledeće godine opet insistirala na školi mentalne aritmetike, tako da smo na kraju i pristali. Izabrali smo „Malac genijalac“. Vrlo brzo smo primetili da ne samo što brzo računa, već i da sve ostale domaće zadatke rešava tri puta brže nego pre pohađanja škole. Što nam je bilo još važnije, ona, ali i njeni drugari iz grupe, sa časova su izlazili nasmejani. Tada smo počeli da razmišljamo kako bi bilo dobro da „Malac genijalac“ daje franšizu i da mi pokrenemo taj biznis, ali u mom rodnom gradu Leskovcu – objašnjava Stanković.

Želja mu se ostvarila i on je u novembru 2016. godine otvorio školu „Malac genijalac“, upravo u Leskovcu. – Znali smo da u Leskovcu nema raznolike ponude aktivnosti za decu, kao što je to slučaj sa većim gradovima, posebno Beogradom, u kojem i sami živimo. Zato mi je bila ideja da tu ponudu obogatimo i da deca iz Leskovca imaju podjednaku šansu da se razvijaju kao i deca iz Beograda. Nije isto odrastati u manjem mestu i velikom gradu, što sam i sam iskusio kada sam došao na studije u Beograd – kaže Stanković koji je, inače, farmaceut specijalista, a škola „Malac genijalac“ je prvi privatni biznis koji je pokrenuo.

Drugari iz rodnog grada su bili skeptični kad im je rekao da pokreće biznis u Leskovcu, govorili su mu da ljudi nemaju novca ni za osnovne potrebe i predviđali da će školu brzo zatvoriti. – Ipak, naša škola svake godine beleži rast poslovanja i ja sam zadovoljan. Ovo je moj osnovni posao i izvor prihoda, što znači da od ovoga može da se živi. Naravno da moja ideja nije bila da se od ovog posla obogatim, ali zarađujem pristojno, a uz to smo deci u Leskovcu ponudili raznovrsne programe koji unapređuju njihove sposobnosti – naglašava Živojin Stanković.

Uz dozvolu davaoca franšize Živojin Stanković je osmislio i svoj program „Malac kreativac“ u osnovi kojeg je razvijanje umetničkih veština – vajanja i slikanja. – Zahvaljujući tome što stalno imamo nove programe, broj polaznika raste. Iskreno, davalac franšize je posao organizovao veoma dobro. U tom smislu ne bih imao šta da dodam, jer je sve pažljivo osmišljeno – od reklamnih materijala, obuke, udžbenika, nastave – kaže Stanković.

U njegovoj školi trenutno rade tri nastavnice, a u procesu obuke je i četvrta nastavnica.

Država, kako kaže, ne prepoznaje male preduzetnike poput njega te smatra da nije lako imati privatni posao u Srbiji. – Nameti su veliki, posebno porezi i doprinosi na plate. Bruto platu svakog zaposlenog treba zaraditi. Srećom, imamo posao koji se stalno inovira novim programima i zahvaljujući tome i opstajemo. Naša najbolja reklama jeste preporuka – kaže on i dodaje da se reklamiraju i na lokalnim medijima, društvenim mrežama, ali da statistika pokazuje da su najefikaniji flajeri, koje dele po školama, i reklama „od usta do usta“.

S druge strane, Nataša Tomašević kaže da joj je efikasniji marketing koji radi putem društvenih mreža. Preporuke svakako igraju veliku ulogu, ali i besplatne radionice koje organizuje za decu u svojoj školi. Nedavno je došla i na ideju da organizuje radionicu za bake i deke koji, kako kaže, igraju veliku ulogu u odrastanju dece u Srbiji. – Za njih je to, na neki način, čas za prevenciju demencije. Tako im, ujedno, ispričamo i o našoj školi i šta radimo, dok im naša deca polaznici pokazuju svoje veštine, što njih dodatno oduševi – objašnjava Nataša.

Nijedan od primalaca se ne plaši konkurencije. Živojin čak kaže da je ona poželjna u svakom poslu.  – Postojanje konkurencije povećava mogućnosti promocije samog biznisa među većim brojem ljudi, a onda svako može da bira na osnovu procene kvaliteta – ističe Stanković.

Nataša i ove godine očekuje da će rezultati biti bolji nego prethodne, ali ističe da je za svaki uspeh potreban predan i naporan rad. – Privatni posao te zahteva celog i nisam pobornik zapošljavanja menadžera, već smatram da je najbolje da sama budem menadžer i organizujem posao. Pre podne sam u špediciji, koja je veoma naporan posao, a posle podne sam u školi u kojoj sam presrećna i ništa mi nije teško. Trudim se da sa roditeljima izgradim prisan odnos, svakog ponedeljka im šaljem poruke obaveštenja o časovima dece, uvek sam im dostupna, što je takođe veoma važno u poslu – kaže Nataša koja dodaje i da je veoma važno da deca uče u prijatnom ambijentu te na opremanju učionica i materijalima uopšte ne štedi. – Škola „Malac genijalac“ je za mene lična satisfakcija i maksimalno sam joj posvećena. Zaista sam srećna što sam deo ove priče – kaže ona.