200 ideja za preduzetne

Iako će se za nepunih pet minuta vrata na varšavskoj Palati kulture i nauke otvoriti za posetioce, većina izlagača na Sajmu franšiza još uvek užurbano uređuje svoje štandove. Poslednje pripreme i provere su u toku – da li su štandovi dobro brendirani, ima li dovoljno flajera, da li su svi na svojim mestima. Uzbuđenje koje vlada na pojedinim štandovima svakako svedoči i o važnosti događaja – za mnoge poljske kompanije, ovo je savršena prilika da se prvi put susretnu sa prvim potencijalnim primaocima franšize. Entuzijazam i spremnost na razgovor koji se sreće kod gotovo svih izlagača u trenutku kad im priđu prvi posetioci, još jednom potvrđuju da će za mnoge od njih ova tri dana sajma možda biti i najvažniji period za prodaju franšize. Nije, stoga, neobično što „u prvim redovima“ posetioce često dočekuju i sami vlasnici kompanija. Tako je počeo Sajam franšiza u Varšavi, a od 17. do 19. oktobra Palata kulture i nauke bila je krajnje odredište za stotine kompanija i hiljade preduzetnika zainteresovanih za franšizing.

– Svi izlagači će se potruditi da na što atraktivniji i prijemčiviji način predstave svoje biznise, ukažu na prednosti svojih franšiznih modela. Na kraju, mnogi od njih će postići ono što svi žele – potpisaće franšizne ugovore – objašnjava nam Karina Korčinjska, franšizni konsultant u PROFIT system-u, kompaniji koja je i organizator ovog sajma.

U prva dva dana sajma, tokom radne nedelje, priča nam dalje Korčinjska, posetioci su uglavnom iskusni biznismeni i investitori koji tragaju za novim idejama i konceptima, ali i vlasnici malih i srednjih preduzeća koji tek razmišljaju da razviju franšizu od sopstvenog biznisa – za njih je ovo dobra prilika da pričaju sa konsultantima, ali i izlagačima, postojećim davaocima franšiza. – Treći dan sajma je pomalo specifičan jer je to ujedno i prvi dan vikenda, tako da su posetioci uglavnom ljudi koji su zaposleni ili zauzeti tokom radne nedelje. Često dolaze čitave porodice s decom, a u najvećem broju slučajeva, jedno od supružnika na sajmu traži način za „novi početak“, priliku da pokrene svoj biznis, možda čak i dobar razlog da napusti trenutni posao – objašnjava slikovito Korčinjska.     

Koliko će štandovi biti atraktivno opremljeni možda najviše zavisi od vrste biznisa, ali kao i na svakom sajmu, šarenilo i raznovrsnost nisu izostali – u svakoj od šest sala smenjuju se jednostavni, svedeni štandovi koji, pre svega, „pozivaju na razgovor“ s vernim i živopisnim replikama poslovnica – supermarketa, prodavnica odeće, salona za masažu, picerija, kafića – koje privlače čak i manje zainteresovane posetioce. U gastronomskom kutku, pojedini izlagači pripremaju hranu na licu mesta, tako da su posetioci ove godine – pored sladoleda, krofni, kafe, tople čokolade ili žestokih pića – mogli da probaju i sveže pohovanu piletinu, ali suši ili svežu haringu u šampanjcu, specijalitet koji je vrlo popularan u Ukrajini i koji se može kupiti za samo dva evra.

Po pravilu, najveći broj izlagača upravo dolazi iz ugostiteljskog sektora – ove godine ih je bilo 57. Po zastupljenosti, sledili su ih trgovački lanci (16 brendova), sektor lepote i fitnesa (15 brendova), usluge za individualne klijente (15 brendova), edukacija (13 brendova), banke i osiguranja (11 brendova).

Za tri dana sajma, kroz sale Palate kulture i nauke prošlo je 7.000 posetilaca. Kad se to zbroji s brojem izlagača i franšiznih brendova, jasno je zašto je Sajam franšiza u Varšavi najveći franšizni događaj u Srednjoj i Istočnoj Evropi te drugi najveći franšizni sajam u Evropi. 

Sajam bez granica

Poljska je, bez sumnje, veliko i perspektivno tržište. Stabilno, s ekonomijom koja raste i velikim brojem aktivnih preduzetnika. – Mnogi inostrani franšizni sistemi razvoj u Poljskoj počeli su upravo sa ovog sajma. Ovde će potražiti svoje prve primaoce franšize, bilo da se radi o pojedinačnim partnerima, bilo da su u pitanju takozvani „masteri“, koji će biti zaduženi za celu teritoriju – kaže  Ljilja Sidelnjik, koordinatorka međunarodnog odeljenja u kompaniji PROFIT system. – Primećujemo da svake godine raste broj izlagača iz inostranstva. Ove godine, imali smo čak 20 novih inostranih brendova, i to iz Ukrajine, SAD, Nemačke, Italije, Egipta, Danske, Češke, Mađarske, Slovačke i Hrvatske – kaže ona.

Turizam se isplati

Da je Poljska atraktivno tržište za razvoj biznisa i turizma, potvrdili su nam i predstavnici hrvatske kompanije Direct Booker, koja se prvi put predstvalja na sajmu u Varšavi. Kad su 2013. započeli posao izdavanja privatnog smeštaja u Dubrovniku, vlasnici ovog koncepta nisu ni sanjali da će samo nekoliko godina kasnije imati 20 franšiza u šest zemalja. Shvatili su, naime, da je Direct Booker idealno rešenje za tržišta na kojima se sektor turima ubrzano razvija. Poljska je definitivno jedno od njih. – Sajam smo doživeli kao dobru priliku da predstavimo svoj brend na jednom tako velikom tržištu. Bili smo iznenađeni kad smo videli koliko je sajam veliki, nismo očekivali ni ovoliki broj izlagača ni posetilaca. Međutim, mi smo jedini bili iz oblasti turizma i po tome smo zaista bili drugačiji. S druge strane, naš biznis je takav da zahteva dosta objašnjavanja, jer se ovde ne radi o klasičnoj turističkoj agenciji, već o specifičnoj usluzi posredovanja između iznajmljivača privatnog smeštaja i putnika, uz korišćenje digitalnih tehnologija. Ipak, od svih ljudi koji su dolazili te koji su bili zainteresovani za naš biznis, zaista je bilo dosta kvalitetnih upita – sažima prve utiske Danijela Kraljević, franšizni mendžer kompanije Direct Booker.

Veliki apetiti

Pica je jedno od najpopularnijih jela na planeti i iskustvo, zapravo, pokazuje da picerija gotovo ni na jednom tržištu ne može da ima – previše. Pored nekoliko izvorno poljskih sistema, ove godine u Varšavi su se predstavila i dva dobro poznata američka brenda – Little Ceasers i Papa John’s.
– Na sajmu smo se prvi put pojavili 2017. i u to vreme još uvek nismo imali nijedan restoran u Poljskoj – kaže Joana Zavada, marketing menadžer brenda Papa John’s u Poljskoj. – Hteli smo, zapravo, da predstavimo brend potrošačima koju su već bili upoznati s nekim drugim američkim brendovima. U to vreme smo „prodavali“ viziju i ideju o konceptu, pre nego sam biznis. Danas je situacija drugačija, imamo šest restorana u Varšavi, a procenjujemo da bi tu moglo da se otvori čak još 15 restorana. Ove godine učestvujemo jer želimo da se obratimo i preduzetnicima van Varšave, želimo, zapravo, da se picerije Papa John's otvore i u drugim gradovima. Prema dosadašnjem iskustvu, vidimo da na sajam dolaze ljudi koji traže konkretne ideje, dobro znaju šta žele. Već prvog dana smo bili prijatno iznenađeni koliko je ljudi bilo zainteresovano za naš brend – dodaje ona.

Sladoled je najslađa franšiza

Kao i svake godine, štandovi sa sladoledima su među najposećenijima. Pored brendova kao što su Lodolandia ili Minimelts, koji se redovno pojavljuju na sajmu, ove se godine prvi put predstavio i poljski brend Piccolo Ice Cream. – Na štandu radi nas šestoro, pa opet, niko nema vremena za pauzu – kaže Mihal Stikovski, zadužen za franšizni razvoj. – Tek ćemo videti kakvi će biti rezultati, ali za sada, interesovanje je prevazišlo sva naša očekivanja. Nismo želeli da potpisujemo ugovore na sajmu, jer verujemo da tako važnu odluku, kao što je kupovina franšize, ne treba donositi impulsivno. Pre svega, želeli smo da se upoznamo s budućim i potencijalnim partnerima i ugovorimo sastanke za kasnije – želeli smo da ih pozovemo da dođu u naše lokale, gde bi mogli na licu mesta da vide kako se radi. Naša kompanija je, inače, na tržištu već 45 godina, osnovao ju je moj deda, njegovi sinovi su takođe u poslu, uključujući i mog oca, mene, moju suprugu i naše bliske prijatelje. Sada, tražimo primaoce franšize koji bi bili 100% predani vođenju posla pod brendom Piccolo. Trenutno imamo više od 200 lokacija za prodaju sladoleda, a naši proizvodi se prodaju i u dva velika trgovinska lanca u Poljskoj – objašnjava Stikovski.

Na sajmu se predstavio i mađarski koncept Anjuna, koji je, pak, na domaćem tržištu napravio „malu revoluciju“ svojim sladoledima na štapiću koji ne sadrže ni šećer ni gluten. – Osim što se radi o potpuno prirodnom i vrlo kvalitetnom proizvodu, velike nade polažemo i u činjenicu da potrošači u Poljskoj, a pogotovo u Varšavi, sve više cene vegansku hranu. Naš sladoled je, između ostalog, i idealna veganska poslastica, tako da ne sumnjamo da će biti i zainteresovanih preduzetnika koji bi ovaj koncept razvijali u Poljskoj – kaže Jožef Salaj, jedan od vlasnika koncepta Anjuna. U Mađarskoj je Anjuna, inače, poznata i po tome što proizvodi i prodaje sladoled za pse. Sav prihod od te prodaje donira se prihvatilištima za pse. 

„Zeleni list“ donosi zaradu

Okolnost da je Poljska pre dve godine legalizovala upotrebu medicinskog kanabisa svakako je uticala i na pojavu koncepata koji nude proizvode na bazi običnog kanabisa. Ovaj kanabis, naime, nema psihoaktivnu supstancu THC, tako da se na tržištu Poljske u slobodnoj prodaji mogu naći različiti prehrambeni i kozmetički proizvodi, koji, kako objašnjavaju izlagači, sadrže potupuno legalnu industrijsku konoplju, bogatu lekovitim kanabinoidom CBD.

Iako su već prisutni na tržištu Poljske kroz nekoliko trgovinskih lanaca, na sajmu su se, sada sa punim formatom franšize, predstavili i proizvođači i distributeri iz Italije CBWeed, a gužva se gotovo neprestano stvarala i pred štandom poljskog sistema Dr Ziółko. – Već devet franšiznih prodavnica radi pod našim brendom, a još nekoliko ih je u pripremi. Ova industrija raste neverovatnom brzinom, i zadovoljni smo što konačno i u Poljskoj konoplja nije zabranjena te da svest kupaca raste. Prvog dana sajma smo obavili oko 40 razgovora s ljudima koji su bili ozbiljno zainteresovani za naš koncept. Tražili su konkretne informacije o proizvodima, uslovima saradnje, gradovima i lokacijama na kojima bi mogle biti otvorene nove franšizne jedinice – kaže Silvija Zjenba, suvlasnica koncepta Dr Ziółko Cannabis Shop.

Dobro programiran biznis

– Ovo nam je drugi put da smo na sajmu. Vrlo smo zadovoljni dosadašnjom saradnjom. Moram da priznam da je naš koncept privukao značajan broj posetilaca – kaže Pjotr Pelka, suvlasnik kompanije Codin Giants.

Coding Giants je, naime, mreža škola programiranja koje edukuju decu i mlade zainteresovane za nove tehnologije i kompjutersko programiranje. Prva škola je otvorena 2015, dok u ovom trenutku, u čak 55 gradova Poljske posluje 86 škola programiranja – 60 škola je u vlasništvu osnivača, a 26 u rukama primalaca franšize. Međutim, kako nam potvrđuju vlasnici ovog koncepta, mrežu žele da prošire i van granica Poljske – zainteresovani su i za zemlje Balkana. – Videli smo da svuda u svetu vlada veliko interesovanje za kurseve programiranja, zbog čega smo odlučili da ponudimo franšizu i preduzetnicima iz drugih zemalja. Spremni smo da damo master franšizu, koja podrazumeva prodaju prava za teritoriju cele države ili određene regije, ali i pojedinačnu franšizu, koja podrazumeva otvaranje samo jedne škole – kaže Radoslav Kuleša, jedan od osnivača škole programiranja Coding Giants.

Franšiza kao porodični biznis

Verovatno najmlađi posetilac ovogodišnjeg sajma bila je petomesečna Hanja Brodovska koja je sa roditeljima došla da pronađe ideju za porodični biznis. – Odavno pričamo kako bismo voleli da pokrenemo nešto svoje. Došli smo po inspiraciju, a otvoreni smo za sve branše. U stvari, želeli smo na vreme da pogledamo šta se sve nudi, da vidimo koji bih biznis mogla da pokrem posle porodiljskog odsustva – kaže Patricja Brodovska.