Franšiza čeka bolja vremena

Kompanija Nacional auto već dvadeset godina uvozi delove za japanska i korejska vozila direktno iz Japana i Koreje i zastupa skoro sve renomirane brendove proizvođača iz tih zemalja. Kada su pre deset godina odlučili da uđu u franšizing, kompanija je svojim potencijalnim partnerima ponudila razrađen poslovni koncept i ime „kome se veruje", a ideja o franšizi je, kako kaže vlasnik kompanije Slobodan Jovičić, zaživela najviše zbog toga što su se mnogi interesovali za posao prodaje auto-delova. – Isprva su nam se javljali vlasnici lokala koji nisu znali šta bi radili sa svojim prostorom, i koji su samo tražili pogodnu poslovnu ideju. Tako sam i počeo da razmišljam o razvoju franšize. Međutim, iako smo imali mnogo poziva, shvatili smo da većina tih ljudi ne bi bili ozbiljni partneri. Ljudi su očekivali da im mi „poklonimo“ sve – robu i znanje – ali da oni ne ulože ništa – objašnjava Jovičić.

Pre deset godina, ipak, pojavili su se ozbiljni kandidati i prva franšiza je 2004. otvorena u Nišu. Na otvaranje druge franšize čekalo se sedam godina i ona je otvorena u Loznici. – Franšiza u Nišu više ne radi, ali ne zato što nije dobro poslovala. Primalac franšize je vodio i drugi privatni biznis kojem je želeo više da se posveti. Kada je video da ne može kvalitetno da vodi i našu radnju, odlučili smo da se raziđemo. To je bilo sasvim pošteno. Franšiza u Loznici radi tri godine i veoma smo zadovoljni njenim poslovanjem, s obzirom da je reč o malom gradu u kojem se ne vozi mnogo japanskih i korejskih automobila – kaže Jovičić.

Iako loša ekonomska situacija pogađa i automobilsku industriju, kao najveću prepreku za širenje franšizne mreže Jovičić, ipak, vidi u neznanju i nezainteresovanosti. – Ljudi ne znaju ni šta je to franšizing, ni šta znači raditi ovaj posao. Oni koji nas zovu ne shvataju da prodaja delova nije tako jednostavna. To je zanat koji se uči i potrebno je oko godinu dana da se nauči posao. Svakako da taj period zavisi od afiniteta ljudi, ali primalac franšize mora da bude vredan i spreman da stalno uči, jer se tržište i potrebe menjaju, stalno se javlja nešto novo. Mi zato i nemamo mnogo primalaca, jer, zaista, ne želimo da dajemo franšizu bilo kome, a svakako ne onima koji misle da će bez svog angažovanja zaraditi bogatstvo za kratko vreme  – objašnjava Jovičić.

Zbog negativnog iskustva koje su imali na tržištu Crne Gore još su oprezniji prilikom pregovora. U Crnoj Gori je, naime, 2012. pokrenuta franšiza, ali je vrlo brzo – već nakon godinu dana – celokupno poslovanje preuzela matična kompanija. – Iz tog iskustva smo shvatili da franšiza nije za ljude koji ne žele da posluju po našim standardima, niti da slušaju naše savete. Potrošili smo mnogo vremena i novca na edukaciju, naš čovek je proveo pola godine na terenu, obučavao radnike i skenirao tržište kako bismo znali koje proizvode treba da ponudimo, da bismo, na kraju, shvatili da je bolje da preuzmemo firmu u svoje ruke – objašnjava Jovičić.

I pored toga, Jovičić kaže da, ukoliko nađu ozbiljnog primaoca na tom tržištu, ponovo bi razmislili o davanju franšize. – Pošto smo se „opekli“, ne žurimo – naglašava.

Foto: Nacional auto

Kad razmišljaju o svom “idealnom” primaocu franšize, Jovičić kaže da to, pre svega, treba da bude osoba koja je vredna, spremna da radi, uči i poštuje pravila i standarde. – Poštenje se podrazumeva. Jedno od naših osnovnih pravila je da kupac ne sme da bude prevaren i da mora da zna šta je kupio, što je u ovoj oblasti često veliki problem. Mi, recimo, možemo da ponudimo deo za japanski auto proizveden u Japanu, ali i jeftiniji, proizveden u Kini ili nekoj drugoj zemlji. Kupac ne sme da bude prevaren ni direktno ni indirektno, niti prodavac sme da se koristi bilo kakvim trikovima ili igrom reči da bi kupac na kraju kupio jeftiniji deo po ceni originala – kaže Jovičić. Primaoci su, inače, u obavezi da svu robu naručuju od Nacional auta.

Oni bi, takođe, trebalo da budu „oči i uši“ na lokalnom tržištu. – U Beogradu je neuporedivo lakše, ovo je veliki grad, u njemu se vozi veći broj automobila, dok u drugim mestima u Srbiji nema toliko japanskih i korejskih vozila. Zato je važno da naši partneri poznaju potrebe svog tržišta – objašnjava on.

Suprotno uobičajenoj praksi, u Nacional autu primaoci plaćaju „izlaznu“ naknadu – reč je, zapravo, o ulaznoj naknadi koja se plaća prilikom raskida ugovora. U trenutku sklapanja ugovora, primaoci su, pak, dužni da obezbede ili bankarsku garanciju ili menicu u vrednosti franšizne naknade.  – U ugovoru se definiše koliko su spremni da ulože u posao i u kom vremenskom roku. Naravno, deo robe ne moraju odmah da plate, što je, takođe, deo naše podrške. Pored toga, dobijaju i sve poslovne softvere, a mi im pružamo obuku, učimo ih kako da rade, pa čak i kako da opreme radnju ili slože i izlože robu. Po ugovoru, naravno, imamo obavezu da kontrolišemo njihov rad i ukazujemo im na neke propuste, te kako bi mogli da pospeše prodaju. Takođe i oni nama sugerišu što možemo da uradimo da bismo poboljšali prodaju – objašnjava Jovičić.

Iako u ovom trenutku ne može sa sigurnošću da kaže kako će se dalje razvijati franšiza, Jovičić i dalje smatra da za one koji razmišljaju da pokrenu sopstveni posao – franšizing jeste jedno od najboljih rešenja. – Naravno, pod uslovom da ne zaborave šta je najbitnije u franšizingu – a to je način poslovanja. U branši kojom se bavim, ne treba da lager ili delovi budu ono što će nekoga da navede da uzme franšizu, već proveren i dokazan način poslovanja – kaže na kraju Jovičić.