Franšiza koja osvaja svet

Franšize kompanije Roomescape rade u Beogradu, Zagrebu, Elmu u Austriji, ali i Los Anđelesu. Ugovori o master franšizi su potpisani za Francusku, Englesku i Italiju, a pojedinačne franšize su date za Split, San Francisko, Čikago, Madrid.
Utorak
27.01.2015.
Franšizni sistem iz oblasti zabave Roomescape otvorio je 2013. prvi centar u Novom Sadu, a godinu dana nakon toga – osvaja svet.
 

Kada je Boban Melkus prvi put odigrao igru „escape room“ u Budimpešti 2013, tu noć nije mogao da spava od uzbuđenja. Igra u kojoj se pred male timove (od dva do pet igrača) postavljaju razni zadaci – bekstvo iz zatvora, pljačka banke, spašavanje od nuklearne katastrofe – probudila je u njemu, kako sam kaže, istu količinu adrenalina kao surfovanje ili ronjenje. – Nisam se smirio dok nismo osnovali sopstvenu firmu – počinje ovu zanimljivu poslovnu priču Melkus.

Iste godine, sa suprugom i partnerima iz Mađarske, postaje suvlasnik kompanije Roomescape Kft. Nije slučajno sve počelo u Budimpešti, budući da je prvi evropski „escape room“, prema njegovim rečima, otvoren 2011. upravo u glavnom gradu Mađarske, koji je u međuvremenu postao prava „meka“ za ove igre.

Melkus je sa svojim partnerima krenuo iz Beča. Centar su počeli da pripremaju u centralnoj zoni, staroj zgradi u kojoj je umro slavni kompozitor Betoven. Međutim, na samom početku javili su se problemi sa infrastrukturom, pa je prvi „escape room“ zaživeo u Novom Sadu krajem 2013. Nedugo zatim otvorili su svoje centre u Beču i Stokholmu. Zadivljeni interesovanjem klijenata, posebno u razvijenim zemljama, vrlo brzo odlučuju da ponude franšizu.

Franšize danas rade u Beogradu, Zagrebu, alpskom mestu Elmo u Austriji, ali i Los Anđelesu, dok su u pripremi brojne lokacije. Ugovori o master franšizi su potpisani za Francusku, Englesku i Italiju, a prvi centri će biti otvoreni u Parizu, Londonu i Firenci. Pojedinačne (single-unit) franšize su date za Split, San Francisko, Čikago, Madrid. Ti centri su u ralizličitim fazama otvaranja. – Želimo da se širimo isključivo kroz franšizu. Tamo gde potpisujemo single-unit ugovore, pravilo je da uvek prvom ko je uzeo franšizu nudimo mogućnost da se sam širi i otvori više centara, kao što je bio slučaj u Hrvatskoj – odnosno, dajemo im „pravo prvenstva“. Pre nego što smo sklopili dogovor sa primaocem iz Splita, pitali smo svoje primaoce iz Zagreba da li žele da otvore i Split. Cilj nam je da izgradimo fer odnos i svakako vodimo računa da primaoci ne budu jedni drugima konkurencija – objašnjava Melkus.

Foto: Roomescape u Novom Sadu

Primaoci ove franšize su, prema njegovim rečima, ljudi koji su odigrali igru kod njih ili u nekom drugom centru i većina je bila oduševljena poput njega. – Primalac franšize iz Los Anđelesa je, na primer, bio na proputovanju sa porodicom po Evropi, a inače je radio kao programer u kompaniji Yahoo. U igri je učestvovao sa suprugom, osmogodišnjom ćerkom i dva sina tinejdžera. "Bežali" su iz sobe u Novom Sadu. Toliko su bili oduševljeni da su igru igrali i u našem centru u Beču i u Stokholmu, a onda su odlučili da uzmu i franšizu – priča Melkus.

Uobičajeno je, kako kaže, da centar ima bar dve sobe jer je maksimalan broj igrača po sobi petoro. Najčešće se i otvaraju centri sa dve sobe, a u zavisnosti od poslovanja, broj soba se povećava. Za dve sobe neophodan je prostor od oko 90 kvadrata. Za ulaznu franšiznu naknadu primalac dobija svu vrstu podrške, od nacrta soba, do konsaltinga oko kompletnog opremanja soba, veb-sajta na lokalnom domenu, sistema bukiranja, grafičke pripreme marketinškog materijala, reklamiranja kroz društvene mreže... Centar je neophodno otvoriti u centralnoj zoni grada ili, pak, u blizini neke turističe atrakcije. – Trećina posetilaca su, kada je reč o centrima na Zapadu, turisti zbog toga je neophodno da im budu dostupni – objašnjava Melkus.

Igra „escape room“ je namenjena starijima od 16 godina. Mlađi mogu da učestvuju, ali uz starije, te je idealna za porodicu. Na ovim prostorima igrači su najčešće mlađi zaposleni od 25 do 45 godina i kompanije kojima je to određena vrsta team building-a. – Velika je razlika u poslovanju na ovim prostorima i u zapadnim zemljama. Na primer, naš poslovni plan za Stokholm je podrazumevao 30 igara tokom mesec dana, 60 tokom drugog meseca, a mi smo imali 200 igara, dok u Novom Sadu, nakon godinu dana poslovanja, imamo od 50 do 80 igara. U Novom Sadu je igra, koja traje sat vremena, 4.000 dinara, a u Stokholmu 110 evra – kaže on.

Zbog dosadašnjih rezultata ovaj mladi preduzetnik je sasvim uveren da će kompanija u kojoj je suvlasnik biti u ovoj vrsti zabave ono što je McDonald’s u oblasti brze hrane.Trenutno su u pregovorima sa potencijalnim primaocima iz 15 zemalja, a zainteresovani za franšizu su čak i iz Indije, Dubaija, Monaka. – Roomescape je sledeća evolucija filma – prvo smo gledali neme filmove, zatim sa zvukom, crno-bele, pa u boji, a ova igra znači da učestvujete u filmu – kaže Melkus.


Vesna Lapčić
saradnik