Zalog

Zalog je oblik osiguranja poveriocu potraživanja. Ugovorom o zalozi obavezuje se dužnik ili neko treći (zalogodavac) prema poveriocu (zalogoprimcu) predati u pravilu (jer npr izvršni poverilac založno pravo na propisanim nekretninama stiče popisom) neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine, kako bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ne bude li mu potraživanje isplaćena do dospelosti. Ujedno se (poverilac) zalogoprimac obavezuje da će primljenu stvar čuvati i nakon prestanka potraživanja neoštećenu vratiti zalogodavcu. U trgovačkom pravu se u zalog osim stvari daju razne vrste vrednosnih papira.

Založnim pravom može biti opterećena pojedinačno određena pokretna ili nepokretna stvar sposobna za unovčenje, kao i idealni dio takve stvari. Jednako kao stvar, založnim pravom može biti opterećeno pojedinačno određeno imovinsko pravo koje je prikladno da poverilac iz njega namiri svoje potraživanje ako zakonom nije drukčije određeno. Jednako kao stvar, založnim prvom može biti opterećeno i nekoliko nekretnina kao da su sve zajedno jedna stvar (zajednička, simultana hipoteka). Sa zalogom su ujedno opterećene i sve njegove pripadnosti, ako nije što drugo određeno. Pravo na plodove koje stvar daje posredovanjem nekoga pravnoga odnosa (najamnine, zakupnine i sl) može biti samostalnim zalogom. Ako dužnik jednom poveriocu založi stvar, a kasnije drugomu založi njene plodove, kasnije založno pravo deluje samo u pogledu onih plodova koji su u trenutku kad se zalažu već odvojeni, odnosno ubrani. Zalog se opterećuje založnim pravom u korist svagdašnjeg poverilaca određene potraživanja čije se namirenje time osigurava.