Franšiza kao rešenje

Ivan Stanimirović iz Smedereva je prvo postao primalac franšize Kliker IT centra za decu, a zatim i suvlasnik ovog biznisa, koji trenutno uključuje osam centara u Beogradu, kao i 23 franšizna centra van Beograda – kako u Srbiji, tako i u regionu. Sa njim smo razgovarali o potencijalima za širenje mreže, trenutnoj situaciji na tržištu i kako to da je Kliker brzorastući biznis uprkos ekonomskoj krizi.

Kako ste se upustili u franšizing i koliko opširno je bilo vaše znanje o franšizingu u to vreme?

Dugo sam priželjkivao da pokrenem biznis koji podrazumeva rad sa decom, i to ne iz ekonomskog razloga, već iz ljubavi. Mislim da edukacija dece može da bude bolje izvedena nego što se to sada radi kroz naš školski sistem. Još 2017. sam sproveo pilot-radionice na kojima sam sa kolegama pokušao da učim decu predškolskog uzrasta i prvog razreda osnovne škole da razumeju osnove programiranja bez računara, kroz određenu igru. Pošto sam i sâm programer, ideja je bila da upravo to bude tema edukacije. Video sam da postoji veliko interesovanje, međutim, zbog drugog posla nisam uspevao da osmislim detaljan program rada. Shvatio sam da ideja tako može da stoji još godinama i zato mi se franšiza učinila kao dobro rešenje.

Kada kupujete franšizu i zašto baš Kliker IT centar?

Istraživao sam da li nešto takvo postoji na našem tržištu i na portalu Franchising.rs sam naišao na Kliker franšizu. Nakon razgovora sa davaocem franšize i dogovorom sa partnerima odlučili smo da kupimo franšizu. To se desilo u martu 2020. Početna ideja je bila da mojoj supruzi, drugu i meni to bude dodatni posao i da nas ne opterećuje previše pored naših redovnih poslova. Entuzijastično smo počeli da pripremamo prostor i prvu promo-radionicu smo održali 14. marta 2020. Istog dana – te večeri, najavljeno je zaključavanje zbog koronavirusa. U dogovoru sa davaocem franšize odlučili smo da onima kojima smo održali promociju ponudimo onlajn kurs. Počeli smo, dakle, putem onlajn platformi. Uspeli smo da upišemo desetak polaznika, što je bilo u redu da premostimo prvi period.

Sledećeg ciklusa upisa u septembru uspeli smo da upišemo prvu generaciju koja dolazi kod nas u školicu. Tada smo već imali oko 30 polaznika, što je bio popriličan skok. Narednog ciklusa, u februaru, upisujemo šezdesetoro dece, selimo se u veći prostor, a danas se možemo pohvaliti da se u Smederevu upisuje oko 200 dece godišnje. Nakon što smo se uverili da franšiza dobro funkcioniše pokrenuli smo i sopstveni centar u Nišu 2021. godine.

Šta je optimum za funkcionisanje franšize?

To zavisi od veličine mesta i iznosa fiksnih troškova. U Smederevu je bilo dovoljno da imamo 60 polaznika da budemo profitabilni. Sve preko toga je veliki uspeh.

Kako se odlučujete da postanete suvlasnik Kliker IT centra?

Miomir Popeskov, vlasnik Kliker IT franšize, pre skoro tri godine, kada je video naše dobre rezultate na samom početku poslovanja, zamolio me je da im pomognem oko marketinga. Naravno da sam to učinio. Oni kao davaoci franšize su se veoma prijateljski odnosili prema nama tokom čitavog perioda korone i osećao sam želju da im pomognem u momentu kada im je to bilo potrebno. Tom kampanjom smo uspeli da povećamo broj upisnika u Beogradu za 30 odsto. Ubrzo sam dobio ponudu od Miomira da postanem suvlasnik celog franšiznog lanca, koji u tom trenutku ima sedam ili osam aktivnih franšiza pored četiri centra u Beogradu. Pristao sam da uložim znanje i iskustvo koje sam stekao radeći prethodne poslove koji su bliski digitalnom marketingu.

Zadržali smo svoja dva centra u Smederevu i Nišu, jer volim da budem u toku dešavanja na lokalu odnosno terenu. Takođe, to je važno i zbog toga što nove  programe testiramo u Beogradu, Smederevu i Nišu.

Kakvi su rezultati te saradnje?

Danas Kliker IT centar u mreži ima 23 aktivne franšize u Srbiji i regionu i osam centara u Beogradu, što je veliki uspeh. Van Srbije posluju centri u Podgorici, Baru, Sarajevu i Skoplju.

Da li se vaše mišljenje o franšizingu promenilo od trenutka ulaska u sistem do danas?

Tada sam imao strah. Prva asocijacija na franšizu mi je bio Mekdonalds: stroga pravila, visoka investicija, itd. Međutim, Kliker je domaći proizvod koji je krenuo kao startap. Franšizni deo poslovanja se razvijao organski i mnogo je relaksiranije ući u ovakav sistem. Shvatio sam da za jako kratko vreme mogu da pokrenem biznis na lokalu, i da on počne da radi za maksimalno dva meseca, a danas može i mnogo brže. To je moć franšiznog poslovanja! Postoje procedure, nema mnogo otvorenih pitanja, sve je pokriveno našim upustvima koja su nastala na osnovu našeg iskustva.

Kakvo je trenutno tržište edukacije i koliko popularnost IT industrije u Srbiji utiče i na poslovanje Klikera?

Razvoj IT industrije nam jeste vetar u leđa sve vreme. Kroz medije se često može čuti da programeri rade neki zanimljiv posao i zarađuju više od proseka. To možda roditeljima bude motivacija u početku. Osim toga, u škole se uvode određeni programerski predmeti pa su ljudi više upoznati sa materijom.

Svakako da neće svako dete postati programer nakon naših kurseva, ali može da ima koristi u rešavanju složenih problema i u drugim predmetima poput matematike. Edukujemo i roditelje da razumeju da to nisu kursevi gde dete postaje programer, već ga učimo tim veštinama koje posle može da iskoristi u životu. Naše IT firme su veoma raspoložene za saradnju i rado primaju naše polaznike kao goste kako bi deca videla kako oni to rade.

Oseća li se kriza zbog inflacije i pada kupovne moći?

Trenutno smo brzorastući biznis i iz ciklusa u ciklus imamo rast broja upisane dece. Ne možemo da znamo da li bi taj rast bio i veći da nije krize. U Beogradu imamo rast u svakom ciklusu pet odsto, a upisuje se oko 600 polaznika. Imamo i nove primaoce franšize na osnovu kojih isto možemo da kažemo da kriza ne utiče previše.

Postoji li razlika u poslovanju u manjem mestu i u velikim gradovima?

Kliker radi i u mestima sa 20.000 do 30.000 stanovnika, poput Smederevske Palanke, u kojoj je u prvom ciklusu upisano 60 polaznika. Dobar primer je i Zrenjanin, gde je na samom početku upisano 70 polaznika. U manjim mestima konkurencija ili ne postoji ili je mala, dok u Beogradu i Nišu postoji više škola programiranja. Centar u Baru u Crnoj Gori imao je cilj da upiše oko 30 polaznika, a upisali su 100 polaznika nakon dvonedeljne marketinške kampanje, što je bio fantastičan rezultat.

Da li onda Kliker može da bude jedini posao ili je u većini slučajeva dodatni? Da li je i za vas i dalje dodatni posao?

Za mene je Kliker franšiza primarni posao i fokusiran sam 100 odsto. U samim centrima u Smederevu i Nišu nisam angažovan previše jer to rade kolege na lokalu. Za 70 odsto primalaca franšize Kliker je dodatni posao, a za 30 odsto je primarni posao jednog člana porodice. U mestima koja imaju 40.000 do 50.000 stanovnika Kliker može biti primaran posao za celu porodicu, ali da budu potpuno fokusirani. Međutim, većina partnera u manjim mestima ima neki posao koji se bavi edukacijom dece, te im je Kliker „dodatak“.

Kako vam generalno izgleda tržište franšiza u Srbiji?

Nažalost, u Srbiji se još uvek ne zna dovoljno o franšizingu. Postoji strah jer se ljudi boje da li će moći da ispune zahteve davaoca franšize, da li će imati penale, a to je veliki stres. Potrebna je edukacija ljudi, što i sam radim, da ljudi razumeju da je franšiza prijatelj, a ne neprijatelj, i da primaoci imaju podršku od davaoca franšize te da nije reč o nekom nadređenom sa velikim zahtevima. Bar smo mi takva franšiza.

Kakav je dalji plan razvoja mreže?

Želimo da se regionalno proširimo. Trenutno nam je glavni fokus da pokrijemo sve veće gradove Crne Gore, Makedonije i BiH, da nađemo partnere u Hrvatskoj i da na kraju zaokružimo sa Slovenijom. U Srbiji nam je zasad najmanje pokrivena Vojvodina, ali startuju nova dva centra u sledećem ciklusu.

Interesovanje dece i roditelja je veliko. Jedan od razloga jeste taj što svake godine uvedemo neki novi program koji prati aktuelne tokove. Upisujemo decu uzrasta od 5 do 17 godina, a imamo 14 različitih programa.

Postoji i veliko interesovanje za pokretanje franšize i pažljivo biramo partnere koji mogu da prenesu našu ideju na lokalu, a da i sami budu zadovoljni.