Od srećnog deteta do uspešnog biznisa

Tatjana Rackov Sinadinović, vlasnica predškolske ustanove Happy Kids / Želela sam da napravim vrtić koji će pre svega pohađati moje, a onda i sva druga deca, vrtić u kome će deca biti srećna, u koji će rado dolaziti i iz kog će nerado ići kući.
Petak
11.05.2018
Happy Kids je danas najveća privatna predškolska ustanova u Srbiji – sinonim za sistem koji je podigao standarde privatnog predškolskog obrazovanja i vaspitanja. S neprocenjivim iskustvom i znanjem koje mogu da ponude, sada ulaze i u franšizing.
 

Kada je, pre više od jedne decenije, moj najstariji sin trebalo da krene u vrtić, i ja sam krenula u potragu za obdaništem po meri naše porodice. Tražili smo vrtić koji će našem detetu ponuditi bezbedan prostor i stimulativan program, a nama, roditeljima, veru da naše najmilije poveravamo najboljem timu stručnjaka. Obišli smo mnogo vrtića, ali smo svakome od njih pronalazili mane. U nekima smo bili nezadovoljni odnosom vaspitno-obrazovnog kadra prema detetu, a u drugima, odnosom zaposlenih prema nama kao roditeljima i klijentima. Gubeći nadu da „idealan vrtić“ za nas postoji, počela sam da razmišljam o stvaranju okruženja u kome će i naše, ali i sva druga deca biti srećna i zadovoljna, a roditelji spokojni i uvereni da im je dete u najboljim rukama. Tako je nastao HAPPY KIDS – moderna, inovativna i drugačija predškolska ustanova – priča nam Tatjana Rackov Sinadinović, vlasnica Happy Kids-a, kako je došla na ideju da otvori privatni vrtić.

U trenutku kada je odlučila da uđe u preduzetništvo, Tatjana je imala već deset godina radnog staža u prosveti, siguran posao i, kako kaže, naizgled izvesnu budućnost prosečne srpske žene. – Posao u prosveti i rad sa decom je za mene uvek bio posao iz snova za porodičnu ženu. Još kao apsolvent sam počela da radim kao profesor engleskog jezika u jednoj beogradskoj srednjoj školi. Trebalo je mnogo hrabrosti da se napusti ta sigurnost i upusti u neizvesnost privatnog biznisa. Iako nisam uvek imala puno razumevanje okruženja i najbližih, to me nije sprečilo u nameri da otvorim modernu predškolsku ustanovu po svojim merilima dodaje ona.

Želela je da, kako kaže, stvori predškolsku ustanovu koja će biti podrška savremenoj porodici, ustanovu sa transparentnim modelom saradnje sa roditeljima i planom i programom koji prepoznaje individualne afinitete, sklonosti i potencijale svakog mališana. – Zbog toga je od prvog dana svog postojanja vrtić Happy Kids bio pokriven internet video-nadzorom, koji omogućava roditeljima da preko kamera neposredno budu uključeni u praćenje boravka svog deteta u vrtiću tokom celog dana – ilustruje Tatjana kako se od prvog trena gradio odnos poverenja sa klijentima.

– Želela sam da napravim vrtić koji će pre svega pohađati moje, a onda i sva druga deca, vrtić u kome će deca biti srećna, u koji će rado dolaziti i iz kog će nerado ići kući. Naše današnje iskustvo pokazuje da su deca koja prođu kroz Happy Kids kvalitetno spremna za dalji život, ali i dobro edukativno osposobljena za polazak u osnovnu školu. Volim da kažem da našu ustanovu pohađaju budući ugledni građani ove zemlje, a rast broja naših ustanova i dece koja nam dolaze, dokazuju ne samo da smo uspeli da osvojimo, već i zadržimo poverenje roditelja – kaže Tatjana Rackov Sinadinović koja je prvi Happy Kids otvorila 2006. godine na Paliluli u Beogradu.

Put do najveće privatne predškolske ustanove u Srbiji

Tokom sledećih 12 godina, Happy Kids je razvio mrežu od osam (a uskoro i deset) vrtića, u kojima danas boravi više od 800 dece, što ga čini najvećom privatnom predškolskom ustanovom na teritoriji Beograda, ali i u Srbiji. Prema podacima Sekretarijata za omladinu i sport Grada Beograda, sredinom aprila 2018. u Beogradu je bilo verifikovano i poslovalo oko 190 ustanova – sa 268 objekata/vrtića i 13.734 dece – koje su u sistemu subvencije grada.

Naime, 2015. godine Grad Beograd je doneo odluku o subvencionisanju dela troškova boravka dece u predškolskim ustanovama čiji je osnivač i neko drugo pravno ili fizičko lice, a ne samo država, odnosno, lokalna samouprava. Vrlo brzo se ispostavilo da je ovakva praksa donela ne samo značajnu uštedu za lokalnu upravu, već i poboljšanje konkurentnosti u ovoj oblasti, te su i neke druge lokalne samouprava, poput Kragujevca, krenule istim putem, što je u ovom gradu primetno promenilo tržište i podstaklo brže osnivanje privatnih predškolskih ustanova.

U takvom okruženju, sa sve većim brojem privatnih vrtića, koji ne mora nužno da bude praćen i kvalitetom programa, roditelji su se našli na prilično velikoj muci da izaberu onaj koji bi zadovoljio njihova očekivanja. Odluka Tatjane Rackov Sinadinović da Happy Kids bude drugačiji sada je, zapravo, dobila svoj puni smisao.

Happy Kids smo gradili godinama i zapravo su zahtevi roditelja povećavali naše standarde. Mnogi drugi vrtići pružaju slične usluge, ali se naš način rada i kvalitet pružene usluge razlikuju, i mi mislimo da su na najvišem nivou. Naš cilj je da steknemo poverenje i dece i roditelja, i da ono što obećamo – ispunimo. Mi insistiramo na kvalitetu pružene usluge, a kvantitet je rezultat našeg stručnog i posvećenog bavljenja ovim poslom. Unapređenje enterijerskih, programskih, metodskih modela rada je neprekidno prisutno u našoj ustanovi. Svaki novi objekat je sve savremeniji, moderniji i kvalitetniji za boravak dece –  kaže Tatjana Rackov Sinadinović.

Kao ilustraciju za inovativnost i drugačiji pristup, ona navodi još nekoliko primera. – Igrovnoj adaptaciji deteta na vrtić, posvećujemo veliku pažnju. Roditelji dovode decu na privikavanje u poslepodnevnim satima, kada nema gužve i kada dete lakše može da razvije odnos poverenja sa vaspitačem i upozna novo okruženje, ali i obratno. Roditelje redovno obaveštavamo o svim aktivnostima SMS porukama ili u pisanom obliku, a svaki roditeljski sastanak započinjemo anketom o zadovoljstvu naših roditelja uslugom – ukazuje Tatjana na značaj građenja uzajamnog poverenja. 

Vlasnica Happy Kids-a kaže da je i u vreme kada je upisivala svoje prvo dete u vrtić, bila nezadovoljna programima po kojem su vrtići radili. Smatrala je da deci treba pružiti daleko više, ali i ne samo kada je reč o obrazovanju, već i vaspitanju.

Cilj programa, koje smo razvili i usavršili tokom ovih godina, jeste da iz svakog deteta izvučemo maksimum, pa sastavni deo našeg osnovnog obrazovnog programa čini uvođenje svakodnevnog engleskog jezika već od druge godine deteta, kao i uvođenje nemačkog, kao drugog stranog jezika u uzrastu od četiri-pet godina. Ono što nas izdvaja je i mnogo stalnih stručnih saradnika, jer kao veliki sistem ne moramo da ljude angažujemo ad hoc, čime bi se svakako gubilo na kvalitetu – pa tako, pored vaspitačica, sa decom rade i muzički saradnik i nastavnik fizičkog vaspitanja, a deca od pet godina dobijaju i učiteljicu koja polako počinje da ih uvodi u svet slova i brojeva. Tokom pripremnog predškolskog programa na razvoju maternjeg jezika sa decom radi i logoped. Sve to nisu naše zakonske obaveze, već želja da deci ponudimo više od onoga na šta nas zakon obavezuje. Deo naših redovnih aktivnosti jeste i angažovanje lekara, zubara, fizijatara, organizovanje sistematskih pregleda, saradnja sa timom defektologa, psihologa i pedagoga, a u selekciji i odabiru takvih saradnika sve vreme se, zapravo, oslanjamo na činjenicu da smo sistem koji i želi i može da bira – objašnjava Tatjana.

Uz osnovni program, Happy Kids razvija i brojne dodatne usluge – dodatne aktivnosti, od sportskih do obrazovnih, tako da deca u samom vrtiću mogu da treniraju tekvondo, aikido, pohađaju časove matematike, baleta, glume, ali i da imaju aktivnosti van vrtića, da idu na časove plivanja, izlete ... Tatjana kaže da mnoge ove aktivnosti, istina, sada već imaju i drugi vrtići, ali ono što Happy Kids izdvaja od ostalih je upravo „snaga velikog sistema“ koji može da selektuje i probere najbolje partnere i pružaoce usluga. Zahvaljujući toj internoj snazi, neke od ovih usluga već organizuju samostalno, baš zbog toga što mogu da za stalno angažuju kvalitetne saradnike, a sve kako bi još bolje osmislili i kontrolisali kvalitet pružene usluge.

Happy Kids, međutim, pruža i usluge koje prevazilaze obrazovanje i vaspitanje dece, budući da pružaju i usluge brige o detetu, što je oblast koja danas snažno raste, pre svega u razvijenim zemljama. Roditelji, tako, mogu da koriste i uslugu prevoza dece od kuće do vrtića i nazad, izleta i putovanja, a periodično se organizuju tematska noćenja, proslave, doček Nove godine, maskenbali… Sezonski pristup i veći broj putovanja, kako kaže Tatjana, razlikuje ih od drugih vrtića. – Poslednjih godina povećali smo broj putovanja na koja vodimo decu, a ujedno stimulišemo i roditelje da u to vreme otputuju i iskoriste vreme za sebe. Za naše mališane organizujemo edukativna putovanja sa jasno definisanom temom, koja je prilagođena lokalitetu, ali i interesovanjima i uzrastu dece. Putovanja realizujemo na najvišem nivou – deca putuju u malim grupama, borave u proverenom smeštaju, a, primera radi, sa sobom vodimo čak i kamermana kako bismo što bolje dokumentovali aktivnosti i kasnije to podelili sa roditeljima – objašnjava Tatjana Rackov Sinadinović.

Pravi kuriozitet je i usluga vanrednog čuvanja dece. – Recimo, roditeljima nudimo mogućnost da svoje dete povere nama – čak i na više dana – kad god imaju potrebu za tim. Dešavalo se da roditelji moraju da otputuju, da imaju nekakvu iznenadnu i neizbežnu potrebu ili previše obaveza, a nemaju pomoć niti rešenje za brigu o deci. Otkako smo uveli ovu uslugu, roditelji rado i na ovakav način svoje dete poveravaju nama. Oni znaju da svoje mezimče ostavljaju u poznatom i pouzdanom okruženju, sa vaspitačima koje i oni i dete poznaju, koji su pod stalnim nadzorom menadžmenta vrtića, ali i koji su prošli i krivičnu i psiho-fizičku proveru. I u ovom slučaju roditelji dnevne i noćne  aktivnosti svog deteta u svakom trenutku mogu da prate putem video-nadzora – objašnjava Tatjana i ne krije ponos i zadovoljstvo što su i mnoge druge predškolske ustanove prihvatile i uvele neke od njihovih programskih inovacija. – To samo znači da smo ustanova koja podiže kvalitet i postavlja nove standarde predškolskog obrazovanja – kaže Tatjana.

Konačno, želeći da odu i korak dalje i stvore pravi brend, započeli su i saradnju sa medijima kako bi predstavili i promovisali svoj način razmišljanja. Reč je, naime, o dečijoj emisiji „Zdravo dete“ čiji je generalni sponzor Happy Kids. – U detinjstvu sam mnogo volela emisije Branka Kockice i godinama sam sanjala da snimimo sličnu emisiju. Nekada je zaista bila „velika stvar“ pojaviti se u „Kockici“, najviše zbog vrednosti koje su se promovisale. Mi smo poželeli da i Happy Kids, kroz jednu modernu emisiju za decu, podstakne iste emocije, jer za nas ovo nije samo marketinški kanal, već još jedan način promocije zdravog odgoja i vaspitanja – kaže Tatjana. 

Ulazak u franšizing

Pored toga što je postao prestižna vaspitno-obrazovna ustanova, Happy Kids je, s druge strane, izrastao u veoma kompleksan, ali dobro izbrušen poslovni sistem sa jasno izgrađenim procedurama poslovanja, sistemom nabavke, poslovnim aplikacijama, pravilima ponašanja i odnosa sa decom i roditeljima i programom koji se konstantno unapređuje.

Sa uvođenjem subvencija nastalo je ubrzanije širenje Happy Kids-a, jer je rasla i potražnja za našom uslugom. Pokazalo se da smo sposobni da pratimo tu tražnju i da smo napravili sistem koji funkcioniše i koji lako možemo da preslikamo na novu lokaciju. Sve vreme mi, zapravo, testiramo naš sistem, i testiramo da li znamo da na nove lokacije prenesemo prethodno sticano znanje. Uverili smo se da smo uspešni u tome, što nas je motivisalo da počnemo sa pripremama franšiznog modela poslovanja kako bi naše znanje ponudili i drugim preduzetnicima – kaže Tatjana Rackov Sinadinović.

Osim toga, ona misli da će se sistem još uspešnije širiti ako se njihovo iskustvo i znanje udruži sa partnerom sa lokalnog tržišta, koji ima dobru reputaciju i bolje poznaje lokalnu sredinu. – Bez poznavanja lokalnog okruženja teže je raditi ovakvu vrstu posla. Sigurno je da preduzetnici iz Novog Sada, Sopota, Mladenovca, ali i Podgorice i Budve, bolje poznaju lokalnu sredinu i mogu da u implementaciji naših programa u takvim sredinama budu uspešniji od nas – govori ona o razlozima zašto misli da je franšizni model poslovanja, zapravo, najbolji za brže širenje mreže.

Da bi se napravio kvalitetan vrtić, potrebno je, kako kaže, deset godina. To je dugotrajan proces koji malo ko može da izdrži. Kupovinom franšize, podseća ona, primaoci franšize dobijaju već poznat i priznat brend, razrađen i proveren model poslovanja i na taj način štede godine samostalnog rada, a istovremeno obezbeđuju izvesniji i brži rast, obrt i povraćaj uloženih sredstava.

Preduzetnici koji razmišljaju da pokrenu posao u ovoj oblasti ili oni koji već imaju vrtiće, ali žele da unaprede poslovanje, biće dobrodošli u Happy Kids porodicu. Oni će dobiti uređen poslovni sistem sa definisanim procedurama, ozbiljno kreiranim programima vaspitanja, obrazovanja i dodatnih aktivnosti, poslovnim aplikacijama, ali i jakim marketingom i, pre svega, neprocenjivim iskustvom u ovoj oblasti. Za ovaj posao ne postoji škola, osim iskustvene. Niko vas neće naučiti organizaciji rada u predškolskoj ustanovi. S druge strane, tržište je postalo nemilosrdno. Zahteva da odmah uložite veliki novac, a povrat investicije ne sme dugo da se čeka jer će vas tržište „progutati“ – objašnjava ona.

Na pitanje sa kakvim bi primaocima franšize najviše želela da sarađuje, kaže da su to svi oni koji su spremni da rade i zarade, ali koji, pri tom, imaju i strast i vole da rade lep i kreativan posao na odgovoran način.– Što ovaj posao zaiste jeste – dodaje Tatjana.

Kao što sam sigurna da od svake vaspitačice, koja to želi, možemo da napravimo koordinatorku objekta, tako sam sigurna da od svakog preduzetnika koji želi da radi i poštuje naš model poslovanja možemo da napravimo uspešnog primaoca franšize – kaže Tatjana Rackov Sinadinović i dodaje da je njoj na početku bilo daleko teže jer je sve morala da uradi sama, što drugi sada mogu da izbegnu.

Uz to, ona misli da je ovo perspektivan posao koji, ukoliko se radi dobro, može da bude veoma uspešan. Svakako da u tome, kako kaže, pomažu i subvencije lokalnih samouprava, jer one danas omogućavaju roditeljima da se sve više fokusiraju na kvalitet ustanove, a ne samo na rešavanje egzistencijalnog pitanja. – Subvencije su svakako omogućile da se lakše radi, ali one nisu presudne za uspeh, odnosno, neće same po sebi doneti rezultat. Zaista je važno da znate da radite posao i da ga radite dobro. Franšiza samo može da vam bude velika olakšavajuća okolnost jer dobijete razrađen poslovni sistem, priliku da ne krećete od početka, i naravno, da budete deo velikog i ozbiljnog sistema koji vam daje mogućnost da se fokusirate isključivo na posao – ističe Tatjana Rackov Sinadinović.


Podići standarde u branši / – Happy Kids smo gradili godinama i zapravo su zahtevi roditelja povećavali naše standarde. Mnogi drugi vrtići pružaju slične usluge, ali se naš način rada i kvalitet pružene usluge razlikuju, i mi mislimo da su na najvišem nivou – Tatjana Rackov Sinadinović
V. Lapčić/N. Bogojević