Domaći brend, uspešna franšiza

U „roditeljskim krugovima“ gotovo da nema osobe koja nije čula za BEBA KIDS.

Sa tradicijom dugom 30 godina, BEBA KIDS predstavlja najpoznatiji dečiji modni brend zastupljen na našem tržištu. Manje je, ipak, poznata činjenica da ovaj brend ima razvijen lanac franšiza i da se u zemlji i regionu upravo širi na taj način.

Sa direktorom Ninoslavom Perišićem osvetljavamo franšiznu stranu ove uspešne poslovne priče.  

Zašto ste se odlučili da razvijate sopstvene franšize?

Beba Kids postoji već 30 godina. U početku je to bio lanac butika Beba koji je još tada i  konceptom radnje i ponudom robe, odskakao od svega viđenog kod nas. Zbog toga je raslo interesovanje tržišta, pa smo se širili na jedini tada poznat način, poslujući sa veleprodajnim kupcima u celom regionu.

Kako je vreme polazilo, mi smo rasli kao brend i ulagali u znanje i veštine naših zaposlenih.

Pratili smo svetske trendove i učili od najboljih u našoj oblasti. Od početka imamo sopstvenu 
modnu liniju, a sam koncept naših prodavnica postepeno je dobijao današnju formu.

Ali, naši veleprodajni kupci su ostajali na istom nivou kao na početku. Vizuelni identitet prodavnica se nije menjao, a na rafovima se mogla naći roba iz prethodnih sezona. Paradoksalna situacija, dok smo mi rasli, oni su ostajali na istom ili stagnirali.

Ta situacija, sa komadima iz starih kolekcija koji nekoliko sezona stoje i ne prodaju se, nije 
odgovarala ni njima ni nama: za veleprodajne kupce to je zarobljen novac, a za nas loša reklama, jer neko iz grada u unutrašnjosti Srbije ne zna šta se dešava u Beogradu ni kakva je sezonska ponuda u našim radnjama, nego utisak stvara na osnovu onoga što vidi u svom gradu.

Mi smo se trudili da sva naša znanja koja smo godinama sticali prenesemo i njima, ali nekada,
 jednostavno nije išlo. 

Jedna od tih stvari se tiče upravo modela iz starih kolekcija. Savetovali smo: Stavite veći 
popust, napravite rasprodaju, oslobodite mesto za novu kolekciju. Ali, ne vredi kad se nekom
 od veleprodajnih kupac dopada baš ta košulja, pantalone ili neki od komada garderobe i smatra da to ne treba prodavati sa popustom. Ne prodaje se i stoji tako sezonama. A mi, osim savetodavno, ne možemo da utičemo na njihov način rada.

Franšize su došle kao rešenje za ovaj problem.

Tu već imamo mogućnost da utičemo na to šta se nalazi u radnjama, kakva je politika cena (za krajnjeg 
kupca cene su iste svuda), kako izgleda prodavnica itd.

Trenutno imamo devet prodavnica u našem franšiznom sistemu.

Primenom franšiznog modela poslovanja, šta ste dobili vi, a šta vaše franšizne prodavnice?

Dobili smo lakoću poslovanja, homogenost u izgledu prodavnica i konstantan rast obima prodaje i kod 
nas i u franšizama. Dobili smo mogućnost da razmenjujemo ideje i zajedno dolazimo do inovacija.

Mi smo tačno znali na koji način treba raditi i šta će povećati promet u radnjama. Osluškivali smo i šta 
naši kupci traže i kakvu uslugu očekuju.

Kroz franšize, konačno smo mogli da to primenimo u svim gradovima gde se nalaze prodavnice sa
našom robom. Obučavali smo prodavce kako da prodaju, kako da koriste marketinške alate. 
Sve promene koje su se dešavale u našim prodavnicama, odmah su primenjivane i u franšizama.

Vodili smo se jasnom logikom: ako prodavnica u našem vlasništvu može odlično da radi, može i franšiza. 
Definisali smo standarde i pravila i rezultati su bili odmah vidljivi.

Neke franšize povećale su nivo svoje prodaje i za 150%, a jasno je da je to dovodilo do obostranog
zadovoljstva. Na primer, obaveza naših sadašnjih franšiza je da obezbede lokal i urede ga na osnovu naših instrukcija i standarda. Robom ga punimo mi.

Sa druge strane, veleprodajni kupci su bili u obavezi da kompletan lager robe kupe od nas, pa im je inicijalno 
ulagnje bilo veće. Bilo kakva promena, u smislu adaptiranja lokala, dodatnog marketinga i slično je 
kod jednog broja njih izazivala otpor, jer je bilo potrebno dodatno ulaganje novca. Tako smo imali 
butike različitog izleda u različitim gradovima.

Sa franšizom ni toga nema: u svim gradovima i na svim lokacijama u jednom gradu, vizuelni identitet 
lokala je potpuno isti.

Šta su, na osnovu Vašeg iskustva, tri glavna razloga zašto franšizirati posao?

Teško je da izdvojim samo tri.

Prvo: štedite novac i vreme, jer vaš partner ulaže svoje resurse za pokretanje posla pod vašim brendom
 u svom gradu. Pri tom, pravila poslovanja su jasno i precizno definisana sa vaše strane.

Mi kao davaoci franšize kontrolišemo lager svake radnje: na kraju sezone povlači se stara roba, nema onoga iz prethodnih sezona, a cene su iste svuda. Ukoliko u jednoj radnji postoji potražnja za određenim artiklom, ili određenom veličinom, dopunjujemo tačno to. Ukoliko nešto „ne ide“, povlačimo te artikle i prebacujemo ih u radnju gde su traženi. Naše franšize su deo celokupnog sistema, a samim tim bitno nam prodaja raste i ne pravimo razliku između radnji u našem vlasništvu i franšiza.

Drugo: u našem sistemu, „povoljnije“ je biti u ulozi primaoca franšize nego veleprodajnog kupca.

Primalac franšize se obavezuje da će poštovati jasno definisana pravila i njegov „ulog“ je opremanje lokala. Lager robe je naš, a kao što sam već napomenuo, kontrolišemo ga, dopunjujemo i rotiramo artikle jednako kao u našim radnjama.

Treće: kupac franšize bolje od nas poznaje lokalne prilike i navike sredine u kojoj otvara franšizu. Neke sredine su specifične, a onaj ko živi tu ne gubi vreme na upoznavanje tih specifičnosti.

Kakvi su planovi za dalje širenje mreže?

Svakodnevno dobijamo upite za saradnju, a trenutno su nam najzanimljivije zemlje u okruženju. 
Naša poslovna logika je da svaka strana u poslu mora da bude zadovoljna, i zato pažljivo biramo s kim sarađujemo.

Iako su franšize u suštini posebne firme, one su deo našeg sistema, posluju pod našim brendom i bitno nam je da, kao naši partneri, budu zadovoljni.