Porodični posao – dve franšize

Novosađanin Siniša Ibrahimpašić od svoje dvadesete godine vodi sopstvene biznise, zapravo, kako sam voli da kaže  – oduvek je u preduzetništvu. Sa suprugom Draganom je prvo držao butike, a onda su sasvim slučajno ušli u svet franšizinga. Prijatelj iz Subotice je uzeo franšizu škole engleskog jezika Helen Doron i preporučio isti posao i Ibrahimpašićima. – Mi smo ih, jednostavno rečeno, “prekopirali” – kaže šaljivo Siniša Ibrahimpašić.

O franšizingu nije znao mnogo, tek nešto osnovno, dok je detaljnije počeo da se raspituje po pristupanju sistemu Helen Doron. – Tada sam počeo intenzivno da pratim sajtove posvećene upravo franšiznom modelu poslovanja. Naročito su me zanimali statistički podaci. Kada sam video da brojke pokazuju da industrija hrane za kućne ljubimce raste, došao sam i do švedske kompanije Husse. Poslao sam upit u centralu, a da nisam znao da primalac master franšize za Srbiju već postoji. Nakon toga sam se dogovrio sa Sašom Milutinovićem, vlasnikom kompanije koja je nosilac master franšize, da uzmem franšizu za teritoriju Novog Sada i okolinu. Radim već oko godinu dana – kaže Ibrahimpašić.

Danas, školu jezika Helen Doron u potpunosti vodi njegova supruga, dok on pomaže oko finansijskih izveštaja i sastavljanja izveštaja za davaoca franšize. Glavna preokupacija mu je, ipak, Husse. Budući da se hrana za pse ovog brenda ne prodaje u prodavnicama hrane, Ibrahimpašić svoje klijente pokušava da nađe na izložbama pasa i mestima gde ljudi izvode svoje kućne ljubimce u šetnju. – Ovim poslom se bavim i vikendom jer je jedna od najvažnijih stvari kod ove franšize –  kućna dostava. Naime, ja imam brendirano vozilo, moram da nosim crvenu majicu sa natpisom Husse i da svaku porudžbinu dostavim na kućnu adresu. Kod nas ljudi ne planiraju, pa često kupuju hranu u poslednjem trenutku i isporuka im je potrebna „za juče“ – šaljivo kaže Ibrahimpašić.

Mada voli što mu je na neki način radno vreme fleksibilno, nije u potpunosti zadovoljan onim što je postigao za godinu dna. – Počeo sam u toku krize i ljudi štede na svemu, pa i na hrani za pse. Istina je da se na psu odmah vidi kada jede kvalitetnu hranu kakva je Husse, ali pojedini klijenti su mi otvoreno rekli da moraju da pređu na jeftiniju hranu. Istina je, zapravo, da je slična situacija u većini poslova, te samo delim sudbinu drugih preduzetnika – kaže Ibrahimpašić.

Postoje i oni vlasnici kućnih ljubimaca koji nemaju visoka primanja, ali ipak za svog ljubimca biraju samo najbolje. – I dok primećujemo, recimo, da su polaznici škole Helen Doron deca imućnijih ljudi, kod kupaca hrane za pse to nije pravilo. Neko je spreman da izdvoji nešto više za kvalitetnu hranu za kućnog ljubimca, iako raspolaže skromnim kućnim budžetom – kaže Ibrahimpašić.

Bez obzira na teškoće ne odustaje, i kako sam kaže, još uvek razrađuje posao, proširuje bazu klijenata i pokušava da što više ljudi uputi na brend Husse. – Tek u poslednje vreme ljudi su počeli da prepoznaju ovaj brend. Mislim da je ovo dobar posao jer svi podaci pokazuju da broj kućnih ljubimaca raste – kaže on.

Kada uporedi franšizne sistem Helen Doron i Husse, kaže da u vođenju škole jezika mnogo više vremena mora da se potroši na papirologiju. – Helen Doron vrlo često sprovodi obuke, što je i razumljivo, jer se menjaju metode rada. Odnos između davaoca i primaoca franšize je znatno intenzivniji i, pritom, moramo da pišemo daleko više izveštaja. Između ostalog, njima plaćamo franšiznu naknadu kroz procenat od svakog polaznika, dok je kod franšize Husse mesečna naknada fiksna. Husse ima jednostavna pravila poslovanja, količinu prodate robe prate kroz web program. Prilikom primanja franšize smo prošli obuku koju je držao čovek iz centrale, dobio sam dosta upustava i skripti koje treba da mi pomognu u poslu, ali ovde je reč o direktnoj prodaji. Zapravo, ove branše su potpuno drugačije i teško ih je porediti – kod Helen Doron prodajemo uslugu, a kod Husse-a robu – objašnjava Ibrahimpašić.

Mada se i dalje intenzivno informiše o svim aktuelnostima u vezi sa franšizama i iako smatra da je lakše poslovati kroz franšizing, trenutno nema mogućnosti da uđe u još neki sistem.

– Živeo sam nekoliko godina u Mađarskoj i tamo ima mnogo više franšiza na tržištu, posebno su prisutni sistemi iz drugih zemalja. U Srbiji je drugačije. Ovde je ljudima neshvatljivo da treba da plate brend, metodologiju rada i to što je već neko pre njih načinio sve greške kroz koje oni neće morati da prolaze – zaključuje na kraju.