13.11.2015

Bez muke nema nauke

Jedan neuspeh u poslu ne mora nužno da znači propast za celu kompaniju. To zna i Petra Kovandova, preduzetnica iz Češke, zaslužna za razvoj franšiznog koncepta BON BON.

Zahvaljujući BON BON-u stala sam na svoje noge – kaže Petra Kovandova, vlasnica kompanije Kovandovi iz Tabora u Češkoj, u kojoj se, pod brendom BON BON, od 2004. ručno prave praline i poslastice od čokolade i marcipana. Ako je u privatno preduzetništvo, kako kaže, ušla jer je želela da se osamostali, slatkiše je počela da pravi iz „čiste ljubavi prema čokoladi“. Kovandova se, međutim, nije zadržala samo na proizvodnji – 2008. je otvorila i prvu čokolateriju, da bi danas u Češkoj pod imenom BON BON imala mrežu od 20 prodavnica – od toga, devet je u vlasništvu kompanije, ostalih 11 u rukama primalaca franšize. U Taboru je 2012. otvorila i Muzej marcipana i čokolade, a franšizu prenela i na susedno tržište – u ovom trenutku u Slovačkoj posluje pet BON BON čokolaterija.

Bon Bon, čokolaterija

Foto: Čokolaterija BON BON

Uspeh koji je postigla na matičnom tržištu nije joj garantovao da će uvek i podjednako dobro poslovati van granica Češke. Jedno vreme franšiza je poslovala u Bugarskoj, ali je ta podružnica nedavno zatvorena. Još pre dve godine Petra Kovandova je najavljivala mogućnost ulaska na tržište Hrvatske. Planovi su, izgleda, pomereni u budućnost. Da nije jednostavno osvojiti strano tržište, uverila se i na poslednjem primeru – prošle godine je, naime, otvorila prodajno mesto u Beču – da bi ga vrlo brzo i zatvorila. Šta se desilo?

Otvaranje BON BON-a u Beču bilo je, moram priznati, ostvarenje sna. Međutim, od samog početka sam znala da neće biti lako – zato smo i odlučili da prvo testiramo koncept – zakupili smo štand u okviru tržnog centra na šest meseci, sa idejom da tek posle tog perioda razmislimo šta bismo dalje. Međutim, uložili smo mnogo novca u postavljanje samog štanda, jer su i zahtevi tržnog centra bili izuzetno strogi. Vrlo precizno su nam rekli kako bi štand trebalo da izgleda, od kog materijala bi morao da bude napravljen, kakav bi nameštaj trebalo da kupimo. A to zaista nije bilo jeftino. Drugi „problem“ su bili zaposleni, i svako ko je poslovao u Beču zna da su prava radnika jako zaštićena, odnosno da radna snaga nimalo nije jeftina  – objašnjava Kovandova.

Petra Kovandova, Bon Bon

U kompaniji Kovandovi se ručno proizvede i do 110 različitih vrsta pralina od čokolade i marcipana. 

Foto: Petra Kovandova

Kada je shvatila da podružnica u Beču ostvaruje prihod koliko i štand u jednom omanjem češkom tržnom centru, odlučila je da „spakuje kofere i napusti Beč“. – Ne mislim da za naš neuspeh treba kriviti samo uslove u Beču, naprotiv. Svesna sam da smo i sami napravili mnogo grešaka. Jedna od njih je i što smo smatrali da je posao bilo moguće voditi iz Češke  – iskrena je Kovandova. Međutim, ovo iskustvo je nije obeshrabrilo i zato nije ni odustala od poslovanja u Austriji. Pokazalo se da, kako kaže, „nema sreće bez pripreme“. – Sada imamo prodajno mesto u Insbruku. Ne radi se o klasičnoj radnji niti štandu u tržnom centru, već smo pronašli primaoca franšize koji u okviru svog kioska u jednom hotelu u Insbruku nudi i naše proizvode – kaže Kovandova.

Za druga strana tržišta, za sada nema konkretne planove. Zna da u Češkoj želi da otvori bar još deset prodavnica čokolade, kao i da na tržištu Slovačke postoji potencijal za još 15 BON BON podružnica. Kovandova je, međutim, oprezna i kaže da oni koji su zainteresovani za pokretanje franšize treba da budu svesni da ova vrsta trgovine spada u male, sezonske poslove. – Prodaja raste tokom zime i opada leti. Primaoci franšize stoga moraju biti spremni na to i moraju biti „mudri gospodari“ svog biznisa. Budući da smo i sami toga svesni, dopuštamo im da dodatno zarade tako što će prodavati i druge proizvode, kao što su vino, kafa ili čaj. Naravno, pod uslovom da sve ostalo bude iz BON BON asortimana – kaže Kovandova.

Izvor: Franchising.cz

Nataša Bogojević

Novinar
Piši autoru

želite više?

newsletter Franchising.rs

If you see this, leave this form field blank