27.11.2014

Sigurni uprkos rizicima

Stručnjaci iz oblasti osiguranja uveravaju da je imovinsko osiguranje dostupno preduzetnicima i građanima, te upozoravaju da bi rizike trebalo “pokriti” jer su štete neizbežne, a kad se dese, mogu ugroziti poslovanje i egzistenciju.

Samo pet odsto ljudi koji su doživeli štete u majskim poplavama imalo je neku polisu osiguranja, procene su Ministarstva finansija. Sasvim je sigurno da ni u septembarskim katastrofama nije bilo drugačije, budući da u Srbiji mali broj preduzetnika i ljudi uopšte poseduje polise osiguranja imovine i poljoprivrede. Poslednjih godina čak se beleži i pad premije imovinskih osiguranja. Stručnjaci iz ove oblasti navode brojne razloge za takvo stanje, među kojima se ističe predrasuda da  je osiguranje skupo.

Ilustracija Fot. PROFIT system

Preporučuje se da preduzetnici koji imaju bilo kakav prostor – ugostitelji, trgovci, zanatlije, vlasnici lokala i preduzeća – osiguraju objekat od požara i izliva vode. – Požar je osnovni rizik za koji nikad ne možemo reći da neće da se desi. Ako trgovac, pored robe, ima i neku posebnu opremu, treba da je osigura, kao što bi trebalo da osigura i zalihe.
Jasmina Putnik

Ljudi pogrešno veruju da je osiguranje skupo. Na primer, osiguranje lokala od 30 kvadrata, koje pokriva rizike od požara, zemljotresa, loma stakala košta oko 3.000 dinara godišnje. Radila sam, nedavno, osiguranje dva stana, oba su na Konjarniku u Beogradu, jedan je novogradnja, drugi stara gradnja. Stariji stan od 60 kvadrata je koštao oko 100 evra, a uključili smo sve rizike, a drugi, noviji stan, sa novim nameštajem, koji ima više od 100 kvadrata, koštao je oko 160 evra. Vlasnici su, međutim, mislili da će ih koštati oko 500 evra! – govori Jasmina Putnik, vlasnica agencije Putnik tim, ekskluzivnog zastupnika Uniqa osiguranja.

I pored toga što postoje specijalni programi osiguranja za profesije koje nose veliki stepen rizika i koja su namenjena, recimo, zaposlenima u zdravstvu ili farmaciji, Putnik kaže da ljudi iz tih branši uopšte ne znaju da postoji osiguranje od odgovornosti i pravnu zaštitu. – Ne samo što nisu upoznati s tim, naravno, ne znaju ni kolika je cena, pa se iznenađuju što premija nije visoka. Za medicinsku sestru ili farmaceutskog tehničara, recimo, premija na godišnjem nivou je 30 evra, a osigurana suma za medicinsku sestru je 10.000 evra, a farmaceutskog tehničara 30.000 evra. Na primer, ni knjigovođe nisu informisane o osiguranju od odgovornosti, niti da ono košta 150 evra na godišnjem nivou. U razgovoru sa njima nas je ipak najviše iznenadilo to što su uvereni da im se greška nikada ne može potkrasti, kao i da im je taj iznos visok – kaže Putnik.

Ona dodaje da bi svi preduzetnici koji imaju bilo kakav prostor – ugostitelji, trgovci, zanatlije, vlasnici lokala i preduzeća – trebalo da osiguraju objekat od požara i izliva vode.  – Požar je osnovni rizik za koji nikad ne možemo reći da neće da se desi, bilo da ga izazovu loše instalacije, udar groma, ili obična grejalica. Ukoliko trgovac, pored robe, ima i neku posebnu opremu, treba da je osigura, kao što bi trebalo da osigura i zalihe. Takođe, jako je važno da ljudi znaju da se instalacije u okviru objekta osiguravaju posebno – napominje ona.

Nedavno se na tržištu pojavio i proizvod koji pokriva rizike od katastrofalnih događaja – poplava i zemljotresa. Iako ti rizici obično nisu “jeftini”, Mirjana Bogićević, generalna direktorka Energoprojekt Garant osiguranja, prilikom promocije tog proizvoda rekla je da je minimalna cena polise za manju nekretninu 28 evra. Ona je napomenula da postoji 20 miliona kombinacija cene jer se rizik procenjuje na svakom kvadratu prostora zbog čega je teško precizno govoriti o cenama premije. No, kako i sama kaže, ni ovi “katastrofalni rizici” nisu nepristupačni građanima i preduzetnicima.

Istraživanje jedno domaćeg osiguravača pokazuje da se mali i srednji preduzetnici ne osiguravaju jer im je osiguranje skupo i predstavlja nepotreban trošak u vremenima kada im je svaki dinar neophodan. Za neke su proizvodi osiguranja komplikovani i nemaju vremena da se posvete tom pitanju. Kod drugih, pak, preovladava nepoverenje prema čitavom finansijskom sektoru. To istraživanje pokazuje i jednu zanimljivost – da ne treba zanemariti faktor sujeverja, to jest, da ne žele da prizivaju zlo i čvrsto veruju da se to njima neće desiti. Ono što je ipak nesumnjivo je da, kad se desi šteta koja nije osiguranja, i opstanak preduzeća je ugroženo.

Vesna Lapčić

Novinar
Piši autoru

želite više?

newsletter Franchising.rs

If you see this, leave this form field blank