Rasterećenje?

Zanatlije i preduzetnici neće više plaćati „muzički dinar“, dok je za ugostitelje propisan maksimalan iznos. Ukinute su i firmarine za mala preduzeća i preduzetnike, a Unija pokušava da utiče na nadležne da ukinu ili smanje taj namet i za velike kompanije. Preduzeća do 50 miliona dinara godišnjeg prometa plaćaće ubuduće porez na dodatu vrednost po naplati... Šta je sve urađeno, šta su sve inicijative Unije i ostalih strukovnih udruženja, i šta bi još valjalo uraditi, objašnjava Dušan Korunoski.

Novim zakonskim rešenjima, kroz izmene i dopune zakona o autorskim i srodnim delima, sniženi su nameti po osnovu plaćanja takozvanog „muzičkog dinara“. Koje benefite nova rešenja nose za zanatlije i preduzetnike?

Zanatlije i preduzetnici, sem ugostitelja, oslobođeni su plaćanja ovih taksi. Ovo je, dakle, konkretan benefit – što, verujem, direktno pozitivno utiče i na mnoge franšizne sisteme, posebno one uslužne. Takođe, više nije moguće imati dve organizacije koje naplaćuju takse, SOKOJ i OPFS. Istovremeno, i za ugostitelje su propisani maksimalni iznosi taksi za „muzički dinar“ i brojni uslovi smanjenja tog iznosa u zavisnosti od delatnosti, regiona, lokacije, prometa, ekonomske moći i slično. Takođe, i ti iznosi su podložni pregovaranju između esnafskih organizacija ugostitelja i udruženja kompozitora, tako da se mogu dodatno smanjiti. Rekao bih – vrlo opipljiv benefit koji mi u Uniji, a verujem i svi preduzetnici, snažno pozdravljamo!

Pored ovog pitanja koje je finansijski opterećivalo zanatlije i preduzetnike, šta je Unija poslodavaca inicirala u prethodnom periodu ne bi li se rasteretilo poslovanje?

Ukinute su brojne takse koje je propisivala lokalna samouprava, među kojima su najpoznatije takozvane „firmarine“ – takse za isticanje firme. One su ukinute za mala preduzeća i preduzetnike, a „vodimo bitku“ da se ukinu ili znatno smanje i za velika preduzeća.

Takođe, novim Zakonom o rokovima plaćanja preduzeća do 50 miliona dinara godišnjeg prometa plaćaće porez na dodatu vrednost tek po naplati. Novina je i da će od sada investitor plaćati PDV-a, a ne, kao do sada, izvođači radova. Sve su to bili neki od ciljeva Unije, i ako je to samo početak – onda nije loše. Naravno, ostalo je još jako mnogo toga….

Trenutno pokušavate da utičete na Ministarstvo energetike da smanji naknade za hemikalije. Koliko bi to rasteretilo trgovce i kakvi su izgledi da se postigne povoljni ishod?

Agencija za hemikalije, ranije u sastavu Ministarstva životne sredine, a sada pod Ministarstvom energetike, propisala je obavezu svakom subjektu koji se bavi trgovinom hemikalijama da ima ovlašćenog referenta za hemikalije. Ta uredba podrazumeva obuku pojedinih lica, plaćanje te obuke, izdavanje licenci od strane Agencije i slično. Zamislite malu trgovačku radnju koja prodaje deterdžent za sudove kako plaća „ovlašćenog referenta“ za nadzor hemikalija?! Pa po tom kriterijumu, svaka prosečna porodica bi trebalo da ima dva takva referenta, za svaku radnu smenu po jednog, da se deca ne bi slučajno otrovala u sopstvenom domu…

Imamo, čini se, razumevanje ministarke i očekujemo povoljan razvoj situacije i stavljanje van snage ove uredbe koja je već doneta tokom mandata prethodne vlade, ali sa odloženim dejstvom.

Unija učestvuje i u javnoj raspravi o Predlogu zakona o javnim nabavkama. Imate li konkretne zamerke i predloge?

Zakon o javnim nabavkama je, pored suštinskog značaja za privrednike, i „majka svih bitaka sa korupcijom“, koja - da i ne evaluiram suviše - ima suštinski značaj za privredni ambijent. Nacrt zakona je predstavljen krajem leta i na taj Nacrt smo imali mnogo primedbi, ali nismo mogli da ne primetimo da je napravljen veliki pomak u odnosu na postojeći Zakon.

Sada je Predlog zakona u skupštinskoj proceduri i prijatno smo iznenađeni da je predlagač usvojio 20 od 60 naših amandmana, koje smo dostavili u saradnji sa Udruženjem ponuđača Srbije. Međutim, izgleda da su određeni interesni krugovi uspeli da „uguraju“ potpuno nove odredbe u Predlog zakona, učinivši ga time lošijim od Nacrta. Imamo zato brojne primedbe na pojedine članove Predloga koji kao da su dizajnirani tako da se - omogući korupcija. Izostanak obaveze objavljivanja procenjene vrednosti suprotan je karakteru transparentnosti javnih nabavki i omogućava državnom službeniku koji sprovodi tu nabavku da trguje ovim podatkom. Odredba da prvoplasirani na tenderu može da odustane od svoje „pobede“ ako mu u roku od osam dana naručilac ne dostavi ugovor, jedino mogu da budu „vrata“ kroz koja se korupcija uvlači u sistem javnih nabavki.

Davanje ogromnih ingerencija Komisiji za zaštitu prava, a izostanak njene odgovornosti, pogrešna je postavka čitavog sistema javnih nabavki. Komisija je i do sada bila najčešće optuživani činilac u javnim nabavkama. Unija poslodavaca Srbije će sa Udruženjem ponuđača i ostalim organizacijama poslodavaca upotrebiti sve zakonske mere javnog delovanja da se ovaj Predlog u ovoj formi ne usvoji.