Prilika za promociju i širenje poslovanja

Privredna komora Srbije (PKS) planira da zainteresovane srpske privrednike povede na Sajam franšiza u Parizu koji se održava od 19. do 22. marta 2017. godine. Ideja je da Srbija ima Nacionalni paviljon na kojem bi se predstavili domaći franšizni sistemi. Zašto su se odlučili na ovakav potez, koji su uslovi za zainteresovane kompanije, kao i koji su dalji planovi Privredne komore u promociji franšizinga, razgovaramo sa Maricom Vidanović, savetnikom u Centru za bilateralnu saradnju Privredne komore Srbije.

Objavili ste javni poziv za učešće na sajmu. Zašto ste se odlučili da zainteresovane privrednike povedete upravo na Sajam franšiza u Pariz?

Internacionalni sajam franšizinga u Parizu – Franchise Expo Paris – jeste najposećeniji i najveći internacionalni sajam franšizinga u Evropi. Na ovom mestu možete se upoznati sa najprestižnijim brendovima sveta iz 75 privrednih delatnosti, kao i oni koji su tek u razvoju. Statistike pokazuju da se na sajmu predstavi više od 500 izlagača i održi više od 100 edukativnih radionica na kojima učestvuju svetski eksperti. Karakteristično za sajam u Parizu je da ga poseti veliki broj posetilaca iz inostranstva, a za tih nekoliko sajamskih dana ukupno dođe i do 35 hiljada zainteresovanih. Pored toga, sajam okuplja i veliki broj nacionalnih i međunarodnih asocijacija i eksperata na polju franšiznog poslovanja. Na ovom mestu, 75 odsto izlagača sklopi direktne ugovore sa primaocima franšize, što govori o kvalitetu publike koja ga posećuje.

Srbija će po prvi put nastupati na sajmu kroz Nacionalni paviljon, koji organizuje Privredna komora Srbije, gde će se prestaviti kompanije iz Srbije, sa nacionalnim franšiznim konceptima. Franšizno poslovanje pojednostavljuje nastup domaćih firmi na stranim tržištima i omogućava im lakše širenje distributivne mreže.

U isto vreme, želimo da PKS predstavimo kao organizaciju koja na nacinonalnom nivou sprovodi aktivnosti za razvoj franšizinga, što može da doprinese prepoznatiljivosti srpskih brednova u inostranstvu. Svakako, ovo je prilika i da se spoznaju trendovi razvoja franšiznog poslovanja u zemljama u kojima je on dostigao vrhunac i razvije saradnje sa drugim činiocima franšiznog poslovanja širom sveta.

Ko može da se javi na poziv – kome je on, zapravo, namenjen, a kome biste Vi preporučili da se javi?

PKS poziva nacionalne kompanije koje imaju razvijen i spreman franšizni koncept za internacionalno širenje, odnosno, kompanije koje žele da svoje proizvode i usluge plasiraju na tržište zapadne Evrope ili šire. Ukoliko neke kompanije smatraju da imaju nedovršen franšizni koncept, ovo može biti prilika da, u besplatnim konsultacijama sa stručnim svetskim ekspertima, doprinesu boljem i kvalitetnijem predstavljanju kroz franšizing, a svakako da u razgovorima sa drugim kompanijama razmene iskustva u otklanjanju prepreka ili dobijanja sugestija za perspektivniji razvoj.

Sajam omogućava da se sklope poslovna partnerstva, povežu tržišta i plasira širok asortiman roba i usluga, što je naročito važno u vremenu krize i borbe za opstanak na turbulentnom tržištu.

Inače, prijave treba da stignu najkasnije do 27. decembra, a na sajtu PKS-a može da se pronađe sva dodatna dokumentacija za to.

Kažite nam ukratko, koji su uslovi koje moraju da ispune preduzetnici?

S obzirom na to da PKS organijuje nastup kroz Nacionalni paviljon, potrebno je da se prijave srpske kompanije koje imaju razvijeno poslovanje ne manje od godinu dana, koje su formirale i zaštitile svoj brend i koje su spremne da svoj poslovoni koncept prenesu na druge, da rukovode franšiznom mrežom, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Ovi uslovi su jedni i od prioriteta koji se odnose na davaoca franšize, a veličina pravnog lica ili preduzetnika nije presudna.

Šta su dalji planovi PKS-a u pogledu pomocije franšizinga?

Tržište Srbije je u velikoj meri otvoreno za poslovanje pod okriljem franšizinga, međutim, svest o prednostima i mogućnostima franšiznog poslovanja u Srbiji i dalje nije na nivou na kojem bi mogla da bude.

Prema broju primalaca i davaoca franšize, u poslednje dve godine tržište franšiza je poraslo, međutim, Srbija je u zaostatku za zemljama u Evropi i regionu. Takođe, velika je i razlika u odnosu domaćih i inostranih franšiza u Srbiji. U zemljama poput Francuske, Italije, Španije, Engleske i Nemačke, ovaj odnos je čak i do 80% u korist domaćih franšiza, a u većini zemalja je jednak. U Srbiji postoji mali broj nacionalnih franšiznih koncepata u odnosu na potencijal, a broj inostranih je mnogo veći. Samo radi poređenja, tržište franšizinga, uzimajući u obzir samo Evropu, „vredno“ je preko 250 milijardi dolara i zapošljava više od 2.700.000 ljudi, dok se u SAD čak 55% tržišne privrede zasniva na franšiznom poslovanju.

Aktivnosti koje je Privredna komora Srbije započela na uvođenju modela franšiznog poslovanja u Srbiji predstavljaju jedan od ključnih aspekata bržeg ekonomskog razvoja srpske privrede i njenog uključivanja u svetske i evropske integrativne tokove. Naime, aktivno delujući od 2007. godine na podizanju svesti o prednostima i potencijalima franšiznog poslovanja u Srbiji i unapređenju slobodnog preduzetništva, tadašnji Centar za franšizing Privredne komore Srbije realizovao je niz koraka kako bi se istakla uloga franšiznog modela poslovanja za privredna društava.

Privredna komora Srbije, kao nacionalna institucija koja zastupa interese privrede, nastaviće i dalje sa svim aktivnostima promocije i afirmacije ovog vida poslovanja – davaće savete, obučavati i asistirati svim zaintersovanim za ulazak u svet franšizinga, bilo da kupuju poslovni koncept, bilo da žele da formiraju franšizni „paket“, a sve u cilju jačanja srpskih brendova.