Vreme darivanja

Uprkos skromnijim budžetima, firme sigurno neće zaboraviti svoje poslovne partnere, klijente i potrošače. Za neke će ovo biti prilika da demantuju glasine, koje nisu prijatne ni za koga, glasine da je nemaština stigla i na njihova vrata.

Mada su nekada najpopularniji pokloni bili rokovnici i kalendari, odnosno kancelarijski materijal, najnoviji trendovi pokazuju da se danas poklanjaju pametni uređaji i gurmanski specijaliteti. Mada je teško odabrati poklon za svakog ponaosob, u svetu su darovi sve više personalizovani. Dakle, poslovne partnere i klijente treba poznavati i pokloniti im nešto iz njihove sfere interesovanja.

Darivanje, ipak, nije stvar rutine. Ako se već poklanja, onda treba znati šta, koliko i kako. Mnoge firme zabranjuju zaposlenima da primaju bilo kakve poklone, ili bar one vredne, i ne treba ih dovoditi u neprijatnu situaciju slanjem „velikih paketa“. U SAD je granica prihvatljivog poklona oko 25 dolara, ali statistika pokazuje da prosečan poklon koji poslovni saradnici razmenjuju vredi ipak nešto više, oko 75 dolara. Pored vrednosti, važno je voditi računa i o vremenu slanja poklona. Ukoliko poklon stiže u zadnji tren, šalje se poruka da je kompanija koja ga šalje neorganizovana ili da ne ceni dovoljno poslovnog partnera. Poklanjanje, dakle, šalje poruku o kompaniji, načinu na koji posluje, kulturi komuniciranja, kao i o zaposlenima. Komunikolozi objašnjavaju da se poklonom šalje poruka i šta kompanija misli o svom poslovnom partneru, i šta kompaniji ta saradnja znači. Poklon se može tumačiti kao marketinški alat ili način komuniciranja i promocije, ali i iskrenim izrazom brige za partnere, zaposlene i klijente, gestom kojim se gradi dobar imidž same kompanije.

Grančice ukrašene jabukom ili pozlaćenim orasima su se poklanjale još u starom Rimu. U Japanu je darivanje neizostavni deo poslovnog protokola, i vezuje se naročito za 15. jul i 1. januar, kada se pokloni uručuju zaposlenima, ali i poslovnim partnerima i klijentima kuće. U SAD se godišnje potroši 1,5 milijardi dolara za poslovne poklone.

Stručnjaci ističu da savršen poklon može biti i kvalitetan proizvod iz asortimana firme, ali pod uslovom da je dizajniran za određenu prigodu. Ako se preduzeće odluči da na poklon utisne korporativni logotip, u tom slučaju bi trebalo da bude diskretan. Prenapadan logo koji dominira poklonom šalje poruku da je pošiljaocu stalo samo do sopstvene promocije.

Za odabir idealnog poklona važno je saznati što više o poslovnim partnerima. Posebnu pažnju treba posvetiti izboru poklona za strane partnera i po potrebi čak konsultovati njihovu ambasadu, jer nepoštovanje propisa i kulture darivanja može da izazove nepotrebne nesporazume u komunikaciji.

U Belgiji se ne poklanjaju vredni pokloni, kao ni u Irskoj. U Rusiji je uobičajeno darovati mali poklon iz zemlje iz koje potiče kompanija. U Švajcarskoj se na poklon uzvraća poklonom. Darovi, naročito skupi, u kineskoj kulturi su nezamislivi. U novije vreme kineskim partnerima dozvoljeno je da daju jeftine poklone. Kineska kultura je, takođe, vrlo osetljiva na boje. Crvena je najprihvatljivija, jer tradicionalno simbolizuje sreću, dok belu i crnu treba izbegavati. Davanje poklona nije nemačka i austrijska praksa. Taj poslovni segment je u Nemačkoj regulisan zakonom. Prihvataju se, ipak, mali darovi koji prezentuju zemlju ili kompaniju darodavca, pri čemu ne smeju da budu skuplji od 60 dolara i poželjno je da na njima bude logo kompanije. Izvorni srpski proizvodi ili ono što na najbolji način prezentuje Srbiju sve više dobija na značaju kod darivanja stranih poslovnih partnera. Pored uobičajenih publikacija o zemlji ili gradovima, često se strancima daruju kvalitetna domaća pića, rakije i vina.

Iako deluje kao deo zabave, darivanje je zapravo deo ozbiljnog planiranja. Neodgovarajući darovi ne samo da neće izazvati oduševljenje primaoca, već će naneti i dodatnu štetu. Prema američkom istraživanju, najčešći darovi su kancelarijski i dodatni pribor, zatim različiti predmeti za ličnu upotrebu, prehrambeni proizvodi (slatkiši, korpe s voćem i slično), te skuplja alkoholna pića. Sitni luksuzni darovi imaju dodatnu vrednost jer se čuvaju godinama. Osobama istančanog ukusa važno je darovati proizvod s potpisom. „Radoholičari“ će uvek uživati u poklonu koji mogu da koriste u kancelariji, dok će hedoniste oduševiti kolekcija vrhunskih čajeva, kvalitetna čokolada i slično. Ukoliko postoji dilema da li pokloniti jeftiniji ili skuplji poklon, neka kriterijum najpre bude kvalitet, bez obzira na vrednost.

Kada je poklon već odabran, mora biti i dobro upakovan. Ako se već potroši vreme na izbor poklona, vredi mu posvetiti koji minut više za taj poslednji, podjednako važan korak.