Pravo vreme za nove korake

Da li će ponovo biti osnovana franšizna asocijacija u Srbiji, zašto je potrebno formirati franšiznu akademiju i registar franšiza, kao i kako podstaći finansijske institucije da kreiraju proizvode za franšizni sektor, reći će nam Marica Vidanović, savetnik u Centru za bilateralnu saradnju Privredne komore Srbije.

Može li franšizing da bude podsticaj ekonomskog razvoja jedne zemlje?

Svakako! Ulaskom u franšiznu mrežu, odnosno, kupovinom franšize, nezaposlena osoba postaje samozaposlena; broj preduzeća se povećava; nadoknađuju se nedostaci inovativnosti i iskustva, a obuka je konstantna dok traje ugovorni odnos. Visoka stopa nezaposlenosti, nedostatak iskustva, neadekvatna obuka, ali i nedostatak ideja, predstavljaju izazove, odnosno, mogućnosti za razvoj franšizinga, koji može biti jedno od rešenja pojedinih problema srpske privrede.

U proteklih desetak godina, otkada se Privredna komora Srbije bavi temom franšizinga, ova institucija je bitno uticala na menjanje sveti o prednostima i mogućnostima franšiznog poslovanja u Srbiji. Ovo se najviše odnosi na edukacije, konferencije, sajamske izložbe u zemlji i inostranstvu, konsultanske usluge i pružanje asistencija za ulazak u franšizno poslovanje. Evidentno je da je u poslednje dve godine broj zainteresovanih privrednih subjekata za franšizing u Srbiji, izuzetno porastao.

Međutim, osim PKS-a ne postoje druge institucije koje su se bavile franšizingom, a Srpsko udruženje za razvoj franšizinga je bilo kratkog daha. Koliko to otežava razvoj franšizinga?

U razgovorima koje Privredna komora Srbije vodi sa Evropskom franšiznom federacijom (EFF) i Svetskim frašiznim savetom, koji okupljaju sve nacionalne asocijacije i globalno priznate eksperte ove oblasti, postoji preporuka da se aktivira ili osnuje nova nacionalna franšizna asocijacija u Srbiji. Razlog je upravo unapređenje ekonomske klime za razvoj franšiznog sektora. PKS jeste prepoznata kao nacionalni nosilac i stožer franšizinga u Srbiji i svojim aktivnostima je doprinela u prethodnom periodu da se nastave aktivnosti na razvoju ovog sektora, ali, pored PKS-a, deo posla se mora preneti na buduću asocijaciju. Osnaživanjem nacionalne franšizne organizacije i njenom većom prisutnošću na tržištu, okupljanjem svih činilaca koji su uključeni u franšizno poslovanje, uticaće se na veću popularizaciju kvalitetnog, proverenog i sertifikovanog franšiznog poslovnog modela.

Ko bi bili članovi te asocijacije?

Članovi asocijacije moraju da budu reputativni brendovi i njene članice ne treba da budu samo domaći franšizni sistemi, već i strani brendovi koji svoju mrežu šire u Srbiji. Po najnovijim preporukama Evropske franšizine federacije, članovi asocijacije treba da budu obe strane, ne samo davaoci franšize, koji su bili stožeri i nosioci franšiznog poslovanja, već i primaoci, jer bi asocijacija trebalo da bude mesto koje će okupiti obe strane i doprineti unapređenju shvatanja pozicije obe strane. Najveći problem se dešava kada su primaoci ograničeni u svom poslovanju strogim ugovorima i pravilima, što i jeste model franšiznog poslovanja, ali je suština i u tome da se mora dati i sloboda primaocima. Nove debate u svetu i zahtevi primaoca najvećih svetskih franšiza idu dotle da oni traže odgovornost davaoca za njihovo poslovanje, što nije u skladu sa logikom samog franšizinga. Zahtevi idu dotle da se traži finansijska odgovornost davalaca franšize. Stoga i treba da postoji mesto na kom će se razgovarati o svim problemima.

Šta bi još bila uloga asocijacije?

Dakle, asocijacija bi bila mesto gde bi se problemi prevazilazili i gde bi davaoci i primaoci mogli međusobno da razgovaraju i razmenjuju iskustva. U okviru asocijacije bi se sprovodile i edukacije u pogledu franšizinga, poštovanja ugovora. Ideja je da se članicama pomogne i u oblasti marketinga i promocije, obezbede povoljniji uslovi u tom domenu ili nastup na sajmovima, lakši pristup bankama.

Nacionalna asocijacija treba da bude izuzetno jaka i da bude reprezentativna za razgovore sa predstvanicima vlasti i drugih institucija. Glavni ciljevi nacionalne franšizne organizacije trebalo bi da budu zastupanje ekonomskih, socijalnih i političkih interesa franšizne industrije. U svim zemljama u regionu, na nivou EU i ostalog dela sveta, nacionalne franšizne asocijacije su upravo te koje, kroz svoju ulogu promocije, afirmacije franšiznog sektora, kao i svoju reputativnost, lobiraju za franšizni poslovni model. PKS bi, svakako, trebalo da bude uključena u rad nacionalne asocijacije, kao institucija koja je već „utabala stazu“ razvoja franšizinga, kako u Srbiji, tako i u saradnji sa ostalim važnim ino činiocima. Ono čime se rukovodimo jeste da Srbija u svetu bude prepoznata kao zemlja investicionih mogućnosti, tržišne ekonomije, otvorenih granica, spremne da se na konkurentan način uključi u evropske i svetske tokove.

Osim asocijacije, šta je još neophodno uraditi kako bi se podstakao razvoj franšizinga?

Ovo je odličan momenat u Srbiji da se pokrene uvođenje nacionalnog plana ili strategije za razvoj franšiznog sektora. Ovde najviše mislim na alate i korake koji bi olakšali put do franšiznog poslovanja, a koji je mnogo sigurniji način ulaska u preduzetnišvo.

Prvo – sistemska edukacija o franšiznom poslovanju, što podrazumeva osnivanje franšizne akademije. Veliki broj zemalja ima franšizne akademije, kao deo sistemskog, zvanično priznatog modela edukacije, koji bi svakako doprineo utvrđivanju i kreiranju kvalitetnog standarda franšiznog poslovanja.

Zatim, neophodno je formirati registar davalaca franšize u Srbiji – na ovaj način bi se uveo red na tržištu na kojem su sada prisutne franšize koje to nisu, kao i druge metode širenja poslovanja, koje se ne predstavljaju kao franšize, a zapravo to jesu. Registar davalaca franšize omogućio bi potencijalnim primaocima dobijanje osnovnih informacija o davaocima franšize i franšiznom sistemu na jednom mestu. Ovim najznačajnijim korakom bi se uvela i sertifikacija franšiznog poslovanja, tj. kreiranje standarda franšiznog poslovanja.

Šta, prema Vašem mišljenju, najviše koči razvoj franšizinga u Srbiji?

U Srbiji franšizing nije regulisan posebnim zakonom, postoji nedostatak stručnog kadra za franšizno poslovanje, i trenutno se ne uočava podrška za razvoj franšizinga od strane institucija, države, kao ni banaka, i još uvek postoji strah preduzetnika od krađe intelektualnog vlasništva. Ovo nisu činioci koji se javljaju kao prepreke samo u Srbiji, već i drugim zemljam u okruženju. Međutim, Francuska, Nemačka ili Velika Britanija, koje se mogu pohvaliti izuzetno velikim brojem franšiznih brendova, vrlo aktivnim nacionalnim asocijacijama, sertifikovanim sistemom edukacije, kao i zakonskom regulativom, takođe su prošle kroz periode adaptacije i privlačenje interesa svih odgovarajućih državnih institucija i banaka, sa ciljem unapređenja franšizing sektora.

U istraživanju tržišta, najveće ograničenje za dalje širenje franšiznog poslovanja u Srbiji, prema mišljenju primalaca franšize, jeste nedostupnost izvora finansiranja. Banke mogu imati značajnu ulogu u razvoju franšiznog poslovanja, a time i u razvoju nacionalne ekonomije. Trenutno, na srpskom tržištu finansijskih proizvoda ne postoji niti jedan proizvod koji bi bio posebno namenjen učesnicima u franšiznom poslovanju.

Trebalo bi obezbediti i bespovratna sredstva kao podršku za kupovinu franšiza, upravo zbog toga što to jeste sigurniji put ulaska u preduzetništvo, ali i podstaći uspešne domaće kompanije da kreiraju franšizu.

Vi se zalažete i za usvajanje zakonskih propisa koji bi regulisali ovu oblast. Šta su argumenti?

Pravnom regulativom se franšizno poslovanje stavlja u određene okvire u kojima se definišu osnovni odnosi između davalaca i primalaca franšize. U ovom segmentu je napravljen pomak, jer je izrađen Nacrt franšiznog ugovora, koji obuhvata i Predugovorno obaveštavanje primaoca franšize (Disclosure Law), a koji čeka na usvajanje kroz Građanski zakon.