U znaku velikih promena

Prvi fenomen koji je uočen i koji će, prema mišljenju stručnjaka, preoblikovati tržište franšiza u SAD, vezuje se za praksu konsolidacije većeg broja franšiznih brendova pod krov jedne matične kompanije – fenomen koji su pokrenuli i ustalili lanci restorana, i to uglavnom restorana brze usluge. Tipični primeri ove prakse jesu kompanije kao YUM! Brands, koja je vlasnik tri dobro poznata franšizna brenda – KFC, Pizza Hut i Taco Bell ili Restaurant Brands International, koja poseduje i razvija brendove Burger King, Tim Hortons i Popeyes. Primetno je, međutim, da se ovaj trend poslednjih godina preliva i na ostale franšizne biznise i da najavljuje, kako naglašavaju stručnjaci, tektonsku promenu koja će promeniti „krajolik“ franšizne industrije u SAD. Prema jednom novijem istraživanju tržišta, 193 matične kompanije grupisalo je u svoje portfelje 606 franšiznih brendova, što u ovom trenutku predstavlja 26% od ukupnog broja franšiznih sistema koji posluju u Americi. Taj procenat će, predviđa se, u narednim godinama samo rasti. 

Najveće benefite od grupisanja više franšiznih brendova pod „jedan krov“ ubiraju, naravno, vlasnici matičnih kompanija. U poslednje vreme, to su najčešće velike investicione grupe koje kupovinom akcija dobijaju mogućnost da kontrolišu čitave ili delove većeg broja franšiznih sistema. – Franšizing je decenijama slovio za jednostavan poslovni model koji omogućava brzo širenje pomoću novca drugih ljudi – objašnjava ugledni franšizni konsultant Bendžamin Litejlijen – danas se, međutim, san o „brzom širenju“ čini nedostižnim, s obzirom na stalno povećanje broja franšiznih sistema koji posluju i nude svoje franšize na tržištu. Takođe, novac koji se investira u franšiznu industriju sve manje potiče od pojedinaca–preduzetnika, a sve više od kompanija s Vol Strita i velikih investicionih kompanija, koje pak imaju drastično drugačije ciljeve. Čini mi se da je voz s „jednostavnim modelom“ davno napustio stanicu i da se neće uskoro vratiti.

Drugi fenomen koji je privukao pažnju stručnjaka jeste povećanje broja primalaca franšize koji drže veći broj franšiznih poslovnica. Ovaj model se, zapravo, toliko ustalio da je u SAD danas broj primalaca franšize s više poslovnica veći od broja pojedinačnih primalaca franšize (jedan primalac–jedna poslovnica). I ne samo što upravljaju većim brojem poslovnica (ponekad imaju po stotinu jedinica), „višestruki“ primaoci franšiza često to rade s većim brojem različitih brendova, iako su to najčešće brendovi iz srodnih ili kompatibilnih branši. Nije retkost, tako, da jedan primalac franšize u isto vreme vodi lanac Subway i Burger King restorana ili da uz franšizu za pranje tepiha Chem-Dry, ima i franšizu za održavanje i reparaciju nameštaja od drveta N-Hance. Naravno, treba napomenuti, da ovakva praksa nije isplativa, verovatno ne bi ni zaživela, a matične kompanije naglašavaju da visok procenat višestrukih primalaca upravo dokazuje da franšizni sistemi imaju dobre poslovne modele koji donose profit svojim partnerima. S druge strane, višestruki primaoci dobijaju i bolje uslove saradnje, različite olakšice i podsticaje od strane matične kompanije.  

Da li su ova dva fenomena povezana? Pojedine kompanije kažu da je međuzavisnost vrlo visoka. Iskustvo kompanije HRI, koja u vlasništvu ima franšizne sisteme Chem-Dry, N-Hance i Delta Disaster Services, pokazuje da su od 2011. 50% rasta mreže generisali upravo postojeći primaoci franšiza. Takođe, iskustvo im potvrđuje da kada se budući primalac franšize nađe u situaciji da bira između dva franšizna sistema iz iste branše, veća je verovatnoća da će se odlučiti za brend kompanije koja u svom portfelju ima više franšiznih brendova. Reklo bi se da kompanije koje investiraju i vode više franšiznih brendova predstavljaju važnu promenu pre nego što su prolazni trend. Ilustrativan je i podatak da 10 najvećih svetskih hotelskih lanaca poseduje ukupno 113 brendova u različitim cenovnim kategorijama, od kojih 31 nije postojao pre deset godina. Jasno je da će upravo kompanije s više franšiznih brendova, koji su osmišljeni da zadovoljavaju specifične potrebe potrošača, osvajati sve veći udeo na tržištu.

Šta donose promene?

Popularnost multibrend franšiznih kompanija i višestrukih primalaca franšiza će nesumnjivo rasti. Franšiznim sistemima koji ne budu ostvarivali dobre rezulate biće skoro nemoguće da se bore s  franšiznim konglomeratima i neki od njih će nestati s tržišta. Otvoriće se prilika za pojedine uspešne franšizne sisteme sa 50 i više jedinica kojima će biti ponuđeno da postanu deo multibrend konglomerata. Kao što je to istorija franšizinga nebrojeno puta pokazala, opstaće samo franšizni sistemi čiji primaoci franšize posluju profitabilno. Nove, „mlade“ franšize imaće i te kako težak zadatak u pozicioniranju na tržištu, sem ako se ne radi o konceptu koji je atraktivan, koji ima kvalitetan menadžerski kadar i dovoljno kapitala za ulaganje u rast i razvoj.