Uspeh nije iluzija

Ljudi su čekali u redu da vide „ogledalo istine“, „glavu na tacni“, veliku zbirku holograma, brojne optičke iluzije, sobu ogledala i na desetine drugih intrigantnih eksponata. Vrlo brzo, postali su najposećeniji muzej u glavnom gradu Hrvatske. 

No, ideja je nastala mnogo pre te 2015. kada je „Muzej iluzija“ u Zagrebu primio svoje prve posetioce. Roko Živković i Tomislav Pamuković, partneri u ovom poslu, želeli su da upotpunе turističku ponudu Grada Zagreba i dugo su razmišljali o najboljem proizvodu.

 – Zagreb je poslednjih nekolikogodina postao pravi turistički grad, a mi smo razmišljali da ponudimo nešto što bi bilo spoj zanimljivog, kreativnog, ali i edukativnog. Jako nam se svidela emisija Brain Games koja se emitovala na kanalu National Geographic, koja je za cilj imala svojevrsno testiranje mogućnosti mozga. Deo naše ideje je ponikao i odatle. Zatim, mnogo smo putovali, skupljali ideje sa različitih meridijana sveta i vremenom došli do muzeja iluzija – objašnjava Roko Živković. To što je godinama radio u marketinškim agencijama, kako kaže, danas mu pomaže u poslu. Na ovom projektu, naime, on zadužen za marketing, web dizajn, promociju.

Njegov poslovni partner Tomislav Pamuković takođe je bio u marketinškim vodama, ali se bavio štampom, organizacijom događaja, tako da je sada preuzeo tehničke poslove, organizaciju u vezi sa pravljenjem i održavanjem eksponata. – Uspeli smo da u ovaj projekat utkamo ono što volimo inače da radimo – kaže Roko Živković za Franchising portale.

Nakon dobrih rezultata u Zagrebu, muzej su otvorili i u Zadru, koji, zahvaljujući brojnim posetama turista tokom letnjih meseci, „živi“ i tokom ostalog dela godine.

Uspeh koji su postigli u Zagrebu i Zadru vrlo brzo je postao planetarni. Za svega tri godine „Muzej iluzija“ je otvoren u 14 gradova (12 država) kroz franšizni model poslovanja. Prvi franšizni muzej otvoren je u Ljubljani, a danas se nalaze i u Beču, Berlinu, Omanu, Beogradu, Kuala Lumpuru, Dubaiju, Njujorku, Torontu, Hamburgu, Atini.

Mada sve deluje kao bajkovita priča o uspehu jedne preduzetničke ideje, nije bilo sve tako jednostavno. U Hrvatskoj, kako kaže Živković, zakon uopšte ne poznaje kategoriju privatnih muzeja niti se oni tretiraju kao kulturna institucija. I dok se na karte u državnim muzejima ne obračunava porez na dodatu vrednosт, na svaku njihovu ulaznicu plaća se PDV od 25 odsto. Uz ostale troškove potreban je izuzetan napor i konstantno održavanje broja posetilaca na visokom nivou da bi „priča“ bila profitabilna, a jeste, tvrdi Roko Živković.

– Da nemamo finansijske rezultate, ne bismo ni mogli da ovoliko proširimo poslovanje. Ipak, nije lako. U Evropi, postojanje privatnih muzeja nije strano, postoji jasna regulativa i uslovi su daleko bolji jer država ne opterećuje toliko ovaj biznis. A svako rasterećenje biznisa omogućava mu da se razvije, da zaposli više ljudi  – kaže on i dodaje:  – Velika je razlika između državnih i privatnih muzeja. Osim pomenutog oporezivanja karata, tu su i razni drugi podsticaji koji imaju državni muzeji. Mi se finansiramo sopstvenim sredstvima, i svake godine se prijavljujemo na redovne konkurse Turističke zajednice Zagreba, od koje smo dobijali određena sredstva u manjem iznosu. Da bismo bili profitabilni, mi organizujemo i rođendane, razne druge događaje, tim bildinge – kaže on.

Pored toga što je upotpunio turističku ponudu Zagreba, a potom i Zadra, što i jeste ključ kako bi se turisti duže zadržali na jednoj destinaciji, „Muzej iluzija“ je podstakao i domaću privredu, jer se 90 odsto eksponata proizvodi u Hrvatskoj. U početku su ih uvozili iz različitih zemalja, SAD, Rusije, Kine.

Kreiranje eksponata, kojih je u proseku oko 70 u svakom muzeju, neprekidan je proces, budući da je ideja ova dva mlada preduzetnika da se eksponati ili bar deo njih menja na svake dve godine, kako bi i oni koji su jednom bili u muzeju došli ponovo. Praktično, svakog meseca, oni smisle jedan ili dva nova eksponata.

Deo prihoda „Muzej iluzija“ ostvaruje i prodajom didaktičkih igračaka (oko 250 različitih igračaka), koje se uvoze sa Tajlanda i sastavni su deo ponude svakog muzeja.

Kada je reč o daljem širenju, već se znaju nove destinacije. Trenutno se gradi muzej u Tbilisiju u Gruziji, planirano je otvaranje u Dalasu, Parizu, Amsterdamu, Briselu, Saudijskoj Arabiji. Širenje se, međutim, nastavlja prvenstveno s postojećim partnerima. – Primaoci naše franšize su uglavnom bili naši posetioci kojima se svideo koncept i koji su poželeli da ovakav muzej otvore u svojim gradovima. Svakodnevno nam stižu upiti. Mi, međutim, trenutno imamo dovoljan broj partnera koji su zainteresovani da otvaraju muzeje na novim lokacijama. Primećujemo, zapravo, da je mnogo lakše poslovati sa partnerima s kojima već imate dobru saradnju. Ilustracije radi, mi imamo primaoca master franšize za Bliski istok i on je taj koji otvara muzeje u tom području, koje nama teško i da bi bilo dostupno. Slično će biti i na ostalim tržištima – jedan partner će pokriti više lokacija, što nama olakšava organizaciju čitavog poslovanja i kontrolu franšizne mreže – objašnjava Živković.