Presek tržišta franšiza u Srbiji

Trend rasta
Trend rasta / Primetno je da je broj franšiznih sistema, kako domaćih tako i stranih, rastao u poslednjih pet godina u Srbiji, s tim da je kriva rasta primetno veća kod domaćih
Ponedeljak
24.06.2019.
U Srbiji je u 2018. godini poslovalo 200 franšiznih sistema, što je rast od oko 22 odsto za period od pet godina, pokazuje analiza tržišta koju je uradila kompanija PROFIT system.
 

Kada je Franchising.rs, regionalni portal u vlasništvu konsultantske kuće PROFIT system, objavio prvo istraživanje tržišta franšiza 2013. godine, u Srbiji su poslovala 164 franšizna sistema. Na kraju 2018. godine, pokazuje novo istraživanje, u Srbiji je poslovalo ukupno 200 franšiznih sistema, što predstavlja rast u broju franšiznih sistema koji aktivno posluju u Srbiji za oko 22%.

U ukupnom broju franšiza u Srbiji i dalje dominiraju strani franšizni sistemi (123) sa učešćem od 62% u ukupnom broju franšiza, dok je broj domaćih franšiznih sistema porastao na 77, odnosno čini nepunih 40% u ukupnom broju sistema.

Udeo stranih franšiznih sistema je, ipak, nešto niži nego što je to bilo slučaj 2013. godine,  kada su strani sistemi imali udeo od 67% u ukupnom broju franšiznih sistema, što može da ukaže na postojanje blagog, ali pozitivnog trenda rasta domaćih franšiza. Primetno je da je broj franšiznih sistema, kako domaćih tako i stranih, rastao u poslednjih pet godina, s tim da je kriva rasta primetno veća kod domaćih.

U ukupnom broju, sa učešćem od 54%, dominiraju franšizni sistemi koji pružaju usluge, dok je 46% sistema koji posluju u oblasti trgovine.

Vrlo slična situacija je i kada učešće uslužnih i trgovačkih sistema analiziramo po poreklu kompanije. Naime, i kod domaćih i kod inostranih franšiza dominiraju usluge, ali je odnos sa trgovinom prilično izbalansiran. Kod domaćih sistema, udeo uslužnih franšiza je 53%, a kod inostranih 56%.

Metodologija i komentari

Analiza tržišta franšiza u Srbiji za 2018. izvedena je na osnovu empirijskih istraživanja. Podaci su prikupljeni putem telefonskih razgovora i imejlova, a ispitanici su odgovarali na pitanja ili popunjavali upitnik. U analizu su, najzad, uključeni i svi dostupni podaci sa zvaničnih veb-sajtova i APR-a. Istraživanje je obuhvatilo samo kompanije za koje je potvrđeno da posluju u sistemu franšizinga. Uključeni su: a) franšizni sistemi od kojih je moguće kupiti franšizu (aktivni su na tržištu i tragaju za novim primaocima franšize); b) sistemi koji imaju ekskluzivnog primaoca za Srbiju, te takvu franšizu više nije moguće kupiti; c) sistemi za koje nije moguće pouzdano utvrditi da li dalje daju franšize (usled netransparentnog uzorka). Istraživanje pokazuje da se nepunih 70% franšiznih sistema (njih 136) aktivno šire, odnosno, da je moguće kupiti njihovu franšizu.

Nataša Bogojević, koordinator u timu koji je sproveo istraživanje, naglašava da prikupljanje podataka ipak nije bilo jednostavno. – Međutim, nije bilo ni neočekivano. I ovo istraživanje je, u određenoj meri, odraz stanja na tržištu i pokazuje da još uvek ne postoji potpuna transparentnost niti spremnost za saradnju. Mnogi franšizni sistemi, jednostavno, nevoljno dele podatke, ili ih uopšte ne dele, čak i kad su u pitanju najmanje „osetljive brojke“ kao što je broj primalaca franšize i broj franšiznih jedinica, na šta se naše istraživanje najviše i fokusiralo – kaže ona.

Igor Bogojević, regionalni direktor kompanije PROFIT system, kaže da ovakvi problemi u kreiranju izveštaja o franšizingu koji se susreću u Srbiji nisu iznenađenje, ali nisu ni tipični za druge zemlje Centralne i Istočne Evrope. – Naša matična kompanija osnovana je u Poljskoj, i mi u toj zemlji, kao i nekim drugim zemljama, već dugi niz godina pravimo i objavljujemo veoma detaljne izveštaje o tržištu franšiza, a same kompanije vrlo transparentno iznose svoje podatke. Ovde se od toga zazire. U Srbiji postoji registar privrednih društava u kojem svako može da vidi većinu poslovnih podataka kompanija, takođe postoji i registar stvarnih vlasnika, a da ne govorimo o više servisa koji nude detaljne izveštaje o kompanijama, što znači da je načinjen napor da se stvori transparentan okvir poslovanja. Ako već postoje svi ti registri i podaci, reklo bi se da nema razloga za tajnost ili bojazan kada govorimo o franšizingu. Praksa je, međutim, drugačija, a time i rezultat našeg istraživanja – objašnjava Igor Bogojević i dodaje da je ovakve analize lakše raditi u zemljama u kojima postoje franšizne asocijacije, što nije slučaj sa Srbijom.

On, takođe, ističe da rezultati istraživanja ukazuju i na to da regulacija u Srbiji koči razvoj franšiznih sistema u određenim oblastima, pa čak i želju da se o franšiznom poslovanju javno govori. – U svetu, ali i okruženju, franšizing je, recimo, u oblasti finansijskih usluga, a pre svega bankarstva i osiguranja, veoma razvijen. U Srbiji smo identifikovali tek jedan bankarski sistem, koji uopšte ne komunicira da ima franšiznu mrežu. Postoji tek jedna osiguravajuća kompanija koja transparentno komunicira o svom franšiznom sistemu, ali to ne radi nijedan sistem zastupnika/posrednika u osiguranju, recimo. Kada se udubite u problematiku, čini se da ni sami regulatori tržišta ne razumeju na pravi način šta je franšizing, zbog čega se od franšizinga u toj oblasti zazire, i zbog čega smo u pomenutoj oblasti na dnu kolone. To automatski za sobom povlači i nespremnost samog tržišta da se o ovom načinu poslovanja komunicira – objašnjava Igor Bogojević.

Problemi koje smo detektovali – nespremnost na saradnju, nepostojanje franšiznih asocijacija, nedovoljno uređen regulatorni okvir, ali i sam preduzetnički mentalitet, uticali su svakako na obuhvat analize tržišta, pa i na njen kvalitet, ali i ukazali na čemu sve treba raditi, i šta sve može da se unapredi – potvrđuje Igor Bogojević. – Stoga ćemo od ove godine, i bez obzira na sve navedene manjkavosti, nastaviti da redovno pravimo i objavljujemo godišnje izveštaje o tržištu franšizinga u Srbiji, a potom i u susednim zemljama regije. Ipak je vrlo važno da postoji bilo kakav pregled – kaže on.

Takođe, treba napomenuti da u Srbiji postoje i franšizni sistemi koji su registrovali svoje poslovanje, ali još uvek nisu aktivni i ne zna se da li će u budućnosti širiti mrežu koristeći franšizni model te i nisu uključeni u analizu. Takođe, izostavljeni su sistemi koji posluju po principu licence, iako ponekad i sami imaju određene „elemente“ franšiznog poslovanja. – U ovom trenutku nam je bilo primarno da ustanovimo okviran broj „čistih“ franšiznih sistema koji aktivno posluju. Uz to, da vidimo u kojim sektorima je franšizing najzastupljeniji, i kakvo je poreklo franšiznih sistema. Svesni smo da još uvek nije sazrelo vreme da uradimo izveštaj kakav, na primer, pravimo u Poljskoj, sa detaljima i o broju franšiznih jedinica, broju primalaca franšize, broju zaposlenih u sopstvenim i franšiznim poslovnicama, njihovom prometu i brojnim drugim podacima – objašnjava Igor Bogojević. – To će morati da sačeka promenu poslovne klime – dodaje on.

U narednom periodu, portal Franchising.rs će objaviti još nekolika analiza o kretanju na tržištu franšizinga u Srbiji, koje se tiču, pre svega, iz kojih zemalja dolazi najviše franšiza, kao i iz kojih delatnosti.


Sky Zone trampolina park zabava Jeff Platt
Vesna Lapčić
Novinar