Pet mitova o franšizingu

Četvrtak
27.02.2020.
Postoji mnogo pogrešnih pretpostavki o franšizingu i nije čudo što ljudi koji razmišljaju o kupovini franšize često – promene odluku. Ovo su neke od najčešćih zabluda...
 

Mit # 1 – Primalac franšize je vlasnik brenda

Kad je franšizing u pitanju, ovaj mit je verovatno jedan od najčešćih. Nećemo puno pogrešiti ako kažemo da do ove zablude dolazi iz neznanja. Malo ljudi, zapravo, razume model po kojem funkcioniše franšizna saradnja, odnosno, šta znači biti davalac, a šta primalac franšize.

Franšizing je, da podsetimo, oblik saradnje između nezavisnih preduzetnika/kompanija – davaoca i primaoca franšize. Davalac franšize uz određenu naknadu nudi svoj poslovni koncept, know-how i brend drugim nezavisnim preduzetnicima koji time postaju primaoci franšize. Primaoci, stoga, stiču pravo da rade pod brendom davaoca, kao i da koriste i primenjuju njegov know-how i dokazane procedure poslovanja.

Ugovor o franšizi, koji se potpisuje između davaoca i primaoca franšize, sadrži odredbe i uslove prodaje i kupovine franšize. Istina je da se uslovi saradnje između ova dva pravna lica, njihove obaveze i prava – mogu razlikovati od slučaja do slučaja. Pojedini davaoci su fleksibilniji i dopuštaju da primaoci odstupe od uobičajene prakse, pa čak i unesu nešto novo u sistem poslovanja. Kako kog bilo, primalac franšize nikad ne postaje vlasnik brenda.

Kupovinom franšize, da ponovimo, primalac samo stiče pravo na korišćenje brenda, poslovnog modela i elemenata vizuelnog identiteta. To pravo je često i geografski ograničeno – primalac franšize, naime, ima pravo da posluje pod franšiznim brendom samo na teritoriji koja je unapred definisana u dogovoru s davaocem franšize.

Mit # 2 – Davalac franšize vodi biznis primaoca franšize

Iako primalac franšize nije vlasnik brenda, on jeste vlasnik svog biznisa i to znači da je odgovoran za rezultate svog poslovanja. Davalac franšize, prema dogovoru, ima pravo da kontroliše i nadgleda rad primaoca franšize i to radi kako bi bio siguran da se zacrtane procedure i standardi poslovanja dosledno primenjuju u svim franšiznim poslovnicama. On, ipak, nije uključen u svakodnevno poslovanje niti upravljanje franšiznom poslovnicom.

Davalac, pak, ima obavezu da obuči i prenese sva potrebna poslovna znanja primaocima i njhovim zaposlenima, a zadužen je i za konstantnu, savetodavnu i operativnu, podršku primaocima franšize. Ipak, treba znati da se radi o pomoćnim aktivnostima te da to ne znači da davalac poseduje ili vodi biznis primaoca franšize. 

Stoga, treba znati i sledeće – koliko će biznis biti uspešan, ne zavisi samo od dobro odabranog brenda ili dosledno primenjenih procedura poslovanja, već najviše od zalaganja i umešnosti primaoca franšize.

Mit # 3 – Više se isplati kupiti franšizu „zvučnog“ imena

Kad se pomene franšizing, većina ljudi će prvo i pre svega pomisliti na imena kao što su McDonald's, Pizza Hut, Burger King ili Subway. Kako se franšizing obično vezuje za velike globalne kompanije, koje imaju na hiljade poslovnica širom sveta, to i postoji percepcija da je odabir „zvučnog“ i prepoznatljivog brenda veoma važno, ako ne i ključno, za uspeh biznisa.

Svakako da prepoznatljivo ime i ogromna baza potencijalnih kupaca ili korisnika koji su već upoznati s brendom, igraju značajnu ulogu pri odabiru franšize. Ipak, ne može se sa sigurnošću reći da to donosi zagarantovan uspeh. Troškovi za franšizu „zvučnog“ imena su po pravilu ogromni. Takođe, ne treba smetnuti s uma da su takvi franšizni sistemi i manje fleksibilni, pa primaoci franšize gotovo i nemaju mogućnost da menjaju ili prilagođavaju poslovni model koji bi mogao da utiče na povećanje profita.

Najzad, svi veliki brendovi su nekad bili i mali i manje poznati. Posmatrano s te strane, činjenica da franšizni brend u ovom trenutku nije svetski poznat ne znači da ne može postići uspeh. U svakom slučaju, najbitnije je da se radi o dokazanom i profitabilnom biznisu, a davalac franšize bi svakako trebalo da svojim potencijalnim primaocima na uvid dostavi finansijske rezultate bar za poslednje dve godine poslovanja.

Mit # 4 – Franšiza mnogo košta

Mit da su sve franšize vrlo skupe dolazi upravo iz uverenja da treba uzimati isključivo svetski poznate brendove. Raspon cena za franšize je, zapravo, vrlo širok. Možda je preterano reći da svako može kupiti franšizu, ali je i činjenica da na tržištu postoje sistemi koji nisu ni skupi ni zahtevni po pitanju naknada i da, samim tim, svako može da pronađe franšizu shodno raspoloživom kapitalu.

Ipak, kad procenjuju koliko treba uložiti u franšizu, potencijalni primaoci bi trebalo da uzimaju u obzir ne samo koliko treba novca za franšizne naknade i troškove otvaranja franšizne jedinice, već i koliko treba uložiti u nabavku sirovina, rentu, komunalije, plate i svakodnevne troškove poslovanja.

Mit # 5 – Samo iskusni preduzetnici mogu biti primaoci franšize

Ljudi koji razmišljaju o kupovini franšize verovatno će se suočiti s mitom da moraju imati poslovnog iskustva ili iskustva u preduzetništvu ako uopšte žele da se kandiduju za primaoca neke franšize. Međutim, velika prednost franšizne saradnje je upravo u tome što je pogodna čak i za ljude koji tek ulaze u preduzetništvo. Uostalom, obuka i podrška davaoca franšize jesu obavezni elementi saradnje, tako da i manje iskusni kandidati mogu postati izuzetni primaoci franšize – preduzetnici koji dobro rade i dobro zarađuju.

Naravno, postoje i franšize za koje je potrebno specifično poslovno iskustvo, veština ili znanje. Međutim, ovakvi zahtevi su, po pravilu, jasno istaknuti u franšiznoj ponudi i opisu sistema. Među najčešćim i najvažnijim kriterijumima za odabir franšiznog partnera uglavnom se navode motivisanost, spremnost za rad, posvećenost brendu i, naravno, finansijska solventnost.


Rūta Jadzevičiūtė
franšizni konsultant

NAJČITANIJE

Definicija franšizinga /12.10.2012.

Franšiza je oblik saradnje između nezavisnih preduzetnika. Davalac franšize nudi svoj "know-how" i brend, a zauzvrat naplaćuje naknadu od primalaca franšize, koji tom naknadom stiču pravo i mogućnost da koriste dokazanu poslovnu ideju.

Neobična cvećara Maje Bohosjevič /02.11.2016.

– Pomirili smo se s tim da ćemo u ovaj posao bar jedno vreme morati da dodatno ulažemo novac. Na sreću, to se do sada nije desilo! – kaže Maja Bohosjevič, poznata poljska glumica, koja je s verenikom pre nekoliko godina u Varšavi otvorila luksuznu cvećaru Flower Store

Vrste franšiza /16.01.2013.

Franšizni sistemi mogu da se klasifikuju na različite načine i po različitim kriterijumima, ali se suštinski razlikuju prema vrsti znanja koja se prenose primaocima franšize (know-how), vrsti delatnosti ili načinu organizacije sistema.

Biznis „na krilima leptira“ /24.06.2020.

Želite da izgradite atrakciju koja staje na 100 kvadratnih metara, a privlači posetioce iz svih krajeva sveta? Otvorite kuću leptira! – kaže Zbinjek Černi, vlasnik češkog koncepta Papilonia

Pekarstvo bez kompromisa /24.11.2017.

„Domaćim kiflicama“ iz Pančeva nije bilo potrebno mnogo vremena da postanu brend. Tajna je u tome što se kompromis nije pravio ni po jednom pitanju – „Domaće kiflice“ su to što jesu, a da bi mušterije znale da iza ove priče „nema laži, nema prevare“, samo ih je trebalo navesti da kiflice probaju.