Vreme za franšizu tek dolazi

U okviru Centra za franšizu odvijaju se seminari o franšiznom poslovanju, a u saradnji sa hrvatskim Ministarstvom poduzetništva i trgovine razvijaju se edukativni programi za mala i srednja preduzeća, takođe u vezi sa franšiznim poslovanjem. Savetnici centra pomažu i potencijalnim davaocima franšiza na postavljanju koncepta, kao i u pronalaženju primalaca. Aleksandar Erceg, koordinator projekta Centra za franšizu i predavač na postdiplomskim studijima Poduzetništvo na Ekonomskom fakultetu u Osijeku, kaže da je tržište franšiza u Hrvatskoj i regionu nedovoljno razivijeno, ali da pojedini franšizni koncepti imaju šansu da kroz ovaj model internacionalizuju poslovanje i da vreme franšiza na ovom podneblju tek dolazi.

U septembru 2003. u sklopu Centra za poduzetništvo pokrenut je projekat Centar za franšizu. Šta je sve urađeno do sad?

Misija Centra za franšizu Centra za poduzetništvo Osijek je da postane jedan od glavnih činilaca u povećanju spoznaje o franšiznom poslovanju, kroz razvijanje obrazovnih i trening programa, istraživačkih programa, programa savetovanja i ostalih načina diseminacije informacija vezanih za franšizu.

Prilikom pokretanja Centra za franšizu Centra za poduzetništvo Osijek kupljena je franšiza uglednog The Franchise Center-a (TCF) koji deluje pri Univerzitetu Teksas u El Pasu, čime je stečeno pravo izvođenja njihovog uspešnog seminara o franšiznom poslovanju „Big Picture“. Prilagođavanjem ovog seminara potrebama i interesima preduzetnika u Hrvatskoj, nastao je seminar Franšiza od A do Ž koji pruža sve informacije zainteresovanima za ulazak u svet franšize, bilo kao njeni kupci ili davaoci.

Centar za franšizu sarađuje s hrvatskim Ministarstvom poduzetništva i trgovine na programima edukacije i savetovanja malih i srednjih preduzetnika u vezi sa franšiznim poslovanjem, i sa američkom ambasadom u Republici Hrvatskoj. Do sada je održano više od 50 seminara širom Hrvatske na kojima je osnovne informacije o franšiznom poslovanju dobilo više od 1.000 osoba.

Osim rada na edukaciji Centar za franšizu sarađuje s potencijalnim davaocima na projektovanju njihovih franšiza, ali i s potencijalnim primaocima pri traženju interesantnih franšiznih ponuda.

U Osijeku ima nekoliko kompanija koje su osmislile franšizne koncepte, što možda na prvi pogled može da iznenadi, s obzirom da se radi o manjem gradu. Da li je Centar zaslužan za to ili se radi o nekom drugom fenomenu? Da li je teže širiti franšizu iz manjeg mesta? Ima li to uopšte ograničavajuće faktore?

U Osijeku trenutno posluju tri franšizna sistema koja su osmišljena i pokrenuta u Osijeku. Radi se o franšiznim lancima San Francisco Coffee House, koji postoji i u Beogradu, Centar energije i Surfer. Svaki od prethodna tri davaoca franšize ima svoju priču, no ono što volimo reći jeste da je za pokretanje dva od tri pomenuta koncepta i Centar delimično zaslužan. S gospodinom Tenšekom iz San Francisco Coffee House-a smo zajedno radili prilikom pokretanja franšize, a isto je urađeno i sa gospodinom Markovićem iz Centra energije. Treći davalac franšize do pre godinu dana je bio uspešni primalac franšize, ali u želji da postigne više, pokrenuo je svoju franšizu koja nudi dodatne proizvode i usluge u odnosu na franšizu čiji je primalac bio. S obzirom na to da trenutno u Hrvatskoj radi oko 35 domaćih franšiznih sistema, a tri su iz Osijeka, možemo reći da su Osječani i preduzetni ljudi i dobri poznavaoci franšize, jer su uvideli mogućnost širenja i rasta kroz franšizno poslovanje.

Širiti se pomoću franšize iz manjeg mesta je verovatno teže nego kad razvijete franšizni sistem u većem mestu, kao što su Zagreb ili Beograd. Mnogo manje ljudi poznaje i prepoznaje brend iz malog mesta i to je verovatno najveći ograničavajući faktor za dalje širenje poslovanja. No, ukoliko pogledamo San Francisco Coffee House – poreklo je iz Osijeka, prva franšiza je bila otvorena u Splitu, sledeća u Vinkovcima i Beogradu. Dakle, franšiza se širila iz manjeg u veći grad. Mislim da ukoliko su ideja i sistem poslovanja dobri, svejedno je odakle potiče.

Kako biste ocenili tržišta u regionu, uključujući i hrvatsko, za razvoj franšiza? Koji su ograničavajući faktori?

Većina tržišta u regionu trenutno nije pogodna za razvoj franšiza. Glavni ograničavajući faktori su nedostatak svesti o franšizi kao metodi rasta i širenja poslovanja, odnosno, kao načinu ulaska u preduzetništvo i samozapošljavanja. Prema istraživanju sprovedenom u oktobru 2012. godine, davaoci franšize u Hrvatskoj kao glavni nedostatak većeg korišćenja franšize za rast i širenje smatraju nedostatak finansijskih proizvoda namenjenih franšiznom poslovanju, kao i nedostatak pravne regulative vezane za franšizno poslovanje. Takođe, u poslednje vreme jedan broj davalaca franšize je odustao od korišćenja franšiznog poslovanja, te se vratio korišćenju distribucije kao metode širenja.

S ostalim tržištima nisam detaljnije upoznat, osim što dobijamo povremeno upite o franšizama iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore. U Srbiji, koliko mi je poznato, postoji dobra povezanost Privredne komore i franšiznog udruženja, tako da su organizovali i franšizne sajmove zajedno. U Bosni i Hercegovini pre nekoliko godina izgrađen je „Franšizni centar“ čija je osnovna zamisao bila da daju poslovne usluge vezane za franšizno poslovanje (savetovanje, marketing istraživanja, promocija, edukacija itd.), kao i da posreduju pri prodaji franšiza. U Sloveniji postoji franšizno udruženje koje vrlo dobro sarađuje s tamošnjom Privrednom komorom na promociji i edukaciji po pitanju franšiznog poslovanja.

Mislim da su i na tržištima u celom regionu slični ili potpuno isti ograničavajući faktori kao i u Hrvatskoj – nedovoljna upućenost u model franšiznog poslovanja i nedostatak finansijskih proizvoda namenjenih franšiznom poslovanju (davaocima i primaocima). No, kao olakšavajuća okolnost može da se napomene da je franšizno poslovanje još uvek relativna novost za sve preduzetnike u našem regionu, ps samim tim vreme franšiznog poslovanja u regionu tek dolazi.

Posmatrajući domaća preduzeća koja se šire franšizno, kolika je njihova šansa za internacionalizaciju poslovanja kroz franšize? Da li su koncepti dobro postavljeni i imaju li šansu na inostarnim tržištima?

Ukoliko posmatramo sadašnje stanje na franšiznom tržištu u Hrvatskoj rekli bismo da su šanse za međunarodno širenje domaćih franšiza vrlo male, no uvek nas iznenadi neki od domaćih franšiznih sistema. Pre nekoliko godina hrvatski modni lanac Skandal se proširio u Skandinaviju, X-nation, pre nego što je propao, bio je prisutan sa svojim trgovinama izvan Hrvatske. Ranije pomenuti San Francisco Coffee House je prisutan u Beogradu, Surf'n'Fries je nedavno otvorio franšizu u Istanbulu, Body Creator je prisutan u Sloveniji i Bosni i Hercegovini, Aquamaritime ima, između ostalih, franšize u Meksiku i Kuvajtu, časopis Putovanja za dvoje plasira svoja franšizna izdanja u nekoliko država. Dakle, uspešnih primera ima i to je potvrda da se i naši domaći koncepti mogu širiti međunarodno. Svaki od navedenih primera je dobro postavljen što se tiče procedura, pomoći primalaca prilikom rada na pokretanju franšiznog poslovanja, kao i stalne pomoći nakon pokretanja poslovanja. Pomenuti davaoci franšize prate događanja na tržištu i nastoje da pomognu svojim potencijalnim i trenutnim primaocima kako bi uspešno poslovali u ovim kriznim vremenima.

Da li je došlo vreme za širi saradnju između centara za franšizu i udruženja u regionu, a u cilju unapređenja tržišta, možda i zajedničog organizovanja regionalnih sajmova. Da li bi i šta bi moglo da se uradi po tom pitanju?

Centri za franšizu i franšizna udruženja u celom regionu bi trebalo više da sarađuju, prvenstveno što su naša tržišta relativno mala i logistički nisu isplativa potencijalnim davaocima franšize. Zajedničkim delovanjem moguće je podići svest o franšiznom poslovanju u celom regionu i tako povećati korišćenje franšiznog modela kao načina rasta i širenja poslovanja za davaoce franšize, odnosno, načina za ulazak u preduzetništvo i samozapošljavanje za primaoce franšize. Dosadašnja istorija franšiznih sajmova u regionu (Zagreb i Beograd) pokazala je da postoji potreba za regionalnim sajmovima franšiza, koji bi se, ako je potrebno, „šetali“ od grada do grada (svake godine bi, recimo, drugi grad organizovao sajam). U februaru se organizuje Sajam franšiza u Ljubljani (SHOPexpo), i vrlo me zanima koliko će na njemu učestvovati kompanija iz regiona, odnosno, hoće li to dovesti do podizanja svesti o franšiznom poslovanju.

Za zajedničko organizovanje sajmova i konferencija potrebna je veća saradnja nacionalnih franšiznih udruženja, čiji bi zadatak trebalo da bude promovisanje franšize kao poslovnog modela, kao što je potrebna veća saradnja s drugim nacionalnim udruženjima radi podsticanja korišćenja franšiznog poslovanja.