Videti i biti viđen

Nedavno održani Sajam franšiza u Parizu zadržao je, i ove godine, epitet „najveće evropske smotre franšiza“ – o čemu smo već pisali. No, sigurno da je posebno zanimljivo, pored opštih impresija, osvrnuti se i na čuveno „A gde smo tu mi?“. Upravo o tome razgovaramo sa Igorom Bogojevićem, direktorom kompanije Profit franchise services, izdavačem portala Franchising.rs, koja posluje u okviru poljske grupe PROFIT system. Poljska kompanija je jedna od dve kompanije iz Centralne i Istočne Evrope, koje su učestvovale na sajmu u Parizu.

Sajam je završen, i ako sudimo po brojkama, reklo bi se da je bio uspešan. Kakav je Vaš opšti utisak?

Da, sajam jeste zadržao epitet velikog: više od 500 izlagača je zaista ozbiljna brojka. To znači da je Pariz ostao jedna od „blistavih tačaka“ na mapi franšiznih dešavanja. I sve drugo govori u prilog tome: sama činjenica da ulaz na sajam morate da platite 30 evra već govori o nekoj vrsti ozbiljnosti manifestacije. Katalog izlagača, recimo, košta 16 evra kada se kupuje na ulazu... Zatim, činjenica da na sajmu učestvuje više asocijacija, udruženja, nacionalnih paviljona, da postoje odvojeni delovi za predstavljanje koncepata i pravne ili finansijske konsultante, brojna predavanja - čini ovu manifestaciju i dalje poželjnom. Jednostavno, u Pariz teško da neko „dođe u šetnju“ - tamo idete samo kada ste „spremni za zavidan nivo“. I tu je ključna snaga ovog sajma, i čini se, tek još nekoliko sajmova u Evropi može da kaže isto.

Koliko su sajmovi uopšte i dalje aktuelni kao forma prezentacije franšiznih sistema?

Činjenica je da sve manje zemalja ima ozbiljne sajmove franšiza. Iluzorno je da govorim o nama i regiji – mnogo je ilustrativnije reći da Nemačka nema više nijedan veliki sajam franšiza, ili da Italija, recimo, sve više pribegava tzv. „virtuelnim sajmovima“. To znači da se sve više sistema predstavlja „ne-uživo“, i izgleda da je to trend. A, opet, još uvek imamo franšizne sisteme koji uporno insistiraju na sajmovima kao najboljoj mogućoj formi komunikacije sa zainteresovanim kandidatima. Recimo, italijanski 7camicie, koji posluje i kod nas, jedan je od takvih – oni su primer sistema koji preferira sajmove. Da i ne pominjem one velike, kao što su Subway, KFC, Planet Sushi, koji, jednostavno, vole sajmove jer su to mesta gde mogu da pokažu da su veliki: štandom, osobljem, prezentacijom... Na kraju, ako govorim iz lične vizure – i mi smo, kao PROFIT system, bili prisutni upravo iz istih razloga: da nas vide i upoznaju, da vidimo i da upoznamo i da stavimo do znanja da su nam sajmovi i dalje jako važni. Živa reč, kontakt i utisak koji ostavite - neprocenjiv su alat za stvaranje dobre slike. Uostalom, sličan sajam, najveći u Centralnoj Evropi, održava se u Varšavi i organizuje ga upravo PROFIT system.

Prema Vašem zapažanju za koju vrstu delatnosti su posetioci bili najviše zainteresovani?

Pravila, na sreću – nema! I dalje su sve branše agilne, i to raduje. Naravno da dominiraju „tradicionalne grane“, kao što su restorani (posebno oni sa brzom pripremom hrane), odeća i obuća, trgovački i ostali retail lanci, te razne B2B i B2C usluge. Fokus posetilaca je, samim tim, na njima i to jesu „najveseliji“ štandovi. Međutim, počeli su da se ističu zanimljivi koncepti koji su postali skoro pa opšti trend, kao što je, recimo, energetska efikasnost. To su, u stvari, svi koncepti koji donose znanja i veštine potrebne za pokretanje poslova koji imaju veze sa uštedom energije, a koji su, pri tom, ekološki prihvatljivi, da ne kažem zdraviji, i za čoveka i za životnu sredinu. To je, moglo bi se reći, opšti trend i to privlači pažnju. Nažalost, posebno je zanimljivo kako na ove trendove gledamo mi u regiji – s obzirom da su ljudi ovde u stanju „permanentne krize“, ti aspekti poslovanja su za nas još uvek „detalji“ i spadaju u onaj poznati segment „bez toga se može“.

Druga oblast koju bih izdvojio jesu lične usluge (B2C)- i dalje vlada mnogo interesovanja za sve usluge koje se tiču „okruženja, tela i duha“. Očigledno da se navike menjaju, i klijenti sve više streme standardima i žele ujednačen kvalitet, a to je upravo nešto što franšizni sistemi nude. U Parizu se predstavio veliki broj sistema sa konceptima za održavanje doma, vrtova, brigu o starijim licima, fitnes, zdravu ishranu, itd. Iako sve ove branše ovde tretiramo kao „nadgradnju“, one će se neminovno razviti, možda tek sa poboljšanjem standarda, a tada će biti samo pitanje dana kada će nas zapljusnuti. Prolazi, rekao bih, vreme self-made koncepata i stiže talas sistema.

Kompanija PROFIT system posluje u regionu centralne i istočne Evrope. Kakvo je bilo interesovanje za taj region, a posebno – ono što nas zanima - zemlje bivše SFRJ?

Sama činjenica da su iz centralne i istočne Evrope bile samo dve kompanije - PROFIT system i rumunska NISSA - već govori dovoljno: Pariz je suviše jak. Međutim, očekivano je da fokus posetilaca bude „na nekoj drugoj strani“. Generalno – i jeste. Interes se seli tamo gde je krize manje, a potrošača više, i to, svakako, nismo mi. I baš zbog toga, moj utisak sa sajma jeste – NISSA, rumunska kompanija koja se odvažila da predstavi svoju modnu kolekciju nigde drugde nego - u evropskoj prestonici mode. I to sa kolekcijom koja sigurno nema nameru da na tržištu parira samo cenovnom politkom – već kompletnim sistemom. Takvi nastupi menjaju sliku i preusmeravaju fokus i na nas. Slično je, uostalom, nekada bilo i sa španskom modom, koja je možda ušla na mala vrata, ali je ostala kao gigant.

I naš štand je bio posećen. PROFIT system je konsultantska i medijska kompanija koja pokriva tržišta Poljske, Češke, Mađarske i Rumunije. To su, svakako, atraktivna tržišta, prvenstveno jer su članice EU. Dakle, ulaz na takva tržišta je za mnoge sisteme logičan. To, sa druge strane, omogućava i ostalim delovima PROFIT system-a da fokus preusmere „na sebe“. To važi i za našu regiju i za Ukrajinu, recimo.

Generalno, može da se uoči pravilo: sistemi će prvo ulaziti u Poljku, Češku, pa onda skretati ka nama. Tako posmatrano – ono što se danas događa tamo, za nas će biti bliska budućnost ili, jednostavno, budućnost.

Opet, bilo je i izuzetaka od pravila: recimo, Star Clippers iz Monaka je u zvaničnom Katalogu sajma naveo tržišta Hrvatske i Crne Gore kao ciljna. Naravno, pošto su veliki u nautičkoj industriji, a imaju i sjajnu modnu liniju, logično je da ih zanima taj „jadranski“ deo regije. Ili, recimo, francuski modni lanac SUD*Express je kao svoja ciljna tržišta naveo i Srbiju, Sloveniju i Hrvatsku.

I mnogi drugi sistemi, kojima ova regija nije primaran cilj, zbog rascepkanosti i komplikovanih odnosa, polako menjaju mišljenje. Iako se većina radije seća jednog tržišta, ipak ne odbacuju mogućnost da uđu na tržišta u regiji, naročito kada shvate da mogu da dobiju sveobuhvatnu podršku za pokretanje posla. Prvo će se osmeliti manji sistemi – jer su operativniji, ali na tom talasu će stići i svi drugi.