Daleko od očiju države i banaka

Baš kao u većini zemalja bivše SFRJ, franšizing se u „deželi“ više razvija zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca nego podršci države i banaka. I u takvim okolnostima u poslednje dve decenije taj oblik poslovanja se brzo širio u Sloveniji. U kojoj fazi razvoja se nalazi franšizing u Sloveniji, koji su problemi i kakva je institucionalna podrška franšiznim sistemima - razgovaramo sa Barbarom Humar Gerbeč, predsednicom Franšizne asocijacije Slovenije i suvlasnicom franšiznog sistema Linea Snella.

Prema podacima Franšizne asocijacije Slovenije, koliko franšiza trenutno posluje na tom tržištu? Koliko domaćih, a koliko stranih? I u kojoj privrednoj grani su franšize najzastupljenije?

Obim franšizinga u Sloveniji se, nažalost, još uvek slabo kontroliše. Čak ni u opštoj klasifikaciji ekonomskih aktivnosti ne možemo da pronađemo franšizing kao oblik poslovanja. U tom smislu, teško je dati bilo kakvu statistiku. Posebno je problematično što postoji nekoliko privrednih komora, pa ne postoje pouzdani podaci o tome koliko franšiznih firmi ima, bilo da je reč o stranim ili domaćim. Prema gruboj proceni, u Sloveniji posluje oko 120 franšiznih sistema od čega je polovina stranih. Većina franšiznih sistema se nalazi u oblasti trgovine.

Koliko je franšizno poslovanje u Sloveniji razvijeno? Koji su najveći problemi za razvoj franšizinga, a koje su najveće prednosti tržišta?

Za više od dve decenije razvoja, franšizing se relativno brzo širio u Sloveniji. Za to vreme se, naravno, mnogo toga u ovoj oblasti promenilo. Pojavile su se domaće kompanije, koje su, pored vlastitih, pokrenule i franšizne jedinice. Neke kompanije su išle na neposredno otvaranje franšiznih poslovnica, gde su primaoci franšize počinjali „od nule“, preuzimajući franšizni koncept „od temelja do krova“. Druge kompanije su pak iskoristile potencijal nekadašnjih samostalnih radnji i transformisale ih u franšizne jedinice. Dobar primer je, recimo, formiranje franšiznog lanca od nezavisnih vulkanizerskih radnji koje sada posluju kao franšize, pod jedinstvenim imenom B.H.S. Takođe, najveći broj domaćih franšiznih sistema pripada sektoru trgovine.

Došli su i strani franšizni sistemi - bilo pokretanjem pojedinačnih franšiza (kao McDonald’s), bilo davanjem master franšiza. Međutim, iako je većina franšiznih kompanija uspela da opstane i da se proširi, određen broj stranih, ali i domaćih sistema, prestao je da radi.

Trenutno, jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavaju franšizni sistemi je finansiranje novih projekata. Banke u regionu, nažalost, još uvek ne prepoznaju franšizing kao poseban poslovni model koji zahteva visok nivo investicija. To u velikoj meri otežava dobijanje potrebnih finansijskih sredstava za razvoj i širenje poslovanja, naročito za domaće franšizne sisteme.

Koji su konkretni poslovi i ciljevi Franšizne asocijacije Slovenije?

Franšizna asocijacija Slovenije deluje u okviru Privredne komore Slovenije i član je Evropske franšizne federacije, koja okuplja nacionalna franšizna udruženja iz cele Evrope. Naša asocijacija je zadužena za održavanje „dobrog imena“ i imidža franšizinga u Sloveniji.

Profesionalizacija franšizinga, viši kvalitet poslovanja franšiznih sistema, kao i neposredna i posredna pomoć članovima asocijacije jeste u fokusu našeg delovanja. Veliki deo te pomoći podrazumeva sveobuhvatnu razmenu informacija i iskustava između samih članova asocijacije.

Kao svaka franšizna asocijacija, naš osnovni zadatak je, naravno, da služimo i brinemo o interesima davalaca i primalaca franšize. To podrazumeva i stvaranje ambijenta i mehanizma koji će našim članovima omogućiti da informacije, znanja i poslovna iskustva razmenjuju i među sobom, ali i sa drugim lokalnim asocijacijama i međunarodnim udruženjima. Tu smo i da ih savetujemo i damo podršku za različite oblike edukacije i obuke, da organizujemo strukovne manifestacije. Pored toga, Asocijacija konstantno promoviše franšizing kao poželjan model poslovanja i to nas obavezuje da informišemo javnost, državne organe i parlamentarne grupe i da, koliko god je to u našoj moći, ističemo značaj franšizinga.

Kolika je institucionalna podrška razvoju franšizinga u Sloveniji?

U pravnom smislu, franšizing u Sloveniji ne postoji, što je državi, a zatim i bankama, „dalo pravo“ da se maćehinski odnose prema njemu, iako se franšizing u razvijenim zemljama smatra kao vrlo uspešan model poslovanja.

U poslednjih godinu dana Franšizna asocijacija Slovenije naporno radi na uspostavljanju saradnje sa Ministarstvom za ekonomiju, jer želimo da se franšizning konačno prepozna kao specifičan model poslovanja i utvrdi njegovo mesto u strateškom razvoju Slovenije. Lično, želim da nam to uspe, jer je to priznavanje neophodan korak za dalji napredak.