Štedeti kroz franšizu

Da biste pokrenuli vlastiti biznis, bilo koji, znate koliko treba da radite, koliko novaca treba da uložite, a opet nemate nikakve garancije da će posao uspeti. U franšizi, već imate uhodan, utaban sistem - znate kako sistem radi, da je isproban u svim mogućim situacijama... Ljudi samo treba da ulože sebe i svoj trud.
Ivica Marić
Utorak
24.12.2013.
Da je štednja "u modi" potrvđuje i hrvatska kompanija Modus International. Koncept štedne kartice, koja obezbeđuje popuste u najrazličitim trgovinama, uspešno razvijaju i kroz franšizu.
 

Pre deset godina u Hrvatskoj se pojavila prva potrošačka kartica koja, za razliku od dotadašnje prakse, nije bila kreditna - već štedna. U upotrebu je ušla pod imenom Modus Privilegium, od 2010. je poznata kao Modus International. Ivica Marić, idejni tvorac i direktor kompanije Modus International, vodio se, naime, krilaticom da ljudi ne bi trebalo da novcem, koji nemaju, kupuju stvari koje im ne trebaju. Pored toga, u kriznim godinama koje su usledile, štednja je postala i preka potreba.

Potrošači koji su odlučili da kupe i koriste Modus International karticu dobili su priliku da u velikom broju trgovina i uslužnih objekata svakodnevno ostvaruju popuste. Kao rezultat neznatnog ulaganja u kupovinu kartice, pojedini korisnici su, zauzvrat, uspevali da za godinu dana uštede i do 6.000 kuna (skoro 800 evra).

Kako objašnjava Marić, bez obzira da li kupuje hleb, mleko ili lekove, ide kod frizera ili pere automobil, vlasnik Modus International kartice može da dobije popust od 5 pa do 40 posto. - Trenutno, u Hrvatskoj postoji čak 3.500 prodajnih mesta na kojima se može ostvariti popust, a koliko će popust biti visok najviše zavisi od marže, to jest, od toga koliko je trgovac spreman da se odrekne dela svoje marže da bi došao do stalnog kupca - kaže Marić, objašnjavajući zašto ovakvi programi podjednako donose korist i kupcima i trgovcima.

Međutim, jedini pravi motiv koji stoji u pozadini projekta temelji se na Marićevoj želji da promeni dotadašnje poimanje loyalty programa. - Hteo smo da napravimo nešto drugačije, konkretnije, nešto - za kupca. Ono što sam na prvi pogled mogao primetiti, svi postojeći loyality programi su bili napravljeni na principu skupljanja bodova. Kupac, dugoročno, od toga nema nikakve koristi. Zato sam i poželeo da napravim sistem po kome bi se popust ostvarivao odmah i na licu mesta. I to smo uspeli. Napravili smo jedan horizontalni loyality, što znači da jednom karticom možete da kupujete i ostvarujete popuste u najrazličitijim trgovinama, širom Hrvatske - objašnjava Marić.

Poslovni model su ubrzo počeli da šire i kroz franšizu. Danas imaju šest franšiznih podružnica koje pokrivaju teritorije Zagrebačke, Šibensko-kninske, Istarske, Krapinsko-zagorske, Karlovačke i Ličko-senjske županije. Van teritorija Hrvatske, Modus International franšizu razvija i u Sloveniji.

- Budući da ne možete sa ovom vrstom posla biti na više mesta odjednom, onda je bilo logično da omogućimo nekome ko je bez posla i ko ima motiv da za najmanje moguće ulaganje - dobije najviše - objašnjava Marić kako su došli na ideju da daju franšizu. - Naši franšizeri dobijaju sav potreban alat i znanje koje će im omogućiti da odmah počnu da rade i - zarađuju - dodaje Marić.

Svojim primaocima franšize su, kako kaže, po jednom pitanju posebno izašli u susret. Sistem naplate licence, naime, nešto je drugačiji i povoljniji u odnosu na druge sisteme koji daju franšizu. Za razliku od striktnih i prilično visokih iznosa, Modus International je napravio sistem naplate ulazne naknade prema broju stanovnika na teritoriji koju pokriva franšizna podružnica. - Recimo, na 10.000 stanovnika, ulazna naknada iznosi 1.000 kuna, što znači, oko 150 evra. Odnosno, ako imate županiju sa 200.000 stanovnika, vi ćete platiti 20.000 kuna, ili oko 3.000 evra - kaže Marić. Takođe, dodaje da nisu zahtevni ni po pitanju poslovnog prostora, što znači da ne zahtevaju da franšizne podružnice imaju unificiran, niti poseban izgled.

Kada kupi franšizu i plati ulaznu naknadu, primalac franšize dobija kompletnu obuku. - Svi, međutim, moramo raditi isto. Dakle, moramo iste uslove pružati na svim područjima, i u Hrvatskoj i šire - ističe Marić. Primarni posao primaoca franšize je da širi mrežu prodajnih mesta na kojima će se ostvarivati popusti. Primalac franšize zadržava 70 posto ostvarenog mesečnog prihoda, dok ostalih 30 posto ide davaocu franšize, kao vid redovne franšizne naknade. S druge strane, sva nabavka materijala, dostava kartica i marketing deo je kompletne podrške koju garantuje davalac franšize.

Marić kaže da nisu imali nikakav problem da razviju mrežu i pronađu adekvatne primaoce franšize. U najvećem broju slučajeva, zainteresovani su se javljali njima. - Iz ličnog iskustva mogu reći da su ljudi koji su se nama javili - znali šta je to franšizing. Pretpostavljam da ih je i ova kriza naučila. Da biste pokrenuli vlastiti biznis, bilo koji, znate koliko treba da radite, koliko novaca treba da uložite, a opet nemate nikakve garancije da će posao uspeti. U franšizi, već imate uhodan, utaban sistem - znate kako sistem radi, da je isproban u svim mogućim situacijama... Ljudi samo treba da ulože sebe i svoj trud - kaže Marić.

Svesni su, međutim, da je svaki početak težak. Ono što mogu da garantuju svojim primaocima franšize jeste maksimalna pomoć dok se sistem ne pokrene i ne razvije. Kako kaže, za "uhodavanje" koncepta u Sloveniji, trebalo im je čak šest meseci. - Međutim, ljudi reaguju dobro, jer shvataju da je franšiza jednostavniji način da, sa minimalnim sredstvima, osiguraju sebi budućnost i zaposle ljude - potvrđuje Marić.

Postoji još jedna okolnost koju ne želi da krije od ljudi koji požele da uđu u ovaj posao. Stalan i svakodnevni kontakt sa potencijalnim partnerima - trgovcima koji bi davali popust na Modus International karticu - nerazumevanje na koje nailazi i negativni odgovori - spadaju u najteži deo ovog posla. - Ovo što mi radimo je užasno teško. Da je to lagano, svi bi to radili. No, napominjem, nije jednostavno, ali lepota cele priče i jeste u tome što nije jednostavno - iskren je Marić.

Iduće godine planiraju da uđu i na tržište Srbije. Iako zna da neće biti lako na novom tržištu krenuti od nule, Marić kaže da za Srbiju pripremaju nešto konkretnija rešenja. - Istina, pokušali smo još 2005/2006. godine. Ali, u to vreme, bio je prerano, ne samo za Srbiju - moglo bi se reći da je bilo prerano i za Hrvatsku. Sada već razmišljamo drugačije i tražimo adekvatnog partnera - zaključuje Marić.