Treba nam reda

Malo ko u Sloveniji, pa i na prostoru bivše Jugoslavije, zna toliko o franšizingu kao Igor Pavlin. Uostalom, već više od dvadeset godina Pavlin istražuje i piše o ovom modelu poslovanja, a brojne publikacije u slovenačkim i međunarodnim časopisima potvrđuju da je jedan od najreferentnijih sagovornika kada je franšizing u pitanju. Kada se priseti kako je “ušao” u franšizing, Pavlin ne može a da ne pomene čak i  emisiju koju je na slovenačkom državnom radiju vodio devedesetih godina.  Kako kaže, to je bio početak, a put “naučnika koji je pretegao nad preduzetnikom” nastavio je da gradi kao ekspert Svetske banke. 

Seća se kako ga je pre desetak godina pozvao novinar Financial Times-a koji mu se obratio kao ekspertu za franšizing u – Aziji. Kako sam kaže – ništa neobično, budući da je kao ekspert Svetske banke dugo godina radio i istraživao u azijskim zemljama, ali je, smatra, sigurno bilo presudno to što je 1990. organizovao konferenciju u Kaula Lumpuru pod pokroviteljstvom Međunarodne organizacije za rad, i što je “ušao u istoriju” kao čovek koji je organizovao prvu konferenciju o franšizingu u Indiji (Nju Delhi, 1992).

Kad govori o svojim dostignućima u Sloveniji, pak, Igor Pavlin kaže da je za njega najvažnije to što je jedan od osnivača Franšizne asocijacije Slovenije, prvog udruženja te vrste na prostoru bivše Jugoslavije. Danas je generalni sekretar asocijacije i kao član sa najviše iskustva i zavidnom reputacijom blisko sarađuje sa Evropskom franšiznom federacijom. Pavlin je pored toga i viši predavač na Fakultetu za preduzetništvo GEA College i aktivno učestvuje u radu Svetskog franšiznog saveta (World Franchise Council), Međunarodne unije za franšizing (ISOF) i brojnih franšiznih asocijacija u jugoistočnoj Evropi i Mediteranu.

Koristimo priliku da g. Pavlina pitamo koliko je tržište franšiza razvijeno u Sloveniji, kakvu ulogu igra Franšizna asocijacija Slovenije, kao i da li je i zašto je važno pravno regulisati franšizni model poslovanja. 

Možete li nam dati presek stanja na tržištu franšiza u Sloveniji?

Upravo ovih dana radimo na opsežnom evidentiranju franšiznih sistema u Sloveniji. Za sada smo detektovali 143 franšize, ali je verovatno će da taj broj biti još veći. Prema našoj proceni, od toga je oko 60% stranih franšiznih sistema. Taj odnos se zapravo značajno promenio od 2004. godine, kada je bilo suprotno - to jest, kada je bilo više domaćih franšiza. Ako uzmemo u obzir da je Slovenija relativno malo tržište, onda zaista imamo veliki broj franšiznih koncepata. 

Međutim, moram da napomenem da se često radi o konceptima koji ne mogu da se održe na duži rok. Većina ovih franšiznih sistema su mali sistemi, koji primaocima franšize ili primaocima master franšize jedva da obezbeđuju pristojnu zaradu. Troškovi adaptacije stranih franšiza u lokalnom okruženju su veoma velika prepreka. Evropski etički kodeks franšizinga, recimo, zahteva od davaoca testiranje franšize pre nego što sistem počne da se razvija na određenom tržištu, a primetili smo da strani davaoci franšize to vrlo često izbegavaju. Nakon što sklope ugovor sa prvim primaocima franšize u Sloveniji, ponašaju se kao da je takvo prilagođavanje samo po sebi razumljivo i najveći deo rizika prenose na lokalne primaoce franšiza, a ako iskrsnu nerešive teškoće, davaoci, jednostavno, zatvore poslovnicu.

Stepen propadanja ovih franšiza sličan je stepenu propadanja preduzeća koja posluju samostalno, odnosno mimo franšizinga. Sigurnost ulaganja u ovakvim slučajevima je relativno mala i stoga poništava poslovičnu održivost franšiznih jedinica poznatih brendova na velikim tržištima. Ono što je paradoksalno jesto to da primaoci franšize često nisu svesni rizika, posebno ako ih davalac franšize istovremeno prisiljava da preuzmu ulogu master primaoca franšize, a ne pružaju im ni elementarnu podršku.

Pored toga, jedna od glavnih karakteristika koju možemo spomenuti je da veliki deo, kako stranih tako i domaćih franšiza, posluje u oblasti trgovine, ali da se istovremeno pojavljuju i moderni oblici uslužnih franšiza i to u obliku franšize poslovnog formata. O karakteristikama domaćih i stranih franšiza treba govoriti ponaosob, pošto se najčešće radi o dva različita sveta.

Kakva je uloga Franšizne asocijacije Slovenije – šta je uradila, šta sada radi i šta će raditi, odnosno, šta bi još trebalo da uradi?

S tim u vezi, prvo treba razgraničiti funkcije zakonodavne vlasti i pavosuđa od autonomne regulacije franšizinga. U Sloveniji, franšizing nije izričito definisan zakonom, što, naravno, ne znači da ga u pravnom smislu uopšte nema. Govoriti o autonomnom uređenju poslova iz oblasti franšizinga uz pomoć franšizne asocijacije je relativno teško. Sud u sporovima ne uzima u obzir ni definiciju franšizinga, koju je odredio Evropski etički kodeks, a koju smo mi u našoj asocijaciji usvojili – jer to ne spada u pravni okvir naše zemlje. U svemu tome se ne može zanemariti ni uloga medija, franšiznih posrednika i konsultanata.

U razvijenim privrednim sistemima u većim evropskim državama ovi pokazatelji su mnogo jasniji nego u Sloveniji, gde se mnoge stvari odvijaju ad hoc. Međutim, naša franšizna asocijacija ili Sekcija, kako je zovemo u Sloveniji – koja radi u okviru Privredne komore – u našim očima je identifikator glavnih determinanti franšizinga u Sloveniji, čak i ako se ne možemo pohvaliti velikim brojem članova.

Naš kontakt sa Evropskom franšiznom federacijom i nacionalnim asocijacijama pomaže nam da razumemo šta su standardi franšizinga u Evropi. Takođe, pomaže nam i u razgraničavanju različitih oblika franšizinga: kvazi-franšizinga, zastupništva, mrežnog marketinga i, pre svega, običnih komisionih koncepata, koji su u evropskom zakonodavstvu jasnije definisani, a sve to je posebno važno u odnosu na antimonopolske evropske regulative, koje jasno definišu šta se izuzima iz regulativom nametnutih ograničenja i koji su razlozi za takvo izuzeće kod „pravih“ franšiza.

Naša asocijacija je od samog osnivanja, krajem devedesetih godina prošlog veka, ostala relativno mala. McDonald's nam je pomogao u njenom stvaranju i uspostavljanju standarda koji su nam pomogli da postanemo redovna članica Evropske franšizne federacije. U budućnosti, očekujemo više od Merkatora, koji je u procesu vlasničke transformacije, ali polažemo nade i u neke od uspostavljenih franšiznih sistema – oni bi bili garancija da franšizing neće postati samo popularan naziv za nepotpun poslovni sistem. U poslednje vreme na rad naše franšizne organizacije su uglavnom više uticali mali franšizni sistemi u razvoju, no sinergijska saradnja davalaca franšiza (sa pravim elementima korporartivnog upravljanja)  sa svojim primaocima franšiza. Nedavno smo snizili članarinu, a radimo na tome da visina članarine zavisi od visine prometa franšizne kompanije.

Manja evropska franšizna udruženja su, po pravilu, više izložena uticaju turbulentnog ekonomskog okruženja i ponekad presahnu. Ne želimo da se to desi i kod nas, zato što je ponovno uspostavljanje jedne takve organizacije „osuđeno“ na ponavljanje prethodnih grešaka. Zato je jedna od najvažnijih uloga franšiznih asocijacija u horizontalnoj razmeni informacija o uspesima i teškoćama njihovih članica, u zemlji i inostranstvu. Naša asocijacija je svake godine ugošćavala predstavnike nekih od renomiranih evropskih franšiznih asocijacija koji su nam pomagali da rešimo probleme karakteristične za okruženja u tranziciji.

Najveća takva horizontalna razmena informacija o iskustvima i „action learning“ (učenje kroz akciju) odvija se na neformalnim „radnim ručkovima“ članova. Godišnje smo jednom do dva puta organizovali savetovanja sa međunarodnim učešćem. Takođe, vrlo je važno informisati i upoznati  javnost sa našim edukativnim aktivnostima, kroz periodično objavljivanje članaka o franšizingu u magazinu Finance ili časopisu Podjetnik, kao što to ponekad, ali ni izbliza dovoljno, rade na televiziji. Imam osećaj da je od početnog entuzijazma za franšizing, kada je na naša predavanja dolazilo i na stotine ljudi, zainteresovanih ostalo vrlo malo. U ovom trenutku je, međutim, veoma važan naš kontakt sa međunarodnim organizacijama, udruženjima, gde smo uvek nailazili na podršku i saradnju.

S obzirom na Vašu poziciju iskusnog učesnika i istraživača koji sveobuhvatnije sagledava tržište i fenomene poslovanja, šta mislite šta bi trebalo uraditi po pitanju regulacije franšizinga u Sloveniji? Treba li franšizing pravno urediti i nizom kojih zakona?

Sama franšizna industrija, zapravo, nije naklonjena pravnim regulativama. U situaciji u kojoj se trenutno nalazi slovenačka privreda i usled relativno nedovoljne edukovanosti potencijalnih i postojećih preduzetnika po pitanju franšizinga, mislim da bi bilo nužno da se pravno definiše poslovni format franšizinga, kao i uslovi za prezentaciju davaoca franšize – primaocu franšize, ali i režim funkcionisanja svakog franšiznog sistema. To bi u kritičnim situacijama omogućavalo bolju sudsku regulaciju odnosa između davaoca i primalaca franšize. Takođe bi bilo lakše prosuditi da li samoproglašeni franšizni sistem zapravo funkcioniše u skladu sa osnovnim principima franšizinga.

Hitno nam je potrebno praćenje rada franšiznih sistema, što je trenutno teško, jer je sve prepušteno opštim principima poslovanja preduzeća. Lakše bi došli do statističkih analiza celog sektora, kao i do upozoravanja na patologiju rada, kako domaćih tako i stranih franšiznih kompanija. U isto vreme, ne smemo zaboraviti da nerazumni propisi značajno komplikuju rad franšiznih kompanija. Tu je nacionalna franšizna organizacija od ključnog značaja.