Treba nam nacionalni program za franšizing

Ljiljana Kukec, predsednica Hrvatske udruge za franšizno poslovanje i vlasnica franšiznog koncepta Body Creator, nedavno je izabrana za potpredsednicu Evropske franšizne federacije (EFF). Njena uloga je, kako i sama kaže, da prikuplja informacije, istraživanja i pronalazi fondove koje bi ta federacija mogla da iskoristi za finansiranje sopstvenih aktivnosti. Kukec je jedna od četiri potpredsednika EFF-a, a imenovanje osobe sa ovih prostora u sam vrh krovne organizacije franšiznog poslovanja u Evropi, može da ima i pozitivni uticaj na franšizno poslovanje u čitavoj Adriatic regiji. O novoj funkciji, ulozi u EFF-u,  kao i radu drugih franšiznih asocijacija u regionu, razgovaramo sa Ljiljanom Kukec.

Šta će, konkretno, biti Vaše zaduženje u Evropskoj franšiznoj federaciji?

Generalna skupština EFF-a me je izabrala za jednu od četiri potpredsednika, a moje dužnosti se odnose na  prikupljanje znanja i informacija, istraživanja i pronalazak fondova koje bi EFF možda mogla iskoristiti za finansiranje nekih svojih projekata. EFF je krovna organizacija franšiznog poslovanja u Evropi koja je osnovana 1972. godine.

U svakoj zemlji članici leži nepresušno blago znanja o franšiznom poslovanju i došli smo do zaključka da bi trebalo to blago okupiti na jednom mestu. To su istraživanja o franšiznom sektoru u svakoj pojedinoj zemlji i naučna istraživanja na tu temu koja se na univerzitetima u određenoj zemlji objavljuju i istražuju. Bila bi prava šteta ne sakupiti to znanje koje je od neprocenjive vrednosti.

Pored toga, više aktivnosti je neophodno posvetiti pronalasku fondova namenjenih neprofitnim organizacijama, kakva EFF, u suštini, i jeste.

Kakva je  uloga  Evropske franšizne federacije?

Ciljevi Evropske franšizne federacije su da objasni ekonomski potencijal franšizinog poslovanja, da uspostavi etičke standarde na kojima se zasnivaju odnosi u franšizinom sektoru između partnera, kao i da promoviše i štiti franšizni način poslovanja kod evropskih institucija, nacionalnih vlada i drugih internacionalnih organizacija čije pravne aktivnosti mogu uticati na franšizing. Isto tako, EFF sve relevantne informacije deli sa svojim članicama, a cilj je i da se omogući da mlade i male nacionalne franšizne asocijacije uče od većih i iskusnijih.

Koje aktivnosti, unutar EFF-a, sprovodi FIP (Hrvatska udruga za franšizno poslovanje), i kako sada još možete doprineti radu FIP-a, budući da ste na visokoj funkciji?

Što se tiče FIP-a, i dalje sam na funkciji predsednice. Ove godine smo jedan od organizatora 8. Međunarodnog franšiznog foruma i 5. Međunarodnog franšiznog sajma – jedinog u našem regionu, koji će se ove godine održati od 11. do 12. novembra u Zagrebu u sklopu 3. REXPO ADRIATIC sajma investicijskih projekata za jadransku regiju. Rad u FIP-u sada moramo još više intenzivirati kako bismo bili primer drugima u regionu.

Šta je sa ostalim udruženjima iz regiona, kako ocenjujete njihov rad, i kako bi trebalo biti? Ko je sve član Evropske franšizne federacije?

Moram reći da sam razočarana radom Srpskog udruženja za razvoj franšizinga (SURF), jer se svi u EFF-u pitamo da li ta organizacija uopšte postoji. Niko se ne javlja ni na e-mailove niti na telefone, tako da nisam sigurna da li postoje. To je vrlo tužno za Srbiju jer uz pomoć Privredne komore Srbije i njenog Centra za franšizing, Srbija je u vrlo kratkom vremenu napravila mnogo za franšizni sektor, a onda je sve usporeno. Nadam se da će se nešto promeniti uskoro jer nam treba podrška iz regiona.

Crna Gora nema udruženje, a Makedonija je započela sa organizovanjem svog udruženja, međutim, za sada nisu dali predlog za članstvo u EFF-u. Slovenija je član EFF-a i sa njihovom udrugom imamo odlične kontakte i stalno sarađujemo. Bosna i Hercegovina nemaju udruženje, tako da je, recimo, Economic iz Viteza član Hrvatske udruge.

Hrvatska je jako puno uradila u ovih 12 godina svog postojanja. Konstantno radimo na edukacijama, organizovali smo pet međunarodnih sajmova franšiza i osam međunarodnih franšiznih foruma. I drugi su krenuli za našim primerom i sada postoje dva portala o franšizingu – franchising.hr i fransiza.hr. Postoji kolegij "Franšizno poslovanje" na Veleučilištu Vern u Zagrebu i 2012. godine, u sklopu podrške Ministarstva poduzetništva i trgovine, imali smo projekat bespovratne potpore za kupovinu franšize. CEPOR – Centar za politiku razvoja malih i srednjih poduzeća i poduzetništva – takođe se bavi politikom razvoja franšiznog poslovanja, a Centar za poduzetništvo iz Osijeka se bavi edukacijama o franšiznom poslovanju i oni su vlasnici jednog od navedenih franšiznih portala – fransiza.hr. Hrvatska banka za obnovu i razvoj financira franšize u svom programu i izašlo je nekoliko publikacija i brošura o franšiznom poslovanju. Napravljeno je desetak diplomskih radova na tu temu i jedan magistarski naučni rad, kao i jedan doktorat, dok je drugi u fazi istraživanja i biće gotov iduće godine. To je u najkraćem ono što je Hrvatska uradila. Mislim da je puno, ali opet, još uvek je premalo...

Da li bi neka od Evropskih asocijacija mogla da bude uzor za rad udruženja iz ovog regiona?

Kada se govori o uzorima, onda bi Francuska i Engleska mogle biti uzor svima! To su jako dobro organizovane asocijacije sa dugom tradicijom. Imaju podršku institucija u svojoj zemlji i pokrivaju sve – od samoregulacije sektora, edukacije (s dodelom diploma), do velikih i važnih sajmova franšiza i  lobiranja za sektor. One bi svakako mogle biti uzor.

Kakvo je Vaše mišljenje povodom sve učestalije polemike o zakonskom uređenju franšizinga? Sada je, recimo, aktuelna u Holandiji, ali, uopšte, da li bi franšizing trebalo urediti zakonom ili ga ostaviti samoregulaciji?

Zakon o franšiznom poslovanju nije potreban jer bi mogao predstavljati barijeru na tržištu za razvoj ovog sektora. Ali, samoregulacija je sigurno potrebna! Evropski etički kodeks, koji je obavezan za članove nacionalnih udruženja koja pripadaju EFF-u, odličan je i dovoljan, ako se poštuje. Ono što u Hrvatskoj pokušavamo je da se stvori registar franšiza i da registracija na neki način bude obavezna. To bi bilo jako dobro da možemo pratiti razvoj sektora i to bi nam bio odličan alat za lobiranje. A da bi bilo obavezno,  iza toga moraju stati institucije i za to mora postojati politička volja. Za razvoj franšiznog sektora važni su neki zakoni koji postoje i u Hrvatskoj i u Srbiji, a to je između ostalih Zakon o zaštiti intelektualnog vlasništava i Zakon o zaštiti tržišnog interesa (konkurencije) koji ide u prilog franšizama. Retke su države koje imaju baš pravi Zakon o franšiznom poslovanju, pa ne moramo ni mi trčati pred rudu.

Šta se još može uraditi da bi franšizno poslovanje postalo atraktivnije? Kao država, kao udruženje, ali i kao ostali akteri?

Treba nam donošenje nacionalnog plana ili strategije za razvoj franšiznog sektora koji bi podrazumevao: bespovratnu podršku, koja bi olakšala kupovinu franšize, podsticanje kreiranja franšize od strane naših uspešnih poslovnih modela, formiranje registra franšiza – kako bismo mogli da pratimo sektor –apsolutno pojačati, i uvesti u sve sfere, edukaciju o franšiznom načinu poslovanja, posebno u visoko obrazovanje.

Svakako je važno da se održe i projekti Međunarodnog sajma franšiza i Međunarodnog franšiznog foruma koji će se, kako sam već pomenula, ove godine održati 11. i 12. novembra u sklopu Rexpo Adriatic sajma u Zagrebu.