Iz ugla stručnjaka

Na okruglom stolu koji je organizovala Hrvatska udruga za franšizno poslovanje franšizing je trebalo da bude predstavljen kao put za internacionalizaciju domaćih franšiznih sistema. Tema je, međutim, samo poslužila kao polazište za mnogo važniju diskusiju koja se povela o preduslovima i preprekama za razvoj franšiznog poslovanja na tržištima u regionu. Okrugli sto je vodila mr. sc. Ljiljana Kukec, predsednica Hrvatske udruge za franšizno poslovanje i potpredsednica Evropske franšizne federacije, a u diskusiji su učestvovali stručnjaci iz čitavog regiona – dr. Katalin Mandel, izvršna direktorka Mađarske franšizne asocijacije, dr.sc. Igor Pavlin, glavni sekretar Slovenačke asocijacije za franšizno poslovanje, Milan Ristić, samostalni savetnik Privredne komore Srbije i Igor Bogojević, direktor za Adriatic kompanije Profit systema i direktor Franchising portala Adriatik regije.

Iako su se svi učesnici složili da bi franšizing mogao da bude podsticaj preduzetništvu i preko potrebnom rastu zaposlenosti u svim zemljama regiona, većina njih je istakla da su prepreke za razvoj mnogo veće, ozbiljnije i posledica zapostavljenosti sa svih strana – države, nacionalnih franšiznih asocijacija, ali i samih franšiznih sistema. Stoga je i jedan od zaključaka okruglog stola to da glavna prepreka razvoju franšizinga u regionu nije samo nedostatak finansija – u većoj meri su to opšti privredni ambijent, nedovoljno razvijen zakonodavni okvir i nedostatak edukacije.

Kakvi su izgledi za franšizing?

Samim tim što su pokrenuli važna pitanja, Katalin Mandel je uverena da je okrugli sto, kao i celokupan Sajam franšiza u Opatiji, pomogao preduzetnicima koji su ga posetili – bilo onima koji razmišljaju o širenju poslovanja, bilo onima koji su došli da steknu nova znanja. – Kao članu Evropske franšizne federacije, naš cilj je bio da promovišemo franšizing u Evropi i da pomognemo mađarskim franšiznim brendovima da se šire u drugim zemljama. Sajam i propratni program su bili jako korisni za predstavnike franšiznih asocijacija koji su podelili saznanja i iskustva sa tržišta koja predstavljaju – kaže Mandel.

Milan Ristić iz Privredne komore Srbije kaže da su govornici na okruglom stolu iznošenjem konkretnih podataka u vezi sa trenutnom franšiznom ponudom u regionu želeli da podstaknu nezaposlene da započnu sopstveni posao i da razmišljaju o franšizi kao načinu za samozapošljavanje.

– Preduzetnicima koji žele da prošire i transformišu svoje poslovanje, franšizni koncept će da obezbedi sigurniji privredni rast. Na Sajmu je bilo nekoliko regionalnih i međunarodnih institucija koje su franšizno poslovanje prepoznale kao jak agregat zapošljavanja – konsultanti u malom preduzetništvu i advokatske kancelarije, banke koje prate trendove u preduzetništvu i prilagođavaju se potrebama svojih klijenata – ističe Ristić.

Uz opasku da je okrugli sto trebalo organizovati na jeziku organizatora uz prevodioca, kako bi privukao veći broj slušalaca i podstakao ih da aktivnije učestvuju u raspravi, Igor Pavlin kaže da su pitanja pokrenuta na okruglom stolu bila suštinska za razvoj franšizinga. On ističe da standardi u oblasti franšizinga u regionu nisu na visokom nivou. – Međutim, smatram da je uloga franšiznih asocijacija postala ključna, budući da su one ogledalo kvaliteta franšizinga u jednoj zemlji – one se brinu i o zakonodavnom okviru koji podstiče prosperitet franšizinga. Članice franšiznih asocijacija bi trebalo da budu privlačnije potencijalnim primaocima franšize jer se takvi davaoci odlučuju da poštuju etički kodeks po kojem se gradi i odnos primaoca i davaoca franšize – ističe Pavlin.

On dodaje da se u malim zemljama, gde asocijacije ne mogu da obezbede visok nivo standarda za svoje članice, dešava da tu ulogu preuzmu konsultantske kuće. U tom slučaju franšizing se, prema njegovim rečima, razvija samostalno, bez jasne strategije na nacionalnom nivou.

Šta nam je doneo sajam?

Ljiljana Kukec kaže da je Sajam franšiza i konsultantskih usluga FEC u Opatiji bio  vrlo uspešan, te da je odlična platforma za razvoj te manifestacije u standardnu ponudu događanja koje organizuje HGK. – Prisustvo uglednih gostiju iz Mađarske, Albanije, Slovenije i Srbije doprinijelo je internacionalizaciji ove manifestacije. Mislim da je konferencijski dio bio najveća dobit za posjetioce jer predavanja uglednih predavača iz prakse uvelike su pomogla budućim i sadašnjim franšizodavcima. Vjerujem da ćemo iduće godine imati veći broj izlagača i da ćemo proširiti broj zemalja koje će sudjelovati – ističe ona.

Utisci Milana Ristića iz Privredne komore Srbije takođe su pozitivni. – Sajam uglavnom postavlja osnove za unapređenje već potvrđenih domaćih i međunarodnih poslovnih formata u vidu franšiza. Tokom dva dana sajma, pružena je prilika da se ostvare kontakti koji mogu biti odlučujući za uspešnost određene firme i širenje franšizne mreže. Prvi sajam franšizinga u Opatiji je ponudio kvalitetnu pomoć preduzetnicima koji žele da prošire svoje poslovanje kreiranjem franšiznog sistema i osobama koje žele da uđu u svet preduzetništva kroz kupovinu franšize. Svaki predavač na konferenciji je koristio praktično poslovno znanje, iskustvo, primere iz stvarnog života – objašnjava Ristić.

Katalin Mandel podseća da je ovo bio drugi sajam franšiza u Hrvatskoj u poslednjih 12 meseci koji su organizovani zahvaljujući velikom naporu Hrvatske udruge za franšizing i predsednice Ljiljane Kukec. – Bila sam jako zadovoljna prisustvom brojnih izlagača. Sajmovi mogu da unaprede franšizing jer su se zaista pojavili potencijalni primaoci franšiza koji su i prepoznali mnogo dobrih lokalnih franšiza i poslovnih prilika – kaže ona i dodaje da je prednost Hrvatske i u tome što je geografski dobro pozicionirana.  – Ne samo zbog jadranske obale, već zbog suseda – kultura i jezik su slični, što domaćim brendovima omogućava lakšu ekspanziju – dodaje ona. 

Iz ugla izlagača        

Jedan od franšiznih sistema koji je svoj koncept predstavio na sajmu bila je i turistička agencija Fly Fly Travel koja ima nameru da poslovanje kroz franšizu proširi i na tržište regiona. Luka Dragašević, marketing menadžer ovog franšiznog sistema, kaže da je sajam više bio okrenut B2B sastancima, predavanjima i konferencijama te da je manje predstavljao sajam otvorenog tipa. – Naš cilj bio je da predstavimo kompaniju tržištu Hrvatske, kao uspešan franšizni sistem iz Srbije. Želeli smo da uspostavimo nove kontakte i obnovimo postojeće. Ljudi sa naših prostora nisu dovoljno upoznati sa pojmom franšizinga i načinom njegovog funkcionisanja. Isto tako, ljude sa naših prostora neophodno je upoznati da već postoje kompanije iz Srbije, koje godinama, sa velikim uspehom, razvijaju franšizne sisteme. Zato sajmovi mogu da doprinesu unapređenju franšizinga – kaže Dragašević.