Koliko si dobar primalac franšize?

Nijednom franšiznom sistemu ne treba „reklama“ da se neki od njihovih objekata zatvorio ili da, pak, loše posluje, ili da se u njemu ne poštuju svi standardi definisani u ugovoru ili franšiznom priručniku. Zato je, nakon samog uspostavljanja franšize, izbor primaoca  sledeći važan korak. Naši sagovornici se slažu da u zemljama regiona nije jednostavno pronaći dobrog primaoca franšize. Saglasni su da, kao i svako ko se upušta u privatni posao, primalac mora da bude uporan, vredan i odgovoran, ali ono što mora da ga razlikuje od ljudi koji se na put preduzetništva upućuju sami, jeste sposobnost da se drži pravila, instrukcija i standarda koje dobija od davaoca franšize.

Kornelia Šild, rukovodilac direkcije prodaje i marketinga u najvećem franšiznom sistemu u Srbiji – Mini Pani, kaže da je glavna prepreka u pronalasku primalaca – početna investicija. – Uprkos tome što je naša franšiza vrlo dostupna i moguće je sa minimalnim ulaganjem pokrenuti novi biznis, kada čuju da nešto moraju da ulože da bi započeli posao, pojavi se blokada. Verujem da je jedan od razloga taj što je pojam franšizinga još uvek nedovoljno poznat u Srbiji i regionu. Mnogi od njih misle da je davalac onaj koji ulaže sav novac, a oni su samo zaposleni. Zbog nedostatka promocije i popularizacije franšiznog poslovanja, još uvek se, nažalost, ne prepoznaje potencijal franšiznog poslovanja kao vrste pomoći u proširenju postojećeg posla, u započinjanju novog posla ili kao način samozapošljavanja – objašnjava ona.

Foto: Kornelia Šild, MiniPani i Nevena Petrović, FitCurves

Uz napomenu da u Srbiji nije jednostavno pronaći primaoce franšize, Nevena Petrović, zadužena za širenje franšizne mreže fitnes klubova FitCurves, kaže da se najčešće primaoci sami jave, a da se daljom analizom utvrđuje da li su oni dobri kandidati ili ne. – Nije jednostavno reklamirati franšizu ljudima koji možda imaju dovoljno kapitala da je kupe, ali ih ne zanima oblast kojom se data franšiza bavi. Sa druge strane, često se jave entuzijasti, koji žele i imaju jaku volju da rade, ali kojima je teško da pribave početni kapital – kaže ona.

Najveća razlika između dobrog i lošeg primaoca franšize je, prema mišljenju Luke Dragaševića, direktora prodaje u franšiznom sistemu FlyFly Travel, odnos prema poslu, spremnost na naporan rad i maksimalnu angažovanost, kako bi se postigao željeni uspeh. – Od primalaca očekujemo da budu energični, kreativni i spremni na naporan rad. Tražimo ljude koji će da prihvate naš način rada, naše standarde, koji su se pokazali kao uspešni. Potrebno je da primaoci franšiza budu timski orijentisani, željni uspeha, ljudi koji imaju viziju i koji su svesni da uvek postoji prostor za napredak – kaže Dragašević.

Franšiza, prema rečima Kornelie Šild, odgovara onim pojedincima koji nemaju vlastite ideje, ali su uporni i vredni, imaju potreban kapital i odgovarajuću lokaciju. – Iako izgleda da primalac franšize dobija „sve na tacni“, ipak, pored kapitala, treba da ima i smisao za vođenje posla – ističe ona i dodaje da je poštovanje dogovora i pravila iz ugovora od izuzetne važnosti. – Dugogodišnja praksa pokazuje da su najuspešnije one MiniPani franšizne jedinice koje su u formi „porodičnog posla“, kada primalac franšize svoj status rešava samozapošljavanjem – naglašava Šild.

Poštovanje instrukcija koje dobija kupac franšize, poštovanje brenda koji je neko gradio godinama ili možda decenijama, ključne su stvari u franšizingu, ističe Nevena Petrović. – Zato je važno da primalac bude odgovorna osoba koja će organizovati posao za sopstveno dobro, dobro klijenata ili potrošača i samog franšiznog sistema. Kupac franšize nikako ne bi smeo da sebi dozvoli da ugrozi čitav lanac franšize neodgovornim poslovanjem koje se ne uklapa u standarde koje je franšiza propisala. To bi skupo moglo da košta kupca franšize, ali i čitav brend. Jako je važno da se zadrži svest o tome da ispred franšize koju ste kupili stoji organizacija čiji ste vi jedan deo i stoga se treba držati pravila koje je franšiza uspostavila – ističe Petrović.

Svi sagovonici se slažu da potraga za dobrim kandidatima može potrajati mesecima, pa i godinama. Kako je još ranije za Franchising portale izjavio Miloš Dežnak, nosilac master franšize kanadske konsultanstske kuće Match Point, statistika te kompanije – koja spaja davaoce i primaoce franšize – pokazuje da je potrebno 60 kandidata da bi se došlo do jednog potpisivanja franšiznog ugovora, odnosno, kvalitetnog kandidata.  

– Statistika za zemlje ove regije, međutim, mnogo je gora – kaže Dežnak i dodaje da je pored nedostatka kapitala, naročito za skuplje franšize, otežavajuća okolnost i to što većina potencijalnih primalaca franšize zapravo ni ne zna šta sve franšizing podrazumeva.