Udobno smešteni u franšizu

Velika je verovatnoća da ste tokom svog letnjeg odmora na različitim meridijanima boravili u nekoj od hotelskih franšiza, budući da je hotelska industrija jedna od oblasti u kojoj je franšizing najrazvijeniji i – najrasprostranjeniji. Upravo kroz franšizni model poslovanja mnogi svetski brendovi su stigli i u zemlje ovog regiona. Nedavno je u Beogradu otvoren Holiday Inn Express, Sarajevo je u julu dobilo drugi Marriott, a u Podgorici planirano otvaranje Hiltona, dok nekoliko hotela pod tim brendom već posluje u Hrvatskoj, bilo kao franšiza, bilo kroz menadžment ugovore.

Foto: Matt_Weibo/Flickr

Od nekretnina do franšize

Primećeno je da su mnogi hotelski brendovi tokom godina u potpunosti promenili svoj poslovni model – može se reći da su sve manje bili hotelijeri, a više radili na jačanju brenda, prodaji i marketingu. Moglo bi se, zapravo, reći da su sa modela koji je baziran na posedovanju nekretnina, odnosno, izgradnji hotela, prešli na model zasnovan na naknadama, odnosno – na franšizing. Na taj način ne samo da širom sveta jačaju svoj brend, jer se lakše i brže šire, već i povećavaju prihode uz smanjenje rizika investiranja.

Franšizing u hotelskoj industriji javio se pedesetih godina prošlog veka, a pionirom se smatra Holiday Inn. Masovni trend usvajanja franšizinga kao glavnog poslovnog modela u hotelijerstvu vezuje se, pak, za 1992. kada je tadašnji  Marriott Corporation podelio svoje vlasništvo na dva odvojena entiteta – Marriott International, čiji je zadatak bio da upravlja hotelima i daje franšize i Host Marriott, koji je zadržao vlasništvo nad čitavom imovinom . U to vreme, Marriott Corporation je posedovao 136 hotela, 415 hotela je bilo pod menadžment ugovorom, a 195 pod franšizom. Poređenje radi, u martu 2013. Marriott International je posedovao šest hotela, iznajmljivao 38 hotela, pod menadžment ugovorom imao 1.021 hotel, a pod franšizom 2.571 hotel.

Većina velikih hotelskih brendova od tada prati ovaj trend.

U decembru 2012. IHG, matična kompanija brendova Holiday Inn i Crowne Plaza, posedovala je 4.192 sobe, 170.998 soba je bilo u hotelima pod menadžment ugovorom, a 500.792 u hotelima pod franšizom. Starwood Hotels & Resorts Worldwide je, na primer, imao povećanje prihoda nakon uvođenja poslovanja baziranog na naknadama, odnosno, franšizirnih nakanada i hotela sa ugovorima o menadžmentu. Trenutno, na taj način posluje oko 90 odsto ukupnog portfelja kompanije, u poređenju sa 21 odsto 2004. godine. Dugoročno, Starwood planira da generiše 80 odsto prihoda od svog poslovanja baziranog na naknadama.

Foto: Daniel Oines/Flickr

Franšizing u hotelijerstvu je, sasvim očekivano, najrazvijeniji u SAD-u, te ne čudi što su i u drugim zemljama širom sveta uglavnom prisutni brendovi sa američkog tržišta (Hilton, Choise Hotels, IHG, Best Western, Hampton). Oni se ujedno svrastavaju i u najveće svetske franšize u ovoj oblasti. Kako navodi londonska konsultantska kuća HVS u svom istraživanju „Franšizing u hotelijerstvu u Evropi“, procenjuje se da 70 odsto hotelskih brendova u SAD posluje pod poznatim brendom, a da su 50 odsto hotela u toj zemlji, zapravo, franšize.

U Evropi, kako kažu, podaci nisu najpouzdaniji jer poslovanje nije u potpunosti transparentno. Advokatksa kuća DLA Piper navodi da oko 30 odsto hotela u Evropi posluje pod nekim od poznatih brendova, što znači da ima menadžment ugovor ili su, pak, klasične franšize. Jedan od razloga što Evropa kaska za SAD, kako kažu u ovom izveštaju, jeste i taj što je Stari kontinent skup različitih tržišta, sa različitim potrebama potrošača, pa brend poznat u Francuskoj, ne mora nužno biti popularan u nekoj drugoj zemlji. Sudeći prema konsultantskoj kući FranchiseDirect i njihovoj listi najrasprostranjenijih franšiza u Evropi, najveći evropski franšizni hotelski lanci dolaze iz Francuske, među kojima su: Accor, Ibis, Campanile, Kyriad, Balladins, Mercure, a izdvaja se i jedan iz Holandije – Golden Tulip.