Da li je i kako moguć razvoj preduzetničke ideje

Mnogi odgovori će počinjati sa državom, bankama, ekonomskim institutima – ali, naravno ni jedan nije tačan. Odgovor se bazira na čitavoj istoriji svetske civilizacije i on je jedan jedinstven, samo je menjao pojavne forme i unapređivao se sa dostignutim civilizacijskim nivoom razvijenosti.

Uvek i svuda to je bilo njegovo veličanstvo – PREDUZETNIK, kako ga danas pogrešno i uglavnom na Zapadnom Balkanu izjednačavaju sa pojmom – zanatlija, jeste taj ključni subjekt privrednog i društvenog razvoja.

Preduzetnik je uglavnom pojedinac, koji poseduje potrebna znanja da prepozna uspešnu poslovnu ideju na tržištu, koji poseduje potrebna znanja i veštine da tu poslovnu ideju realizuje i da je stalno u odnosu na aktuelne tržišne zahteve i inovira. Samo efikasnost realizacije te poslovne ideje zavisi od povoljnosti i mnogih faktora okruženja, ambijenta koji pogoduje ili otežava njenu realizaciju. I to je presudno za procenu jedne zajednice, društva ili države da li je preduzetnički orijentisana ili ne.

Hoće li preduzetnik realizovati svoju poslovnu ideju u tom kontekstu najmanje zavisi od njega. U preduzetnički orijentisanim društvima to se ostvaruje relativno jednostavno, lako i brzo. U onim društvima koja to nisu, preduzetnička avantura traje mnogo duže i sa vrlo neizvesnim krajem, što nakon izvesnog vremena rezultira malim brojem preduzetničkih pokušaja i njegovim zamiranjem.

Šta je potreban i povoljan ambijent da bi se jedna profitabilna preduzetnička ideja ostvarila. Po pravilu, preduzetnik osim svoje poslovne ideje, znanja i veština da je realizuje, uglavnom ne raspolaže potrebnim sredstvima za to. Za početak realizacije poslovne ideje najveći broj preduzetnika u anketama ističe da su im na prvom mestu potrebne informacije, saveti a tek na kraju – novac.

Informacije koje su potrebne preduzetniku na samom startu tiču se njegovog poslovnog okruženja – tržišta. Koliko u grani delatnosti kojom želi da se bavi postoji aktivnih preduzeća na određenoj teritoriji i koji je broj potencijalnih kupaca. Ko su najveći konkurenti, kakve su im poslovni i finansijski rezultati i struktura, kanali distribucije i marketing strategije, ko su im najveći dobavljači i kupci, koliko se takvih roba ili usluga uvozi, ko su najveći uvoznici i korisnici, po kojim cenama i tržišnim uslovima se roba ili usluga nabavljaju iz inostranstva i drugo. Kakvi su trendovi u grani kojom želi da se bavi, da li su rastući ili padajući, kakv je tržišni potencijal i stalnost tražnje za robama i uslugama. Šta su najnoviji trendovi u pogledu raspoloživih tehnologija, alata i opreme. Koji su raspoloživi izvori finansiranja i pod kojim uslovima, ko su davaoci savetodavnih usluga, sa kojim referencama i poslovnim uspesima.

Sve pomenute informacije i mnogo više toga su polazne pretpostavke da se jedna poslovna ideja adekvatno artikuliše i pretvori iz jedne maglovite ideje u bankarski ili investiciono čitljiv i upotrebljiv Biznis plan. Ukoliko je načinjen taj napor, Biznis plan koga je samostalno uradio preduzetnik ili grupa preduzetnika, tek je početak nastavka preduzetničke avanture.

Sledeće što je potrebno preduzetniku osim informacija jesu nefinansijske i finansijske usluge. Nefinansijske usluge treba da budu prilagođene delatnosti preduzeća njegovoj veličini, njegovoj poziciji na portfelju životnog ciklusa preduzeća. One nisu iste za svaku delatnost (proizvodna ili uslužna), svaku veličinu preduzeća (mikro, malo, srednje i veliko) i naravno nisu iste zavisno od faze rasta - start, rani rast, stabilan rast ili faza internacionalizacije u razvoju preduzeća.

Sistem finansijske podrške, takodje mora biti prilagođen pomenutim kriterijumima. Zavisno od vrste delatnosti, veličine preduzeća i faze razvijenosti na portfelju životnog ciklusa potrebno je da postoje i različiti finansijski instrumenti (proizvodi) i institucije kojima bi po pravilu pristup trebalo da bude jednostavan i lak ukoliko su zadovoljeni prethodni uslovi – da je Biznis plan urađen u skladu sa detaljnim tržišnim pokazateljima, ukoliko su primenjene procedure i tehnologije koje po ekspertskoj proceni mogu da daju projektovani rezultat, ukoliko su dokazane sposobnosti zaposlenih i menadžmenta da mogu da definišu i realizuju marketing strategiju, uspostave uspešne kanale distribucije i imaju obezbeđen plasman proizvoda ili usluge.

Po pravilu za takve preduzetničke poduhvate trebalo bi da postoji vrlo razuđen i razvijen sistem finansijskih institucija: fondovi početnog (seed) kapitala, fondovi smelog ili rizičnog (venture) kapitala, pojedinci kao venture kapitalisti (biznis ili poslovni anđeli), pojedinačni ili mešoviti garancijski fondovi i na kraju komercijalne banke. Samo postojanje ovakvog razvijenog sistema finansijske podrške može generisati uspešnu realizaciju i razvoj preduzetničke ideje. Krenimo redom, Za start preduzetnik će na bazi dobrog Biznis plana moći da dobije početni kapital 10-20% iz fonda početnog kapitala uglavnom kao bespovratna ili beskamatna sredstva, nakon toga treba da ubedi vlasnika venture kapitala (pojedinca ili fond) da je njegova poslovna ideja konkurentnija od postojećih, profitabilnija, sa kraćim vremenom povraćaja uloženog kapitala i dobije dodatnih 20-40% kapitala, nakon čega može otići do garancijskog fonda i dobiti maksimalno nedostajući deo za zatvaranje investicije 20-40%. Samo na kraju, za nedostajući deo kapitala od 20 – 40% konkurišete kod banaka za dobijanje kredita sa nepovoljnim kamatnim stopama i uslovima u odnosu na prethodne. Na taj način ste diversifikovali rizik, uskladili vrstu finansiranja sa granom delatnosti i svakom razvojnom fazom vaše poslovne ideje na portfelju životnog ciklusa poslovnog poduhvata odn. Preduzeća.

Dakle, danas ne bi trebalo da postoji problem u finansiranju bilo koje poslovne ideje ukoliko možete da dokažete da ćete na određenom paritetu, u određenoj količini i kvalitetu po poznatoj ceni da prodate nekome sve što ste napravili.

Međutim, ne poznavanje suštine preduzetništva, stvarnih potreba preduzetnika u odnosu na delatnost, veličinu i razvojnu fazu poslovne ideje od strane kreatora poslovnog okruženja – države, utiče na postojanje neprijateljskog okruženja, poslovnog ambijenta u kome i najbolje, najprofitabilnije i potencijalno velike preduzetničke ideje – ne uspevaju na Zapadnom Balkanu.

Indikator broja preduzetničkih poduhvata i kapaciteta njihovih poslovnih ideja jeste broj i veličina preduzeća u jednoj državi. Ako imate veliki broj mikro preduzeća svake godine, značajno prerastanje mikro u mala, malih u srednja, a srednjih u velika preduzeća – to je najbolji pokazatelj efikasnosti i dinamičnosti poslovnog okruženja. Samo tada može veličina preduzeća da zavisi od malog, srednjeg ili velikog kapaciteta poslovne ideje ili da je veličina preduzeća rezultat izabranog životnog stila njenog vlasnika.

U tom kontekstu, nužno je podsticati poslovno udruživanje uspešnih preduzetnika koji su nasuprot neprijateljskom okruženju, opstali, nastavili razvoj i dokazali da je preduzetnička avantura imala uspeh i još i uvek traje. Bez poslovnog udruživanja i razbijanja okamenjenog antipreduzetničkog duhovnog horizonta nije moguće ostvariti potreban pomak ka željenom preduzetničkom društvu i na preduzetništvu generisanom ekonomskom razvoju.