U prirodi skrivena poslovna ideja

Iako je svoj čitav radni vek proveo radeći kao novinar, ispostaviće se da u Božidaru Andrejiću, uredniku Dnevnog lista Danas, čuči i preduzetnik – mada sam kaže da je „u osnovi uvek bio novinar, nikada biznismen, čak i u ono vreme kada je bio direktor Danasa“. Biznismen, koji se najčešće doživljava kao klasični trgovac koji kupi nešto po jednoj, a proda po višoj ceni, možda i nije, ali sudeći po onom što je stvorio – preduzetnik, u određenom smislu, jeste.

Moglo bi se reći da njegova poslovna priča počinje iz jedne saksije u koju je pre šest-sedam godina zasadio prvu sadnicu lavande. Primila se, a onda je nastavio da je rasađuje, u saksijama, plastičnim čašama od jogurta, žardinjeri u dvorištu i svaka je uspevala. – U isto vreme sam se zainteresovao za lavandu, istraživao kako se žanje, čitao o lavandinom ulju, vodici – priča Boža Andrejić.

U jednom trenutku je imao 100 sadnica. Previše sadnica za dvorište, ali, kako kaže, bilo mu je žao da lekovita biljka, čije su eterično ulje i vodicu koristili još stari Egipćani i Rimljani, propadne. Preselio ju je u svoj drugi zavičaj, selo Vražogrnac i tako je iz jedne „beogradske“ saksije i čistog hobija, iznikla omanja plantaža lavande. Istina, veliki broj sadnica nije bio jedini razlog za njihovu selidbu.

– Mene strašno pogađa šta se dešava sa zemljom kao tlom. Zemlja je u tom kraju zapuštena, podivljala, što je imanje dalje od kuće, ljudi su više puštali da se zakorovi. Nisam želeo da se to desi i na mojoj njivi, koja je na 300 metara od kuće, pred kraj sela. Tu sam posadio lavandu – kaže Andrejić.

Osim lavande postojalo je još nešto što je Andrejića takođe opčinjavalo – bela glina, u narodu poznatija kao uma, za koju je čuo da je ima u njegovom rodnom kraju, ali je nikad nije video. A onda.. – Jednom prilikom, u kraju odakle sam rodom, u selu Stol, pre 25 godina, teča, vodeći me u vodenicu, zahvatio je zemlju i naneo je na ruke. Pitao sam ga šta je to i on mi je rekao uma, bela glina, kojom je, zapravo, prao ruke pre ulaska u vodenicu. I od tada sam nekako uvek razmišljao o toj glini. Ponovo sam je pronašao u okolini Trgovišta, na obalama Pčinje, gde sam učestvovao u jednom projektu od koga je ostalo samo ime brenda „Opčinjava“ – kaže Andrejić.

Njegova sestra Svetlana Jovanović iz Stola kraj Babušnice, znala je da žene već decenijama koriste umu za negu kože i kose, a već je ima dosta, i to veoma kvalitetne, na imanju kraj vodenice. A znala je i da bratovljev pokušaj u Trgovištu iz raznih razloga nije uspeo. – Brat i ja smo se u jednom trenutku zapitali zašto ne bismo ispitali „našu“ belu glinu iz Stola i nešto od nje stvorili?! – priča nam Svetlana Jovanović i dodaje da su to i učinili na Institutu Batut.

I tako je sve, mic po mic, krenulo. U osmišljavanju proizvoda su spojili umu i lavandu. Počeli su sa dve vrste sapuna – za kosu, sa umom i lavandinom vodicom i za lice, od ume, meda (koji proizvodi Svetlanin brat), lavandine vodice i lavandinog cveta. Tome su dodali još dva proizvoda – ulje od lavande i lavandinu vodicu, sve pod brendom „Opčinjava“ – imenom koje ukazuje na opčinjenost prirodom, ali i reku Pčinju. Sve proizvode su ispitali na Institutu Batut. Ambalažu za sapune – kartonsko pakovanje sa poluotvorenim poklopcem – kao i ljubičasti pečat na samom sapunu sa nazivom „Opčinjava“, takođe su sami osmislili.

Iako se za sada njihovi proizvodi prodaju samo u Lilly drogerijama, za wellness gondolom, i još uvek čine prve korake, Svetlana priprema nove proizvode koji bi u prodaji trebalo da se nađu u toku ove godine. Prvi koji će se pojaviti na gondoloma je šampon od ume, ceđi (bistra voda koja se dobije kada se prokuva pepeo od bukovog drveta) i lavandine vodice. – Uz to, ispitujemo još jedan proizvod – masku od ume – za koji verujem da će biti i najtraženiji proizvod – kaže Svetlana.

Počeci jesu, kako kaže, teški, naročito što treba povećati tražnju za proizvodima, ali veruju da „korak po korak“ mogu do dobre poslovne priče. – Mnogo je lakše kada se u nečemu uživa. Meni je jako zanimljivo da pravim sapun – izrađujem ga ručno, bavim se nečim jako lepim, a rad sa belom glinom je jedna vrsta umetnosti. Napravili smo proizvode sa blagotovnim dejstvom koristeći samo ono što nam je dala priroda – kaže Svetlana Jovanović.

Veruju da će potražnja rasti i da će se posao dalje razvijati. Korak po korak, kao što je i čitava „priča“ nastala.

Ako Vas zanima više o proizvodima „Opčinjava“ ili želite da ostvarite kontakt sa firmom, molimo da popunite Kontakt formu ispod. Podaci iz forme šalju se direktno na vlasnike i isključivo se koriste u svrhu ostvarivanja kontakta.