U prirodi skrivena poslovna ideja
Iako je svoj čitav radni vek proveo radeći kao novinar, ispostaviće se da u Božidaru Andrejiću, uredniku Dnevnog lista Danas, čuči i preduzetnik – mada sam kaže da je „u osnovi uvek bio novinar, nikada biznismen, čak i u ono vreme kada je bio direktor Danasa“. Biznismen, koji se najčešće doživljava kao klasični trgovac koji kupi nešto po jednoj, a proda po višoj ceni, možda i nije, ali sudeći po onom što je stvorio – preduzetnik, u određenom smislu, jeste.
Moglo bi se reći da njegova poslovna priča počinje iz jedne saksije u koju je pre šest-sedam godina zasadio prvu sadnicu lavande. Primila se, a onda je nastavio da je rasađuje, u saksijama, plastičnim čašama od jogurta, žardinjeri u dvorištu i svaka je uspevala. – U isto vreme sam se zainteresovao za lavandu, istraživao kako se žanje, čitao o lavandinom ulju, vodici – priča Boža Andrejić.
U jednom trenutku je imao 100 sadnica. Previše sadnica za dvorište, ali, kako kaže, bilo mu je žao da lekovita biljka, čije su eterično ulje i vodicu koristili još stari Egipćani i Rimljani, propadne. Preselio ju je u svoj drugi zavičaj, selo Vražogrnac i tako je iz jedne „beogradske“ saksije i čistog hobija, iznikla omanja plantaža lavande. Istina, veliki broj sadnica nije bio jedini razlog za njihovu selidbu.
– Mene strašno pogađa šta se dešava sa zemljom kao tlom. Zemlja je u tom kraju zapuštena, podivljala, što je imanje dalje od kuće, ljudi su više puštali da se zakorovi. Nisam želeo da se to desi i na mojoj njivi, koja je na 300 metara od kuće, pred kraj sela. Tu sam posadio lavandu – kaže Andrejić.
Osim lavande postojalo je još nešto što je Andrejića takođe opčinjavalo – bela glina, u narodu poznatija kao uma, za koju je čuo da je ima u njegovom rodnom kraju, ali je nikad nije video. A onda.. – Jednom prilikom, u kraju odakle sam rodom, u selu Stol, pre 25 godina, teča, vodeći me u vodenicu, zahvatio je zemlju i naneo je na ruke. Pitao sam ga šta je to i on mi je rekao uma, bela glina, kojom je, zapravo, prao ruke pre ulaska u vodenicu. I od tada sam nekako uvek razmišljao o toj glini. Ponovo sam je pronašao u okolini Trgovišta, na obalama Pčinje, gde sam učestvovao u jednom projektu od koga je ostalo samo ime brenda „Opčinjava“ – kaže Andrejić.
Njegova sestra Svetlana Jovanović iz Stola kraj Babušnice, znala je da žene već decenijama koriste umu za negu kože i kose, a već je ima dosta, i to veoma kvalitetne, na imanju kraj vodenice. A znala je i da bratovljev pokušaj u Trgovištu iz raznih razloga nije uspeo. – Brat i ja smo se u jednom trenutku zapitali zašto ne bismo ispitali „našu“ belu glinu iz Stola i nešto od nje stvorili?! – priča nam Svetlana Jovanović i dodaje da su to i učinili na Institutu Batut.
I tako je sve, mic po mic, krenulo. U osmišljavanju proizvoda su spojili umu i lavandu. Počeli su sa dve vrste sapuna – za kosu, sa umom i lavandinom vodicom i za lice, od ume, meda (koji proizvodi Svetlanin brat), lavandine vodice i lavandinog cveta. Tome su dodali još dva proizvoda – ulje od lavande i lavandinu vodicu, sve pod brendom „Opčinjava“ – imenom koje ukazuje na opčinjenost prirodom, ali i reku Pčinju. Sve proizvode su ispitali na Institutu Batut. Ambalažu za sapune – kartonsko pakovanje sa poluotvorenim poklopcem – kao i ljubičasti pečat na samom sapunu sa nazivom „Opčinjava“, takođe su sami osmislili.
Iako se za sada njihovi proizvodi prodaju samo u Lilly drogerijama, za wellness gondolom, i još uvek čine prve korake, Svetlana priprema nove proizvode koji bi u prodaji trebalo da se nađu u toku ove godine. Prvi koji će se pojaviti na gondoloma je šampon od ume, ceđi (bistra voda koja se dobije kada se prokuva pepeo od bukovog drveta) i lavandine vodice. – Uz to, ispitujemo još jedan proizvod – masku od ume – za koji verujem da će biti i najtraženiji proizvod – kaže Svetlana.
Počeci jesu, kako kaže, teški, naročito što treba povećati tražnju za proizvodima, ali veruju da „korak po korak“ mogu do dobre poslovne priče. – Mnogo je lakše kada se u nečemu uživa. Meni je jako zanimljivo da pravim sapun – izrađujem ga ručno, bavim se nečim jako lepim, a rad sa belom glinom je jedna vrsta umetnosti. Napravili smo proizvode sa blagotovnim dejstvom koristeći samo ono što nam je dala priroda – kaže Svetlana Jovanović.
Veruju da će potražnja rasti i da će se posao dalje razvijati. Korak po korak, kao što je i čitava „priča“ nastala.
Ako Vas zanima više o proizvodima „Opčinjava“ ili želite da ostvarite kontakt sa firmom, molimo da popunite Kontakt formu ispod. Podaci iz forme šalju se direktno na vlasnike i isključivo se koriste u svrhu ostvarivanja kontakta.
POGLEDAJTE ČLANKE
U maloj radionici All Nut već devet godina se ručno prave kozmetika i jestivi proizvodi od koštica šljiva i drugog voća. Osim prodavnice u Beogradu, radi i franšiza u Podgorici, a mreža bi mogla da se širi i u drugim zemljama regiona.
Milica Luković je pre više od godinu dana otvorila prodavnicu nakita i modnih dodataka „Brosh“ u Beogradu. Šta je uočila, i naučila, radeći kao primalac franšize i preduzetnik?
Oxette, grčki brend nakita, satova i drugih modnih dodataka, posluje nešto više od godinu dana u Beogradu, a franšiza je sada dostupna i za druge gradove Srbije.
Vedrana Kosanović je primalac master franšize brenda L'Arome, zadužena za širenje mreže u Srbiji. Za nešto više od godinu dana otvoreno je osam parfimerija.
Prodavnica nakita, modnih dodataka i asesoara Brosh otvorena je nedavno u tržnom centru Aviv u Pančevu. Reč je o novoj franšiznoj radnji.
NAJČITANIJE
Franšiza je oblik saradnje između nezavisnih preduzetnika. Davalac franšize nudi svoj "know-how" i brend, a zauzvrat naplaćuje naknadu od primalaca franšize, koji tom naknadom stiču pravo i mogućnost da koriste dokazanu poslovnu ideju.
Fabrika burger & pizza bar počeo je sa radom 2017. godine kao mali porodični biznis u Subotici. Vlasnici koncepta sada razmišljaju o širenju poslovanja kroz razvoj franšizne mreže.
U Srbiju je stigla nova, inovativna franšiza – Vendobox prodavnice koje su otvorene 24 sata i u kojima se različiti proizvodi kupuju na vending mašinama.
Posao se ne može pokrenuti bez ulaganja, a franšiza po tom pitanju nije izuzetak. Koje se to investicije tretiraju kao obavezne – kao ulaganja bez kojih se franšizna saradnja ne može zamisliti?
Među glavne odredbe koje regulišu Ugovor o franšizingu treba uvrstiti i odredbe Zakona o obligacionim odnosima
POPULARNO NA FORUMU
Od ideje do parfimerije
Interesuje me da otvorim par
Refan parfimerija i u Srbiji
Poštovani, htela bih da kontaktiram radnju Refan u Pančevu, te Vas ljubazno molim za telefon.
Fransiza ili distribucija
Pozdrav! Da li je bolje poceti kao distributer novog brenda parfema ili otvoriti njihovu fransizu?
Refan parfimerija i u Srbiji
Kako da kontaktiram prodavnicu u Pancevu...ostavite telefon
Omiljeni francuski brend
Koja je ulazna naknada za franšizu kompanije Yves Rocher?
Miris iskustva
svidja mi se miris iskusva neznam kako bih mogao da budem prhmaoc fransize i kako bih mogao to ostwariti molim odgowor, meil. nedzadm89@hotmail.com